Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
СЕБАРСКЕ ЖЕНЕ 73 ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ 75 ЗА НЕРОТКИЊЕ 77 ЗА ЧОБАНКУ КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ 79 ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ 81 ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ 83 ЗА АПОКРИФЕ 84 ЗА МАЂИОНИЧАРЕ 85 ЗА ИСМЕВАЧЕ 87 ЗА ЗАВИДНИКЕ 89 ЗА ПЕСМЕ 91 ЗА
ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ За песникињу, земљу старинску, за њене вечне реквизите и шаблоне, за небеса која нежношћу кипте, за патетичне сукобе
ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ За песникињу, земљу старинску, за њене вечне реквизите и шаблоне, за небеса која нежношћу кипте, за патетичне сукобе васионе, за ливаде никад идиле
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Као уредник и покретач заједничких послова, био је ненадмашан. Имао је старинску представу о моралности ваљано урађеног посла: што је испод његове руке излазило, морало је бити добро изведено.
Ако је тачно да београдски говорни дух кида старинску, брђанску распеваност језика, исто толико је тачно да треба бити опрезан према београдској језичкој ковачници, а
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Дело је први сатиричан роман у српској књижевности и значајно као први напад на старинску фантастичну романтику и болешљиву сентименталност. ПОЗОРИШНИ ПИСАЦ. — И пре Јована Ст.
Ту старинску, китњасту и књишку сентименталност он појачава обиљем диминутива сваке врсте, често и диминутивима диминутивâ (ветрићак
Ако не чини то, онда упада у наивну и старинску романтику, пуштајући свом српском одушевљењу сав мах, пишући, фантастичне патриотске приче за велику српску децу
И он често довршава своје приповетке као старинску мелодраму или роман-подлистак. Лазаревић, уопште, оптимистички и идеалистички гледа на живот и на људе.
Милићевић, Вук - Беспуће
у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгрирли мољци да се, испод коже, на мјестима провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Имали смо пре ноћи два часа времена за обићи велика зданија архиепископије и великолепну старинску церков; подобне, и по бедени града ходећи, не могах се до|вољно нагледати, сматрајући различно устројено и од саме
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанског краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад отуда донијели; па
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
приближило, Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му живот почети да личи на старинску причу. А прича је већ била почела.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Не чуј, вило, не преузми гласа! — Е, људи, баш 'нако по старинску! — чуди се котлар. — Да шта ти мислиш? — продера се Симеун. — Кад сам стигô у Мајдан, мртво све кô гробље. Ниђе никог!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ζήνα ‹= Зевса ми›; нем. потз и котз, фрц. блеу, б. Грімм, ДО4, 1, 13). Могућно је, међутим, да ми овде имамо старинску клетву самим бором, односно нуменом који је у њему, упор.
Ћипико, Иво - Пауци
—Имаш у нечему разлог, — узврати Илија, али, брате, загрдише трговци у вароши. Држе камату по старинску: плету на талијер, и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер. Гдје је то?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И старо, столетно храшће зашушти монотоно Старинску некакву песму, старински неки јад; Бели се занија цветак, кô мало сребрно звоно Запева цео сâд.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја зацвилех и почех, у болу, да певам ону нашу старинску песму: „Сећаш ли се оног сата, кад глас дође изненада, к’о из ведра неба гром.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Јадни мој Стриц, ноћас га је заиста онај вук појео. Добро сам га чуо како завија. Дјечак извуче из њедара некакву старинску кубуру, па сјекирицу узе у лијеву, а кубуру у десну руку и тако, готов за битку, још опрезније крену према логору
Издалека посматрано, све је то личило на некакву старинску поворку Турака и хајдука о којој пјесма пјева: ... Кад прођоше Турци Лијевљани, проведоше из горе хајдуке...