Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А, међутим, опет изгледаше као једна једина породица којој је кућни старешина преминуо: нико никога није вређао, ни млађи старијега, ни старији млађег, сви су се у големој жалости сложили; сви су
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Неки реку да их привежу старешини на врат или за реп да му звече и чине поштење. Старешина обаче захвали свима за такову учтивост и отменост, али у исто време умоли од себе таково поштење с којим не би се
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци се жестоко почеше бранити; њи’ов старешина Гуша Муста-баша узјâ на хата а мач у руке и управ потрча сокаком, а Ђока Мићановић (из села Клинаца, сат и по ниже
Његова дружина сва прсне и којекуда разбегне се, па тако и они што су се у села била разишли, како чују да им је старешина погинуо, поплаше се и сви побегну у Видин к Пасманџији, који се још пре тога осилио и од султана отцепио, и сав
И заповедимо старешинама (кућевним), да свако мора довести на исповест а старешина мора најпосле остати. Она два стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља
” У исти час погине Џора-Осман, турски старешина. Турци побегну, а наши заокупе и, они одморни од кућа, потерају. Турци бегајући побацаше пушке, ̓аљине, обућу, да би
А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је старешина?” — Војници повичу: „Предај се Катићу Јанку” (који се туна наблизо трефио); и Јанко дотрчи са запетим пиштољем у руци,
године, — први око Карађорђа, Јакова, Милана и кнеза Симе и прочи̓ старешина мирски̓ и духовни̓, Јова Протић пак око Миленка, Добрњца и прочи̓ — навале да се синод постави.
по један советник буде, зато Божа одма написа од његове — Карађорђеве — стране заповест: да свака нахија собере од старешина, буљубаша, калуђера, попова, кметова и од простог народа целу скупштину, и да између себе изберу најбољега,
Но и ту нећемо дуго седити. Казаћу вам зашто. Смедеревске нахије старешина, Ђуша Вулићевић, дође у Смедерево, у српску варош. (А Турци били су сви у граду и како су јоште били 1804. лето.
о свему нашем народу, а најпаче о својој нахији, мотрити, истраживати, распитивати и чувати, да не би јачи слабијега, старешина, буљубаша, или газда сиромаха праведнога нападао и газио, и ако то не би̓ могао мојим добрим советовањем прекратити,
Ја запитам једнога: „Које је арамбаша?” јер сам упамтио од онога што ми петаке узе, да је арамбаша њи̓ов старешина. — „Оно је, вели, што је у токама, што га момак чешља.” Ја скинем капу, пак одем те га пољуби̓ у руку.
Сва војска повика: „Тако је, тако је, и један старешина бити мора свима; но међу нас љубов и слогу! и да се с Турцима бијемо и нашим старешинама покорни и послушни будемо,
Народ је прост, ненаучан, особито слуша и повинује се тко му се годе старешина наѕове”. Г. Худелист: „Ја, ја, знамо ми то добро да народ није крив, но су криве њи̓ове старешине, а особито њи̓ов
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина. Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак
« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова
Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!... Има ли кога дома? — Има, има! — одазва се Срећко, кућни старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће. — Јеси рад гостима, Срећко? — упита чича Мирко. — Добрим у свако доба!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крушка је ћутао. — Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу. А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому. Је ли тако? — Па шта сам скривио? — упита Крушка.
— рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу. А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому. Је ли тако? — Па шта сам скривио? — упита Крушка. — Завађао си народ. — Јок ја. — Јеси.
,.. Хвала ти на очинској пажњи!... Хвала ти на хлебу и соли!... Али... ја не мислим тако!... Овде си ти старешина. Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу... Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...
Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!... Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште.. И ако би икад био старешина, овдје бих становао!... Све ми је оку на погледу... И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...
— Ево ти старешинства, побро! — То нећу! Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина? И, после, шта ми је то: старешинство?...
Обарале су шуму и превртале црну земљу... Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: — Тако, децо, тако!... Алал вам вера!... А чија си ти, снахо?
Да се опростимо и алалимо!... Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!... А старешина сам. Можда сам ти кадгод што и нажао учинио... Опрости!... — Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто!
срма — чисто сребро, сребрни новац стинути се — охладити се, стегнути се субаша — подстарешина, пољак, сеоски старешина такум — опрема, коњски прибор таламбас — бубањ талпара — брвнара танчица — врста танке пушке тепсија — плитка и
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ИВ ТАЈА Од свих просјака он је био најлепше обучен. Као да је био неки њихов старешина, или владика им. Нагунтан: са по неколико пари одела на себи, у неким широким, чоханим чакширама, доламама, опасан
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је то од њих и чуо кад око ватре, тамо на фронту, причају о томе како се продужује боловање, а мисле да их нико од старешина не чује. Онда је он од њих дознао и како се вештачки добија жутица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
у њиховој стаситости, у немој покорности те гомиле, која је ударцима табана одговарала на громогласне команде својих старешина. Иза њих, у даљини, и он је видео ред јабланова, а затим плаветнило неба, али то је код њега будило само тугу.
– помоћу свог знања аустријског наоружања, може, јадног дана, стећи, и те како, благонаклоност својих, росијских старешина, и више чинове. Треба само да му језик буде краћи. Исаковиче, у Росији, очекује, сасвим сигурно, лепша будућност.
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако примивши тај манастир, заповеди да се зове „Лавра светога Симеоне“, а старешина у њој заповеди да буде и да се зове архимандрит, јер је и сам пре тога у граду Солуну од митрополита и епископа за
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Поделу рада подешава старешина, уз пристанак осталих, према способностима и годинама појединаца. Старији и јачи баве се најтежим земљорадничким и
Ономе који има способност за трговину може старешина одобрити да се њоме бави. Други се, нарочито зими, баве разним занатима корисним по задругу.
Али према задружним обичајима старешина се могао сменити и други изабрати. И жене су могле бити изабране за старешину. Хајдучки старешина је одређиван општим
И жене су могле бити изабране за старешину. Хајдучки старешина је одређиван општим пристанком или избором. Манастирске старешине су бирали народни представници пре него што су их
У сталним борбама с Турцима она су се претварала у организоване дружине за напад и одбрану. Племенски старешина био је онај који се истакао храброшћу и делима. На власт је долазио избором и прећутним пристанком.
у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље софре; осим напијања уза сваку здравицу имају мали припјеви, које сви у
Једна се породица у Маврову зове Влаховци и зна да је аромунског порекла; старешина те породице зна још мало аромунски и зове се Пандил.
Ови су крали и пљачкали целу област осим Жрнонице, у којој је за време. Турака седео кајмакам (срески старешина) и било жандарма и нешто војске. Торбеши су, као и сви отпадници, врло одани мухамеданској вери.
Патријарх је био тада не само духовни већ и световни старешина свих Срба. Изгледало је да се повластице које су давали аустријски владари више дају некој вероисповести него једном
Још и у другој половини XИX века ово је становништво живело у великим задругама, које су данас готово сасвим ишчезле. Старешина задруге се звао газда. Уређење и унутрашњи живот били су исти као у задругама у Мачви, у Србији.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
прінціпаліс) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина провијант (итал. провіанда) — храна, јело, животне намирнице прокатор (од лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Слуге иза њега беху заостале мало и он осети потпуну самоћу. Јашући даље, размишљајући о расподели старешина и војника, које је све лично знао, он се потпуно успава.
посеченим виноградима по којима су трчкале текунице, поређаше се, у потпуној тишини, на полугласне заповести својих старешина, мада се одатле већ ни њихова вика, преко, не би јасно била чула.
му коњаници приведоше неке заробљенике, подробно их испитиваше, преко тумача, о њиховим официрима, о разним чиновима старешина, особито потполковника и полковника, сав жут у лицу, од немоћног беса.
Јашући путем, уз песковиту обалу, размишљајући о расподели старешина, о могућим премештајима у друге пукове, које су неки од официра желели, и које је требало, од ђенерала, да измоли,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Предак обезбеђује јединство рода, братства, племена, а старешина (често најстарији отац у задрузи) својим ауторитетом осигурава слогу у задрузи.
На самом врху хијерархије као највиши ауторитет налази се „домаћин“, „старешина“ или „глава куће.“ Обично је за домаћина биран најстарији мушки члан, отац и деда мушких чланова породице.
