Матавуљ, Симо - УСКОК
за једну добру царевину, нâко што смо расути, као стадо без пастира, и што су под туђинима, ради гријехова нашијех старијех царева и краљевâ!... А бог зна разумијеш ли све што зборим? — Разумијем — одговори гост, звонким гласом.
То је био ваздашњи повод спора између старијех и млађих; стари тврђаху да Французи нијесу никакви војници, да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да
Не бојимо се никога до бога. Ја сам кнез, а Рако Мргудов је барјактар; главарство нам је и једном и другом од старијех остало.
за покој, одвајају најбоље нарикаче, двије по двије, те обилазећи двориште опијевају витешке работе његове и његовијех старијех. Кнезу нико не замјери што се удаљи, а то иначе не би могло бити.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
барјак Да покупиш дели момке, Дели момке рањенике И избираш зор јунаке, Од Косова гласитога, Наћеш младе код старијех, Поред Павла Орловића, Наћеш Марка Ненезића!... Све јунаке под крилима, Све се мани крајевима, Као сунце небесима!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У кућу ми однекуд дођоше два момчета, те красна, бјеличка. Почеше се шалит кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе нити је сплаке ни потока; кад пригради, спази се за воду!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сви се томе слатко насмијаше и потврдише. Те их ријечи наведоше да набрајају црногорске јуначице, из старијех времена и оне које они паметоваше. Поменуше их лијепи број а о свакој се чуда повиједаху.
?“ „Би ли крупнијех међу вама?“ запита видар. „Не. Лисац некакав, препредени лисац! Стаде нам поповати око нашијех старијех обичаја, око вјере, а све меденим ријечима.“ „Ја сам му лијепо одговорио!“ умјеша се стари.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Прођи се, бога ти, старијех бабетина! — стаде га жена разбијати, а он јој вели: — Хећy ја да нико прође мимо моју кућу гладан ни го.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да видите лавру Студеничку недалеко од Новог Пазара; да видите Ђурђеве Ступове код Дежеве, старијех дворова, задужбине цара Симеуна; да видите чудо невиђено, б'јел Вилиндар усред горе Свете, задужбину Саве светитеља и
Код Дежеве, старијех дворова, тј. код Дежева, где је био двор краља Драгутина. У напомени уз ову песму Вук каже да се овај догађај везује