Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је и своју кућу: беше већа и беља него и Сремчева бела кућица, а у кући седи стари Сремац, па, кашљуцајући, онако старачки, разговара о прошлим данима са добрим старим учитељем, који им често у походе долази; а по кући, уз домаће послове,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо је било све тако тихо и тако пријатно. Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу. Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво. Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно, слободно као код
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да позна, издалека, његов ход, момачки, а старачки, у који се штап његов уплиће, као нека трећа нога, али који је брз и чврст, тако, да може рећи, и међу стотину људи:
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и држали се »мирнога чувства«, све сводили на моралну и патриотску поуку и њихови стихови били су књишки хладни, старачки мудри, високопарно свечани, укочено правилни.
стао давати црне слике палог, разривеног, отрованог живота на селу, падајући из великог младићког оптимизма у црн старачки песимизам, претерујући и у једном и у другом смислу. ЕТНОГРАФСКИ КАРАКТЕР.
Али над старијим рефлексивним песницима српским он има велику надмоћност: док су стари били књишки хладни, старачки мудри, укочено правилни и високопарно свечани, Ракић је у исти мах и мисаон и топао, и књижеван и непосредан, и речит
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ни дијете ми на миру не оставише — прожвака дјед, старачки потиштен и немоћан, па спорим кораком одбаврља у свој собичак.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Иђаше вазда замишљен, а кад с ким говори, лице му се на мах разведри, а усне се завуку у топал старачки осмејак. Имао је две махне: сваки час је узимао од тутора аконто своје плате и кад почне сам звонити, није умео стати.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Суклате и отровне гује те! Погледом их као огњем ожеже: „Зашто мој старачки живот трујете? Заплеле сте се око мене као вреже, Ал ја, у мраку рањене сујете, Откривам зачетак равнотеже!
Ћипико, Иво - Приповетке
Наново ћуте. Млади судац се замислио. Гледа она тугаљива, здрава лица; у души му одзвања старачки, дрхтави глас; осјећа на себи живе младићке погледе, жељне ничега другога већ радње и сласти у своме животу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
и не схватајући каква му опасност прети, изнемогло коракну на прекладу, спусти тешке бисаге, дохвати једну столичицу, старачки се спусти на њу, и дубоко, тужно дахну. Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле. Окренем се и угледам иза мене једнога мога познаника из Церја (село у нишком пашалуку).
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Но све их је више, а стаза се шири, Води ли нас гробљу, где се свесно мири Безбрижна веселост и старачки сумор? Мириси нас гуше, но циљу смо ближе.
Ћипико, Иво - Пауци
Силно је личио мајци. Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости. Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо. Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. —Како је отац?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ограђена дебелим зидовима, који не пропуштају ни звук, ни жегу, ни мраз, покривена патосом од храстових паркета, који старачки јече при сваком кораку, загревана каљевом пећи, која, певуцка када се подложи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Србо, сине, где си, да засвираш и попеваш Нани! Да попеваш „добротворки”!... Остарила сам. Сви ови моји јади старачки су. Осећам да ћу остати сама, и бојим се самоће. Не убоја се, Ноло, и да су ти рођена деца!
Села је под орах и горко плакала. Седи на шамлици, по старачки, обгрлила стабло колико може, и шапће: „Хранитељу мој, пријатељу мој!