неким способностима које обично има најстарији члан, али старост ту није пресудна, као што се често погрешно мисли. Старешина, „природни заштитник“ своје чељади мора да ужива поштовање и углед свих чланова задруге и зато се на ово значајно
¹⁹ Старешина је тај који одређује шта ће ко радити и задругари морају беспоговорно извршавати његова наређења. Он је тај који одржав
имовину, да се стара да сви послови у задрузи буду на време обављени, да све дажбине властима буду исплаћене итд. Старешина обавља и све култне, религијске дужности, односно он као глава породице општи са прецима — заштитницима задруге; он
Када се задругари моле Богу, каже Вук, „он почиње и свршује“.²⁰ А када у кући има гостију, старешина их прима, гости и разговара с њима за посебном софром.
Када остари, он предаје старешинство другом, млађем и угледном мушком члану. У случају да старешина лоше обавља свој посао, да се карта, пије и да не мисли на опште добро задруге, задругари га тада смењују. Домаћица.
Домаћица је женски старешина. Она је вршила поделу рада међу женским члановима задруге и надгледала је да ли они ваљано обављају своје послове.
Матавуљ, Симо - УСКОК
службу духовника у њиховој домаћој црквици, а њему, старијем брату и млађој сестри бјеше учитељ, готово у свему домаћи старешина. Највише по његовим савјетима, родитељи Јанови одлучише да га даду у попове, а због те одлуке мали се разгоропади.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
узбуђено опева злу судбину српскога народа у Аустрији, вероломност нових господара, неродољубље српских црквених старешина.
власти ограниче и утерају у границе морала и хришћанске врлине, да народ врши контролу над радом својих црквених старешина и да и сам има удела у управи над црквом.
Тек 1812. постао је архимандрит и старешина манастира Шишатовца. Он стиче књижеван глас, у вези је са свим српским и многим страним писцима, али се у манастиру
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Не видим шта бих имала да размишљам. АДВОКАТ: Ја сам, на пример, врло строг старешина. ДАНИЦА: И ја сам врло савесна. АДВОКАТ: Па онда, педантан сам. ДАНИЦА: Ја сам на дужности врло тачна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онај који завирује у кокошарнике и на чију се главу спуштају песнице свих претпостављених старешина... Ето, тај мали пешак стоји сада као џин у овој црној ноћи на бранику отаџбине, док позадина мирно спава.
А сигурно има нешто што није у реду, што су они можда прикрили од њега, да му се после смеју. Сем тога, какав би он старешина био, ако ништа не примети. Заустави се насред штале и погледа свуда около себе. — Шта је оно?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ограђени извор храбар - заручник, младожења, муж Чаршија - трг, пословни део града, трговачка четврт чауш - старешина над неколико војника у турској војсци, водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика -
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: „(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ја, вала, не бојим се ни самог устабаше рибарског... Ја.... И после тога, брате, оно ми је старешина, њега морам послушати. Али и он је, брате, хришћанин и стар човек, па зна шта је ђаконов стомак!...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ја сам војник, тако сам васпитан, војнички. Досад сам био у овој команди, сад прелазим у ову. Не питам ја ко је старешина, него: „Разумем!” ЈЕВРЕМ: Па јесте! А како велиш, је ли све онако спремно? СЕКУЛИЋ: Шта спремно?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто
Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина. А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вук не вије што је меса гладан, Него вије да дружину свије. Где је добра старешина — Весела је сва дружина. Глуху шаптат’, сл’јепу намигиват’ — Баш ко тријезан пјана свјетовати.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других | ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других | ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” То јест: „Море, калуђеру, да пођеш; тако ми бота, имаш шта гледати! — одговори ми Дима Дука, један од први[х] старешина.
Ово је посао мирски[х] људи, старешина и поглавара, који су не само словом, него самим делом прави свети оци. Ко је мени за богом највећи свети отац разве
прикључити спутешественик — сапутник сраженије — борба старост — старање, брига староста — начелник, градски старешина стојати — бавити се странољубије — гостуљубље строптив — упоран, непослушан сугуб — двострук сумњавати — сумњати
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У томе их затече подне. — Шта ћемо сад? — пита Вртиреп... — Опростите, браћо, ја се не намећем кâ старешина, али, видећи да сте ви изгубили главу више него ја, ја... — Ти си се понашâ кâ прави човик!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћиму је мати више пута причала: под овим багремом, Василије, први њен домаћин, оштрио је ножеве. Био им је старешина, али је свим Преровцима који су полазили за њим он оштрио сечива за Турке. Скупљали се у заранке.
Ћуте и жене и деца, обешених глава на плоту између јасенова, слушају нож и гледају венац варница. Јер, Василије, старешина Прерова, кад се оштре ножеви и полази, жене није пуштао у авлију. Могли су само преко плота да гледају.
Странцу и гостима је говорио: „Овде је живео Василије Јовчић, дугогодишњи старешина преровски, Карађорђев четовођа, а први муж моје покојне мајке Кате.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ретко је ко у ну и залазио. Али кад након дугог боловања умре дечаков отац, сеоски старешина дође да их упита од чега ће сада живети. Мајка занеме. Затим објасни да и она помало резбари. Неће пасти селу на терет.
Дечак ће доносити дрва из планине, а с временом и он ће научити да резбари. — Без прстију? — старешина се насмеја. — Боле га пошаљи у град да проси. Више Же бити користи!
— Без прстију? — старешина се насмеја. — Боле га пошаљи у град да проси. Више Же бити користи! — излазећи, старешина се саже да не удари главу у довратак, а мајка зајеца, помисливши: »Можда је он у праву?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Један део свештенства бавио се астрономијом, хронологијом, аритметиком и геометријом; старешина тог одељења био је Рехмозис, управник зданија књига.
Клеантес, старешина атенске школе стоичара, позва целу Грчку да оптужи Аристарха због његовог, боговима мрског учења, којим хтеде да свето
У одређени час појави се у дворани изасланство египатског краља. Његов вођа и старешина Еуристенес прочита на глас писмо свог владара, упућено Хијерону.
“ НИКОЛА КОПЕРНИК У хладу сеновитих аркада манастира Светог Павла пред зидинама Рима шетао се тамо амо старешина тог манастира, пречасни опат Бонифације, и разговарао са једним младим дошљаком који је баш тога дана, 15 априла 1500.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Торбе су наше — циктала је жена — а мој муж је старешина еснафа. — Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је јако тронут. — Жено!
и пуно бора чело по коме су, испод шајкаче, неуређено падали праменови његове црне косе, па сам мислио: колико овај старешина, пун снаге и простоте, мора уливати поверења људима које води. — Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни.
— Бог богова. После је повирила нека жена и узвикнула: — Боже, па то су све мртви. Онда се грохотом насмејао старешина апсане и дрекнуо: — Ауф!
Па се граја губила све више док није потпуно све замукло. Онда се опет зачули тешки кораци и старешина апсана упао је бесно унутра: — Шта је? Јесте ли дигли главе? Ово је била само проба.
Јест. Ја признајем да нисам тада радио како треба да ради ваљан старешина. Али не рекох ли вам: никад ми се није тако допадало живети...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
— Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
изволите ваган — житна мера; чанак вакти сахат — одређени (суђени) час, тачан рок вала(х) — тако ми бога валија — старешина вилајета ван — (значи и) већ већ — (значи и) више вешти — мршава створења вижлин — турски новац од 60 пара вижље
нафака — издржавање не копај трица — не причај којешта ножице — маказе обенђелучити — опити обервраг — ђаволски старешина обестрвити — уништити упропастити оварисати — достићи, домислити се, погодити одаждене — отера одаженеш — отераш
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак. Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и световне
Ћипико, Иво - Приповетке
Доба је да се одморе. Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта. Но ногама остаде старешина, с омотаном скупљеном марамом око главе.
И оно двоје придошлица ознојише се. — Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено. —Хвала! Није од потребе. Топло је...
— упаде друга у реч. —Јесам, душо. Ово ми је син, и главом на њ показа. —Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина. —Човјеку се десила несрећа: болан је, — изрече жена и загледа се у ватру. —Што му се догодило? Кажи!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
између два дела товара поврх самара арно, харно — добро (говори се у Призрену и Македо– нији атаман — козачки војни старешина беса — арнаутска вера, задана реч бекташ — припадник дервишког реда којег је основао Хаџи–Бекташ бињиш — широк
реч бекташ — припадник дервишког реда којег је основао Хаџи–Бекташ бињиш — широк огртач од чохе буљу(г)баша — старешина буљука, војни старешина једне кнежине веленац — шарени вунени по– кривач, ћилим, шареница гајле — брига гља — облик
дервишког реда којег је основао Хаџи–Бекташ бињиш — широк огртач од чохе буљу(г)баша — старешина буљука, војни старешина једне кнежине веленац — шарени вунени по– кривач, ћилим, шареница гајле — брига гља — облик за гле (у Ора– ховцу)
Краков, Станислав - КРИЛА
Иако је одблесак ватре падао по свему, ипак је било тамно. — Изгибосмо, изгибосмо, завапио је Марџукић, гојазни старешина коморџија, и набрајао је мртве. Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У првим редовима нема ни једнога официра; неколико народних старешина више вичу збуњено, но што командују. Турке нисмо изненадили, они су нас дочекали спремни с пушком у руци, сваки на
Ако ме питате је ли велика заслуга војених старешина, што Шуматовац није пао? — рећи ћy вам да је значајно то, да у Шуматовцу после одласка ђенерала са штабом није остао
Остао је један наш наредник из стајаће војске и неколико народниx војених старешина (Димитрије Антоновић Холштајн био је професор, новинар, а не војник).
