Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Доста већ, — одговори лисица и по кожи се познајеш да си од старине”. Наравоученије Ваља знати да је крокодил једна страшна звер која живи у води и на суву.
У ноћи, петао по својим обичају запоје. Лисица чује и прштрчи ту; но видећи га на висини, каже му да је она од старине имала велико пријатељство с његовим родом, и да би пада и с њим загрлити се и поцеловати.
Неки коваран и злохитар из комшилука пријак некако кроз плот на месечини привреба нашега старине љубовна дела и потајене састанке. Шта би друго подозрео него оно што јест.
ту учини толику праску и посао док поквари оно прекрасно од старине зданије, а начини ово ново које нам ни на што не служи?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
итд. Адвокат се гдешто једва уздржавао од смеха, а Пупавац се само чудио. Путник руча и оде да истражује старине по вароши.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... Нешто проструја кроз оне старине. Наста жагор као у кошници... Из тога жагора једва се разабра један глас: — А коме је учињена крађа? — Ево!
И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно
Али се нико не маче. А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. Они осташе. Нико речи не рече. Помркоше старине и удубише се у мисли. Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. А он дође кући као ветар.
И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа... И замота старине и заклони их од погледа његова.
— Нисмо имали право. Ми убисмо човека ни крива ни дужна. Хајдемо!... — Кад ти велиш... И дигоше се старине Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп
— Тако ћемо нешто и радити. Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... И сутрадан окупише се старине код суднице. — Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!
И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио. Старине се дивише распореду и паметним заповестима.
— Збогом пошао! И Зека оде... Весеље се настави. Пило се, певало, пуцало и играло. Ноћ се спуштала лагано. Старине, мало загрејане, потражише гуслара. Повикаше са свију страна: — Заврзан! Заврзан!... И одоше да га потраже.
Африка
Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона. Тела су, и у своме склопу и у своме покрету, хармонична до савршенства; она су необично снажна, а
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Напослетку интимна веза с природом изражава се у многим топлим обичајима велике старине и дубине, у навикама, веровањима и врачањима, која се везују за смену годишњих времена, за небеске и климске појаве,
Каквог су порекла Старовласи? Неке породице су ту од старине, али је већина становништва дошла из негдашњег новопазарског санџака, из Црне Горе и Херцеговине.
Сви су прожети мишљу ослобођења српске земље од туђинског јарма — свега „што је наше од старине било“, како песма каже. Знају јој границе, славне градове и места.
смењивања разних владавина, услед старина и старих успомена код многих Бокеља је развијена љубав и интересовање за старине и историјски смисао, тежња за историјским знањима.
наметне бугарска егзархија, њихови су калуђери умели одржати потпуну слободу према новој цркви и сачувати све српске старине којих је било у манастиру. У мијачкој историјској свести и предањима нема ничега бугарскога.
који избегавају да кажу да су Срби и да им је језик српски, него веле да су хришћани и да им је такав говор из старине. Тај се процес извршио и у већем делу Македоније.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
174. ⁶ Станојевић М., исто, с. 51.; Лилек Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1894, с. 634. ⁷ Грђић Бјелокосић, Л.
614. ¹¹ Грбић, С. М., исто, с. 98. ¹² Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ 4 Сарајево 1894, с. 659.
318; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, 1894, с. 654. ⁷ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986,
13. ²⁴ Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, 7, 1894, с. 55; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговоне“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1895, с. 659.
17—18; Шкарић, М., исто, с. 166. ¹⁴¹ Караџић, В. С., исто, с. 166. ¹⁴² Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1, 1894, с. 671. ¹⁴³ Караџић, В. С., исто, с. 166; Ђорђевић, Т. Р., исто, с.
148. ¹⁰ Тешић, М., „Дете у народним веровањима“, Развитак, 12, Бања Лука 1937, с. 337. ¹¹ Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1984, с. 659. ¹² Драгић, М.
69; Ђоровић, Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908, с. 2; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1894, с. 645. ¹⁸ Филиповић, М. С.
), Г. Л. Пермяков, АН СССР, Москва 1984. Леже, Л., Словенска митологија, Графос, Београд 1984. Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1894. Лилек, Е.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Аутомобили су много скупљи. Све док се не слупају. Онда не вреде ништа. Кроз стакла својих кола возачи виде старине и размишљају да ли да стану и купе корњачу. Одлучују ипак да се не заустављају, јер ће их претећи они иза њих.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они су махом православни, а сјутра им је Божић, а обичај је од старине био да се уочи тога празника град раније отвара да би се пазар раније свршио.
тој планинској котлини, у насељењу првобитну, сиромашну, међу чуднијем, сувише необичнијем свијетом, њему, племићу од старине, рођену у древном двору у питомој земљи, гајену за свјетски живот, буде нови завичај и по свој прилици гроб!
ми пријети, јер он добро зна с ким има посла, него му је жао да се омрзну двије куће, као што су наше, које су се од старине пазиле!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту су не само сви главни писци грчке и латинске старине но и модерни, од Немаца: Хердер, Хегел, Кант, Менделсон, Клопшток, Гете, Виланд, Шилер, Биргер: од Француза: Босије,
Има у Горском вијенцу веома много »живе старине« црногорске, народних предања, веровања, обичаја, филозофије и изрека, ту је сав народни живот Црне Горе који 1846.
Јаков Грим, убеђен поштовалац старине и традиција, уверен у тесну везу између прошлости и садашњости, који се у свом проучавању старе Германије јако занимао
Нарочито су радо била читана два списа: Хајдучки живот (1861—1863), и Старине од Старине Новака или толковање народњег пјевања и приповједања (1867).
