Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
а кад му дођеш у кућу, на рукама ће да те носе... Море, чисто ме мрзи да причам, то треба видети. Каква је то кућа, старинска задруга — читава војска!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
прошло ни колико један добар оченаш да се прочита, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној, а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште —
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ана је причала да Петар и Варвара иду за њима, са свега два хусара, у колима сенатора Стритцеског, која су тешка, старинска, па су заостала. Варвари је, каже, на путу, два пута, позлило, али неће ни да чује да одустану од пута.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На пример: „Тако ми деце!“; „Пород не одгајила!“ итд. У једној од приповедака Вука Врчевића каже се да је „наша старинска клетва вазда најтежа била: ’Тако ми се не утрло три сјемена: људско, скотско и земаљско!
305; Јовићевић, А., исто, с. 49. ⁴⁴ Милићевић, М. Ђ., „Задружна кућа на свету“, ГНЧ 18, 1898, с. 49; Тројановић, С., Старинска српска јела и пића, Просвета, Београд 1983, с. 266. ⁴⁵ Љубоја, Гордана, исто, с. 24—26. ⁴⁶ Љубиша, С. М.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Можда каква старинска ствар, каква руда, па и само злато... А и лековите траве расту по оваквим камењарима ... (Римљанин без тоге) Лирска
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Збогом, драги мој. Можда је неком смијешна моја старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку. Јах, шта ћеш ...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОД ПРОМАЈЕ 289 ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ 291 УЛИЦА БАБА-ВИШЊИНА 292 ОГРАДА НА КРАЈУ БЕОГРАДА 293 СТАРИНСКА ПЕСМА 295 ВИСОРАВАН 297 ТРЕНУТАК ИСТОРИЈЕ 299 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 302 ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ 303 ШТА ЈЕ
Ој, Београде, Београде, Тужно је стати крај те ограде. И чути то што у вечној тузи Шушкају зрели кукурузи. СТАРИНСКА ПЕСМА Далеко, иза седам брда, Где река успорено, лено тече А сунце напаса шарена крда — Далеко, иза седам брда,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И сад, кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...
Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане. И докле песма полагано трне И тоне негде, невешта и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с цвећем, са ружом и
И чујем како злокобни славуји Поју у лишћу високих дрвета, И поред свега страховито хуји Старинска песма о таштини света. — Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба.
кад провири, Ја склопих очи и задрхтах тада, И све што беше са мном и крај мене, Редови липа, и људи, и жене, И та старинска осветљена зграда, И месечина, и природа цела, Стопи се намах, за минуту једну, У јединствену, непрегледну,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Кажи нам, Герике“, рече један од већника, „шта вреде у ствари, наша старинска утврђења?“ „Она су се, као што рекох, до сада добро одржала“. „А колико још могу пркосити паљби непријатељевој?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Данас, кадикад, и код најбољих наших писаца, усами се таква старинска реч, древна, већ давно присна, потпуно наша. (Тачно онако као и наши турцизми, преостали из једне сасвим друкчије
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
― наслућивати, претпостављати нурија ― парохија, црквена жупа омсица ― „особа о којој је реч, тај исти“ острагуша ― старинска пушка чија се цев пуни одостраг оџа (хоџа) ― муслимански свештеник оштурити ― „донети плод пре времена (обично о
ћућулајкан — звекан уверити — запазити, уочити укабулити — одлучити; пристати укопација — окупација улчек — „старинска запреминска мера за жито, брашно и сл.“ Учити — овде: читати; говорити С. Ш.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Калопер; маријина трава (цф. РЈА, ѕ. в.). У једној песми, која чини утисак да је старинска и обредна и са старинским рефреном Лељо, апострофира се к. уз Перунову (?
У Босни, у сарајевској околини, постојала је до недавне прошлости једна врло старинска установа, која је регулисала почетак орања и сетве.
и заборављана су некадашња веровања о њој. Као допуна онога што је речено у »Речнику« издвајају се (свакако старинска) врачања о сетви и после ње и забрана употребе ујемника и урезника. У нишком срезу к.
СКГ, 60, 1940, 1—6), и склоне су да на повреду одговоре казном. О томе говори и једна старинска песма (Вук, Пјесме, 1, 421): »Кад бјеше гором зеленом, Пушта се грана од јеле Да дигне Јане копрене.
Ћипико, Иво - Пауци
Стигоше у букову, стару шуму. Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула. — Овдје сам се— вели — једанпут, у ову букву, сакрио. Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола са сестром преселила се у кућу њихову у вароши. То је била пространа старинска кућа на један низак спрат. У приземљу, два улаза, колска капија и гостински улаз, и два дућана.
Кућа за становање, увучена и невидљива споља, дугачка је, приземна, старинска, али некако ведра, па се ваљда због те ведрине и врзмало по њој доста и фратарскога и цивилнога света.