Али опет зато заслуга војених старешина, који су остали у шанцу, велика је: они нису бежали. Вара се ко мисли да ово не значи много.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXИВ Божић, Божић, мио данак, Ко га не би милим звао, Ко ли не би весô био, Ко се не би радовао! „Ево колач,“ старешина рече, „Колач треба сећи, ко ће с ким да сече?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Помери лагано ногу мрштећи се и настави: — Слушао сам подсмешљиве напомене многих старешина, како „рат није свадба“. Али рат није ни забава. Бар за нас грешнике који гинемо. Али, друже, то је била касапница.
Тога дана баш приспео је са положаја као реконвалесцент капетан Воја, командир митраљеског одељења, иначе старешина Бране „Махера“. Брана нам је одмах казао да му је надимак „Фикус“.
—... Од данас, господин капетан је собни старешина. Његовим наредбама покораваћете се безусловно. Господин капетан ће ми достављати сваког дана о иступу појединаца, а ја
У неко доба ноћи буди нас нека ларма пред павиљоном, врата се широм отварају, и шумно улази собни старешина Воја „Фикус“, сав окићен лишћем, у обема рукама држи по флашу коњака и командује: — Мирно!...
„Фикус“ ставља флаше коњака на сто, и, поводећи се уназад, вели: — Нека се з-на ко је собни старешина, сунце вам потпоручничко... — Живео наш собни старешина! — Живео! — прихватају остали, и дижу се са кревета.
— Живео наш собни старешина! — Живео! — прихватају остали, и дижу се са кревета. Брана „Махер“ прилази своме командиру и као да му рапортира: —
„Фикус“ млатара рукама, али то чини више од севдаха, јер му глава стално пада на раме. — Живео наш собни старешина! — виче промуклим гласом Пера „Ђеврек“. Остали прихватају узвик. — А... Ш’а каже?... Поредак!...
Нека иде... и... он, и његов... управник... у... — глава се његова свали на јастук и капетан „Фикус“, собни старешина над четрдесет потпоручника, у четвртом павиљону реконвалесцентног логора, заспа мртвим сном. — Овако се више не може..
Мени је и тамо добро.“ Тада је неко од пуковника предложио да они сами преузму ту тешку дужност собних старешина. Њих четворица. Па нека ти синци мајчини само врдну. Управник је опет сазвао све потпоручнике.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
седница мир ― свет мирија ― порез, данак мисирача ― бундева млити ― мислити мрлинаш ― стрвинар муктар ― старешина махале (реона) у граду, сеоски старешина, турски државни чиновник мунара (минаре) ― високи витки торањ џамије с којег
данак мисирача ― бундева млити ― мислити мрлинаш ― стрвинар муктар ― старешина махале (реона) у граду, сеоски старешина, турски државни чиновник мунара (минаре) ― високи витки торањ џамије с којег мујезин позива муслимане на молитву мур
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и плитко, нисмо имали снаге да се око њих сувише мајемо, а и вода је била свуда около, за тили час би испунила раку. Старешина наш, наш игуман, кога смо се из не знам којих разлога сви одреда прибојавали, остајао је жив, додуше и сам везан за
Али баш тада је Лауш купио по селима жупе војнике за поход на Грке, па је клишки старешина одредио њега, не осврћући се на кукање и запомагање његовог оца.
Желећи да се додвори Лаушу, старешина је уперио прст баш у Кирчу и ни у кога другог, јер му се чинило да је младић снажан, здрав, сналажљив, отресит и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али у вишим разредима осетисмо једну чвршћу руку. Наш разредни старешина постаде један млади доктор математике који се Варићак звао и своје име у науци осветлао.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Још млад, али задовољан и поносан собом; већ доста угојен. Обучен упола владичански као сваки »намесник«, старешина над осталим сеоским свештеницима. Лица мирна, уморна, али још живих, жељних очију).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ипак, на одјек пуцња скочио је у кафани млади, необично лепи Станоје, старешина поглаварствене страже, и без шињела потрчао према касарни.