Нарочито су радо била читана два списа: Хајдучки живот (1861—1863), и Старине од Старине Новака или толковање народњег пјевања и приповједања (1867).
У тим доста многобројним песмама класичне инспирације има недовољног материјалнога знања класичне старине, има грешака у митологији, метрика је само по изгледу класична, и није тешко констатовати и песниково незнање
Милићевић, Вук - Беспуће
Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби. Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво!
Колико смо спрама месечине Тако, браћо, ми стајали пута, Сећали се прелепе старине, Проклињали сад времена љута, Па се клели ноћом и тишином, Клели, браћо, Богом и истином, Ударити тешкој
Сунце седе, коњи се сморили, Ал' ка кули веће и смашили, Та ка кули старине Новака, Та старога србињског јунака, Ту су били веће други стигли, Па на ноге садака се дигли: „Добро дошли!“...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ни за лијек, бакарно посуђе нигдје се више, канда, и не прави, бар он видио није, а и оно нешто што га је још од старине остало, боље и да се не говори о њему. Нашло се тек да те подсјети на то да се некад живјело, кућило и калајисало.
Научио сам код коза у мојој Врепчевини. — Човјече, музеј ти је зграда у којој се чувају разне старине, разумијеш. — А то ли је. Старетинарница, тако кажи. Залазио сам ја у старетинарнице по Земуну, тражио за се одијело.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Сјети се Мачак старине драге, па јури напријед са више снаге, вјетар га пјеном пљуска. У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно
Подно брегова зараван мала, ту Јапра није поточић више, стрмоглав јури у бадањ уски: ево ти млина старине Трише. Лудује точак, весела чигра, вртоглав танац речица игра.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све на свету, друже, оставља свој траг Невидљив и нежан, расут као прах, А осетан ипак, тужан или драг, К’о мирис старине, као цвећа дах. Душе свију ствари живе, драги мој, Лутају и живе... и ко им зна пут!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Зато се и мисли да су загонетке дубоке старине. Њихова појава у човековом животу везана је за тајанствена дешавања и чудне појаве.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина Брзокуса, или фра-Бортула Зубаца, или фра-Вице Кркоте“ итд.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине, Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Он јој се, штовише, опирао — та све је било против ње: религије, устаљени ред свијета, увријежено поштовање старине. Онда је, да би се стварима прибавио углед и цијена, требало мистифицирати њихову старину, не њихову новоту.
Зар Прометхеус десмотес? Зар Каин и Абел? Опћи потоп? Зар прича о Јакову и Езаву? Зар идилични „породични романи” старине, Едипова трилогија, Орестија, нимало бољи, од обитељских кроника натурализма? Зар Шекспир, Милтон, Достојевски?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сви се слажу да нам народна лирика долази из велике старине, и при томе се радо позивају на Вукове речи да су неке лирске песме, за разлику од епских, можда старе и хиљаду година.
И ето зашто сам се обрадовао кад ми је Срђан Станишић предложио да у „Грошу“ – што је лепо име, с аромом старине – штампа врло кратак преглед српске модерне књижевности.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Крепак је његов не само дивљи чар, но и снага која још држи истрзане остатке старине наше. Сточарска насеља с обе стране његова шарена хрбата имају своје обичаје, нарочите нагоне за одржане.
Настао је да собом продужи мутно помешане завете и Старине Новака и разних балканских кесеџија. Качаник, Демир-Капија и велики путови ка Серезу и Битољу бејаху његово поприште.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зашт’ да не рекнемо? Пећи су нам мале, а гдегде и фине, Не мож’ у њих бадњак, онај од старине; А собе су наше сад већ патосане, Хвала милом Богу и напредном труду, А где јоште нису ту треба да буду.
Петровић, Растко - АФРИКА
Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона. Тела су, и у своме склопу и у своме покрету, хармонична до савршенства; она су необично снажна, а
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Глигорије Трлајић ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ... Ја сам хтео Југовиће, хтео пјети Јанка, Славу српских обновити с' старине јунака, Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
— Детиње старине та лако је стреле једовне Штитом одбити од свог срца јуначка, Лако и муњевидну избећи мача брзину: Човек је сковао
Ал’ што племе у људству јуначко, И даров’ма од старине славно, Покрај духа, па и срца снаге, С опсенљивим чин’ма, Да на јави, к’о кад смртно спава, Са очију дремежа не
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тројановића, СЕЗ, 17, 116 ид. П. је иначе омиљен цвет, и радо се гаји по баштама, изгледа још од велике старине (СЕЗ, 17, 119). По виноградима сади се да би чувала виноград од грома (прота Ст. Д. <= Стева Димитријевић>).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тај је родослов, због своје старине и потпуности интересантан и за историју живота Срба у хабсбуршкој монархији, зато сам начинио и његов тачан препис да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вук Караџић тако нешто и претпоставља. „Ја мислим“ каже он „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па само
Исто презирање према лошим ратницима налазимо код Старине Новака и Јакова Ненадовића. Старина Новак каже Грујици: Свуци, сине, господске хаљине, па обуци бугарске хаљине, и
3оговићу ништа не казује ни Вукова мисао: „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па само
главу к земљи погледати преда се ништ — сиромашан, бедан Новаковић Грујица — личност непозната историји, у песми син Старине Новака (неки мисле да је то Грујица харамбаша из познијег времена, из XВИИ века) Нови — многа се места тако зову (у
Радивоје (дели) — личност непозната историји (у песми побратим Старине Новака) раждене — разагна, растера ражљутити — разљутити разбој — разбојиште место где се бије битка разбојник —