Употреба речи старешинство у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— То нећу! Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина? И, после, шта ми је то: старешинство?... Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Жена му је давно у збегу умрла. Од старијег брата остала му је снаха која с њиме сада дели старешинство — Радојка јој име. Она за софром седи десно од ђеде, и у кући се ништа важније не дешава док она не да свој глас, или

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Старјешина није свагда годинама најстарији у кући: кад отац остари, он преда старешинство најпаметнијему сину (или брату или синовцу), ако ће бити и најмлађи“, каже Вук.

Када остари, он предаје старешинство другом, млађем и угледном мушком члану. У случају да старешина лоше обавља свој посао, да се карта, пије и да не мисли

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство. Он је био и писмен. Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир да учи.

да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства. И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности