Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ево, стојимо у кругу, дечаци ратних година, преозбиљни и стармали и бирамо ко ће да буде шугав. Ен, ден, дину, сава-рака тину, сава-рака тика така, елем белем буф, триф траф труф —
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Панчеву Жижу; 1877. до 1878. Илустровану ратну кронику у Новом Саду; 1878. кренуо је у Новом Саду сатирични лист Стармали, коме је био душа до 1889; 1880.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1883. ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ МИТЕ ПОПОВИЋА У првоме пренеразу Стегнуле ми грло гује... Ал’ ти сада
“ И кад овај порук чујем, Дреше ми се с грла гује: Тако ћемо!... то ти пријан До небеса довикује. »Стармали« 1888.
Мало ти, побро, рекох, ал’ задовољи с’ тим, Више ћу рећи немо, када те загрлим. »Стармали« 1889. ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ тужна и последња Чујем, вило, која си нам Побратимству кумовала; Знам зашто си тако
Дужни смо сваком у помоћ притећи, А трипут више најближој нам браћи. »Стармали« 1880. ШТА СЕ ЧУЈЕ Шта се оно чује из Загреба града? Не чује се добро где год правда страда...
како им год драго. »Стармали« 1883. НА ГРОБУ ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА Кад сви већ сузе исплакаше своје, И оне збиљке кâ и крокодилске, И кад се тужне
»Стармали« 1881. ЗА ГИРФИЛДОМ Подлост рушит’ — да дивна задатка Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка. Подлост нађе најамника
»Стармали« 1881. ГАРИБАЛДИЈУ Спалили су мртво тело неумрла дива, Пепео носе да у земљи за навек почива. Звона звоне, а из њ
— — — — — — — — — — — — — А ја жмурим, а ја сневам... ох, да дивна санка! »Стармали« 1882. ВИКТОР ИГО Умови с’ диве, душе се диве, Срца се диве величини твојој, И многи, руко ширећ’, Јадикују
Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам. Ноћ је тиха, Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по
— Ти би таки, јаој, пао Не с висине твоје праве, Већ би пао у љубави, У штовању — код Маџара. »Стармали« 1882. НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА о подизању споменика му На овом гробљу седела ј’ вила Четрест пуних, дугих година;
— Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи. »Стармали« 1887. У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ (име му је Петар Томић) „Смрт долази, опомиње Да се на пут вечни спремам.
Сиротињу често води Племенита, виша мисô. Пути су им сада лакши, Јер ти си их калдрмисô. »Стармали« 1888. ОМЛАДИНИ целој и једном делу њеном И Омладино, очи наше младе; Омладино, руке наше јаке; Омладино, звездо
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
непоштедној борби против напредњака, а нарочито против Стојана Новаковића који је тада био министар просвете, Змајев Стармали је у броју од 20. октобра 1881. год. (стр. 233б) заједљиво спомињао ону Новаковићеву омашку из год.
” Песма је морала бити добро позната још и око год. 1880, пошто је тада цитира Змајев Стармали (10. маја, стр. 98б), у ироничној алузији на савремене политичке прилике.
Морала је бити позната још и око год. 1880, док је те године Змајев Стармали (10. маја, стр. 98б) наводи у једној савременој политичкој алузији. Она се и певала, а о томе има више доказа.
тачно, јер ју је некако баш у то доба цитирао као веома познату и Змај, у алузији на савремене политичке прилике (в. Стармали од 10. маја 1880, 98б).
потписа, следећу своју песму, уневши је доцније у збирку својих песама Мач и перо, Бгд 1846, 21—2 (тој књизи Змајев Стармали из 1880. год.