И зато, кажу, морају помало и пити... Каплар Радован прича ми, каже, „Пре твог очува, двојица су нам старешина погинули. Једнога је заклао пијан апсеник, нису га добро претресли, имао је нож...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — (скраћено од) пријатељ ПРИНАДЛЕЖИТИ — припадати коме, убрајати се међу ПРИНЦИПАЛ (нем. Прінзіпал, из лат.) — старешина, газда; начелник, поглавар, господар ПРИОБРЕТЕНИ — добијен, стечен ПРИСОЈУЖАВАТИ — придруживати, присаједињавати
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
научити: кад сретне старешину кога треба да поздрави, он треба при поздраву да окрене главу на ону страну с које старешина пролази, а не на супротну, што се мора сматрати као врло разложан пропис.
— примећују правила врло мудро — може војник поздравити старешину и раније него што је прописано, ако примети да га старешина погледа а има изгледа да га доцније неће погледати“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
се кроз гомилу, испрси се пред једним пешачким пуковником и строгим гласом проговори: — Господине пуковниче, ви као старешина треба да нам служите за пример, а не да сами стварате неред! — Господине потпуковниче, пазите шта говорите!
Ви хоћете да нам прекинете колону и никад се не бисмо састали у овим беспутним крајевима. Као старешина, ја то не могу дозволити!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако су већ од самих себе почели да беже. — Морамо нешто учинити! — рече старешина села и нареди тројици најхрабријих младића да се попну на звоник и челичним ужетом вежу звоно.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
С ПЕСМАМА) ЛИЦА: ХАЏИ ТОМА СТОЈАН, син му АРСА, председник општине МИТКА, брат Арсин МАРКО, воденичар Томин ПОЛИЦАЈА, старешина над пандурима ПАНДУР КМЕТ ЦИГАНСКИ ГРКЉАН, Циганин, свирач, отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песми он није војни старешина, племић, него човек из народа, чобанин не само по оделу (до онога тренутка кад скида бугар-кабаницу да би својим
је народ дао да живи неколико векова, од Душановог до хајдучког времена, да другује са свима јунацима и да им буде старешина. Наш народ је вековима био сужањ, наша земља је вековима била непрегледно крваво разбојиште, под сабљом и копитом.
У периоду мира између кандијског и морејског рата имао је задатак да као најистакнутији ускочки старешина спречава нападе ускока на Турке.
Но кад поближе осмотримо ту господу, видећемо да су она у много чему обични сељаци. Југ је не само отац него и старешина, типични домаћин чврсте и цватуће породичне задруге. То се јасно види из песме Бановић Страхиња.
Милош Војиновић био је „ставилац“ (према Стојану Новаковић столник; према Светозару Матићу, изгледа: војни старешина) код цара душама. Ти се кажи земље Каравлашке, тј. кажи да си из Каравлашке ( изостављено због стиха).
близу Новог Пазара (стара престоница) дели — омео, храбар, одважан, срчан делибаша — заповедник над лаком коњицом, старешина коњаника делија — војник, коњаник јунак делински перчин — перчин какав су носили војници Демир-капија — предео у
у Хрватској, данас село (јужно од Петриње) зулум — насиље зулумћар — насилник ибришим — свилени конац игуман — старешина манастира иђе, иђем — иде, идем ижљећи — изићи извадити (агалуке) — измолити изгубити (кога на мегдану) -
граничар, коњаник серашћер — главни заповедник над војском сербес — без бриге сердар — (у Црној Гори) нахијски старешина; (иначе) војнички старешина.
— главни заповедник над војском сербес — без бриге сердар — (у Црној Гори) нахијски старешина; (иначе) војнички старешина.
улар чатити — читати чатрња — цистерна, бетонирани простор за чување воде чауш — стражар, дворски вратар, пандур; старешина над неколицином војника (пешачки наредник); шаљивчина у сватовима (који је раније био старешина над неколицином људи,
вратар, пандур; старешина над неколицином војника (пешачки наредник); шаљивчина у сватовима (који је раније био старешина над неколицином људи, водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога свата; гласник чаша