Јакшић, Ђура - ПРОЗА
међутим, опет изгледаше као једна једина породица којој је кућни старешина преминуо: нико никога није вређао, ни млађи старијега, ни старији млађег, сви су се у големој жалости сложили; сви су били без отачаства, без родбине, без куће и кућишта —
— Имаш ли оца и мајку? Ил’, можда, брата старијега? — Никога немам, непознати пријатељу, на големоме свету никога!... — Глас јој је задрхтао, а по мирним цртама лебдео
Шта је у њему изгубио? Да ли стрица? Или брата старијега?... А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
зашто смо устали војевати: да би се са божјом помоћу избавили од турскога зулума, а другојачије не можемо но слогом и старијега послушанијем, и да сви ми морамо имати једнога старешину, као у срећним домовима, кога ћемо и слушати и бојати га се.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— потврђују остали. — Нема ти данас ни берићета — ништа! Изопачио се и овај свет. Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога... Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву... — Јес̓, богме, господине, право кажеш!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ех... бива, Маринко!... Ти па — ти!... Без тебе ништа! — рече Крушка. — Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. — Ако... ако!... Изиди, одмори се! Маринко удари „темена” и изиде.
Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!... Оно се види да ће бити кућаник и домаћин. Миран, послушан, поштује старијега... Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... Турчин је знао како треба говорити с родитељем.
— Ти нећеш ићи! — Ко ми то брани? — Твоја заклетва... Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. — Али... — Он је знао шта је заповедио. Ти само можеш покварити сав посао!...
Теодосије - ЖИТИЈА
А онај који од почетка мрзи добро, непријатељ људи ђаво, наоружавши непокорношћу млађега брата против старијега, Владислава, велим, против благочастивога Радослава краља подиже.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Шаптало се: — Оно је драго Јоков, кнез његушки, онај што је доста јада задао Вранцезима, што изгуби старијега сина у боју под дубровником, а другога сина у чети!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе. Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина и стане просипати за собом, вабећи јарца: —
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
то свака паметна треба да призна, и као таква дужна је уважавати и почитовати свог мужа, њему покоравати се и за старијега држати. Али зато не треба ни он да је гази и држи за роба, него да је сматра, као што је бог уредио. 6.
ВЕЛИМИР: У Паризу се род не љуби у руку. СТАНИЈА: Ете! Не л’ ја реко да је земља Инђија? Не поштује млађи старијега. ЉУБА: Ал’ зато сваки човек љуби другу женску у руку, је ли? ВЕЛИМИР: То се разумева. СТАНИЈА: И младу?
Гледаш момче, пустио браду, неће да поштује старијега, што ти говори, то ги говори да се подсмева. Гледаш девојче, скаче ка бесно, неће да бојадише косу, не може ниједан
ЉУБА: Зато што жена није ропкиња. СТАНИЈА: И ропкиња познаје свога господара, а ви немате ни Бога ни старијега. ЉУБА: Кад жена оће на бал, муж лепо мора, баш да му се и неће. СТАНИЈА: Па жена суди у кући? ЉУБА: Лепо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зачусмо неке чудне гласове, као вику, те застадосмо... Угледасмо једнога старијега човека разбарушене косе, раздрљена одела, који нам журно приђе, и поче говорити неке неразумљиве речи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади. Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” — Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. — Врло добро! — рече начелник. — Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А млађег ранише Никшићи лани, те умрије од рана.“ „Хеј грехоте. Оста ли бар дјеце од синова?“ „Оста мушко дијете од старијега: нашло се три мјесеца по смрти очевој. Глејте сердара. Велике ли дерте на срцу носи!“ Приморци одоше својим путем.
Како то да он, највиши главар, није данас међу нама?“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку артију иза паса.
с прва, код домаћега попа, док научише читати и писати, а по томе отац их опрости даљега терета, оставивши попу само старијега — који, узгред буди речено, завиђаше и брату и сестри њихову слободу.
