Ћипико, Иво - Приповетке
— Али вам је жао умујети? — опазим ја под утиском пошљедњих ријечи, осјетивши тугу у звуку гласа старичина: . — Да ми није жао? Нека ме овако старе, само да ми је живјети! Да је могуће увијек живјети!.. .
у живљењу, и проти вољи живота све јој је ситно и смијешно, а само смрт јака је да јој живот уништи, — и она, једино, старичина је трагика...
— Шест је година што га нијесам видјела, а десет је пуних што није у село долазио, — слушам у олуји меки звук старичина гласа. — Пошла би' га опет наћи, али не знам би ли му жени било мило видјети ме... Па опет нема веће зараде као прије..