Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Из овога видимо да у самој добродјетељи состоји се сва цена науке и мудрости, сва чесност старинске седине и сва долгота живота која превосходи Метусалова љета; ибо чрез њу саму душа богу угождава и блажену вечност
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако нову жељу прати суза стара; Тако нова љубав у часима холим Неосетно ране старинске отвара — Па ме страх да желим, и ужас да волим. ТАМА Иза јабланова још ни сад не жути Задоцнели месец.
ЗА ЗВЕЗДАМА Убрисаћу с уста мучну кап горчине — И као краљевић из старинске бајке, Поћи ћу за гласом што зове из тмине, Као гласи давно нестануле мајке.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Свака од њих разговара слободно, одмерено, са ставом и начинима у којима има неке старинске отмености. Ово утолико више изненађује, што оне најчешће живе у бедним чифчијским кућицама.
Овде се скривено сачувало старо балканско словенство, нарочито у женама. Ми их осећамо као неке старинске људе, из далеке прошлости, заостале у развитку. То архаично словенско и „христијанско“ главна је садржина њихове душе.
Лирске песме имају знатну вредност. Неке су сличне лирским песмама моравске Србије. Одржавале су се и старинске песме високог надахнућа као и друге које су очевидно босанског порекла.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вулетић-Вукасовић, В., „Вјештица у Јужнијех Славена“, Караџић, 10, Алексинац 1900. Вулетић-Вукасовић, В., „Старинске здравице у Конавлима“, Караџић, 11, Алексинац 1901. Вунт, В., Психологија народа, И, шапирографисани превод Б.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ За душевно стање као од пре пола века, за човека који воли старинске љубавне песме, за оне који се прохујалог држе, који пишу како се писати не сме, за људе који не умеју да иду
Матавуљ, Симо - УСКОК
Прво и прво, вјежбаће се у писању српскога језика, учиће талијански, сређиваће старинске списе, којих има много, ићи у лов с њеким од војника, најрадије, разумије се, с њим.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Пун старинске »чувствителности« и »человјекољубија« он ће волети спомен својих родитеља, децу, народ, све људе чиста срца, па чак и
И та врло складна мешавина старинске нежности и осетљивости, а с друге стране ведар и крепак дух, јака вера у »богодану свободу ума«, чине Доситеја
Кихотом од Манче ударио на витешке романе, исмејавао фантастичне и сентименталне романе врсте Милована Видаковића, све старинске »романџије« какав је и сам из почетка био.
и као присталица објективне лирике где се интимна осећања имала крити, она пева опште песничке теме, општа места старинске поезије. Али, њена је поезија безлична, безизразна, општа, сувише пригодна и конвенционална.
Али је и он у првој књизи својој био под утицајем ранијих старијих писаца, још писао старим правописом и уносио многе старинске и туђе речи против којих ће се доцније одсудно борити (као: госпожа, примјечаније, чувствителан, сердце, сербски,
и 1846, издаје, у Будиму и у Суботици две свеске збирке новела Даракъ Србкиньи. То су новеле старинске романтике и сентименталности, повести несрећних љубави, награђене добродетељи и кажњеног порока, пуне фаталних младих
Али и његове прве приповетке, које је почео писати још од 1874, исто тако су сентименталне и романтичне, наивне, старинске, као и његове песме из тога доба. Он тада почиње преводити, међу осталима и американског приповедача Брета Харта.
УМЕТНИК. — Лазаревићеве идеје су старинске и уске, његов оптимизам наиван, али, у накнаду за то, он је велики уметник, и његов значај у српској приповеци је
романа са тезом, врло спорном уосталом, и личне, аутобиографске сентименталне исповести, поред тога ту има остатака старинске романтичности, романтичарских појмова о »песнику«.
Милићевић, Вук - Беспуће
од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, хор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају латинске ријечи свештеника са јектичавим гласом.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Биртија је била на самом крају издужена предграђа, уз главни друм, а како је по свему личила на оне старинске босанске ханове, једина уточишта човјеку путнику, у њу је најрадије залазио свијет са села.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре? ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с цвећем, са ружом и крином, Ћућоре тихо као под сурдином, Дрхтави звуци старинске виоле. Сад ми се чини да не живим више, У густу таму да све дубље клизам, Неосетно и стално...
воде, Где шлепови ниски укотвљени стоје И бродови пуни у даљину броде, Где над мирном водом, у вечери вреле, Бде старинске куле с мрке цитаделе... ''Никад!...'' Стара Госпа рече: ''Нек Морава, Која нас је отхранила, и гроб буде''.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела. Одатле уђоше у кујину.
Ајмо тамокарце. Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главног олтара. Свуда наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испремештане.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
свој бљештави суд, па журно ишчезла за вратима доњега стана, али се вратила одмах, застала непомично, и у заклону старинске куће наслонила о зид. Посматрала га је пажљиво, помало заводнички.
И кад се то свршило и стала тећи само бистра вода, и поглед се њен разбистри. Тада се повуче код истог оног заклона старинске куће и наслони на зид, одакле се тек усуди да погледа горе.
Посрнуло имовно стање ове куће, једне старинске трговачке куће (каквих је, нажалост, све мање, и која је дала заиста савршену једну домаћицу, каквих је данас мало и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мила, елегична, старомодна болест. Тихи глин-глин старинске кутије с менуетом. Она лелуја танане дјетиње снове као жетву на мјесечини.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зар је тако лако одрећи се свега тога, зар је уопште и могуће? И, најзад, зар је баш потребно? Дах старинске фразеологије и заостатака старинског речника пробија се енергично све до Бранкова такмаца Павла Поповића Шапчанина,
Код Бранка, у његовим „траљама“, те старинске речи и облици су добродошли још једино као принудни савлађивачи метричких тешкоћа, у српском језику за изузетно
У таквим случајевима и ове старе и старинске речи, из славеносербског заборава, могу још и данас имати боје, и оправдања, и довољно снаге; могу зазвучати
Серпском народном листу, поводећи се свакако за укусом и потребама најшире читалачке публике, кадикад прештампавао и старинске песме овога рода, прештампао је и ову Стеријину (20. јула 1847, ч. 28, стр.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Раја смо! Мора да се трпи!...« А кад моја кћи са Турчином згреши, сви гракнете: »Није хаџијска, није из старинске куће!« Сада ћете ви видети како баштован свој образ брани... Овамо, Ташано, отров овај пиј!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чуло се канда у целој кући до тавана како Милушић, кога нису примили, рамље низа степенице, дрвене, шупље, старинске, и како се за њим заврнуо велики кључ на гостинском улазу.