„По наредби“, праћен двама језувитама и једним пандуром, морао је поћи најприје дома, те од родитеља и старијега брата свечано измолити опроштење што их је осрамотио. „Ја, Пшенелов питомац, Наполеонов војник, ја да то учиним!?
Колики их је год мушкијех глава у тој породици, сваки изучи ту вјештину од свога старијега. Иличковићи су чувени не само у Црној Гори но и у Херцеговини и по свом Приморју.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тешко сваком ономе јунаку Што не слуша свога старијега! Тешко свуда своме без својега. Тешко томе ко памети нема, Самур капи на ћелавој глави, Мор-долами на грбава леђа,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина, и стане просипати за собом, вабећи јарда:
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
То говорећи, ја и[х] не осуђујем; тога се ни они сами н[е] одричу. Но теби кажем да је права светиња да млађи старијега слуша, да се деца своји[х] родитеља не од|ричу, како ни родитељи своје деце, и да чловек праведно и поштено у својеј
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити.
— Ун здрављен вран! Донбро донша! — напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.
Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати кâ свога старијега. Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоња, али ме ти не смиш тако звати. Ја сам дијак Јерковић!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ти ћеш као старјешина имати свега до грла шта ти душа зажели, само заповиједај што ти треба, дивови ће те служити као старијега. Старац пристане да иде дивовима у пећину, и тако пођу из млина.
Див им прича све што је у ствари и они се сви сложише да им старац буде старјешина, а они сви да га слушају кô старијега.
Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина, и стане просипати за собом, вабећи јарца: —
Ћипико, Иво - Пауци
— Сигурно да нема, — одговори мјесто Раде жена му. Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се верига између ногу, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио; и, намиривши коња, каза жени да
Не дам је, па макар је крвљу морао откупити! Није она моја... дјетиња је! — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња! Њима остаје. Није она као прљави скитачки новац што свугдје допре!... — Умири се, сине!
Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер. Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се да се огрије. А сваки пут кад погледа на Божицу, заобљену, са краћим скутима кошуље
Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их..
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ви сте ми овде домаћини. Погле већ колики су! (Љуби старијега по глави): Погле шврћа мој колики је! Погле син мој, побратимче моје!...
Сад баш чаршијом иду са твојом децом хаџи Риста и отац ти, Младен. И хаџи Риста твога старијега дечка обгрлио у наручје, а једнако се окреће како би сви видели колико он твоју децу воли. Као да их само он воли?!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То су биле панталоне мога старијега брата, на којима је била исписана цела његова кратка али бурна биографија. Колена су била излизана од клечања у школи,
Други пут сам налио у нову новцату ципелу мога старијега брата катран, тако да су морали сећи ципелу да би му је скинули с ногу.
Питао сам старијега брата, који је замакао већ у школи, шта је то „испеци па реци“, али ми ни он није умео објаснити. Вели: — Реч може
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
стереотипни завршетак није лишен извесног дубљег смисла и праве лепоте: Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега! Али, ма какви били, стереотипни почеци и завршеци немају битног утицаја на лепоту песама.
Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега! 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА Књигу пише паша са Загорја, те је шале на Грахово равно, а на руке Милутину
Тако сваком ономе јунаку кој’ не слуша свога старијега! 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА Подиже се Туре од Удбиње, од Удбиње, крваве крајине, младо Туре Бојичић Алиле, подиже се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
закон, недеље, велике годове, свечане дне и пост, за плећи стаљати; један другом све уз нос ходити, сиромаш не пазити, старијега и свештенике не почитовати, за цркве не хатати, оцу и матери досађивати, Бога се слабо сећати, по својој вољи
гину, дан на дан мру, господа слугами остају, бољари сиромаше, једни падају, гори се дижу, друг друга обеђује, млађи старијега не почитује, брат рођени свога брата вара.