Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сирота мати!... Али кад би на саме Цвети, а на тај дан држе Планинчани заветину, па се ту код записа скупило и старо и младо.
Учитељ га погледа и сузе му пођоше низа старо лице, и није се могао уздржати а да не уздахне: — Милисаве! Јадно моје дете!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 159 Ластавица и славуј Ове су две птице у старо време биле две милосердачне и љубиме сестрице, које су велику обиду и неправду од људи пострадале, и од многога плача
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ја му кажем: „Та ти имаш арачки тефтер у рукама, и знаш колико има мушкараца: све је устало, и старо и младо. А то што видиш то је само до Словца и до Бранковине, а Грбовић с војском башка је, а Кедић башка, а једну
Околна села, како су чули пушке у Чучуга, сви грну, старо и младо, унаоколо долазити, док и Милован Грбовић и Молер из Кличевца, уз пут јаве селима, који се сви искупе.
да је Асан-паша разбијен, остави пут к Београду, врати се натраг и, брзо терајући, опет дође у шабачко поље на своје старо место.
Одсад који што старо зло помене, или какву пизму узгони, биће му као што сам казао. и док сам ја жив, неће бити пизме, ал̓ неће ми ни други
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола. — А је ли то старо, брале? — упита господин.
— Зар тако старо? — зачуди се господин. — Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.
— Нећете ви то ни дирнути — подвикну на њ син покојног Марјана — док сам ја жив! Ви мислите што је год од сиге да је старо. Путник се окуњи па пође, а прети: — Нека, нека, даћете ви то. О, како лепо! Само док ја наредим озго.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара. То је старо село. Прича вели да се негда звало „Јордан“.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се болни гласови: као да цео народ деце мре напијући у стењу и у шкољевима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Од њега, мислим, да неће бити давно и надалеко бољег. Ако буде боље само оно што су га — боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској...
Разговарали се: о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле, а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули
Ди би мој газдашаг био! Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самим Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!
Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, бог да прости. Ако остане поп Ћира у животу, неће се, зарек’о се, смирити док поп-Спири не скине
Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.
Што ти је, боже, левента и старо господство! Тако мора сваки помислити кад га види и покисла и ипак поносита. Укућани се повукли у кућу, па ретко и
— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба? — Та ја само кажем: не дај, боже, горе! — Та није ваљ’да? — вели поп Ћира.
Ето, наш би га Шаца обриј’о забадава, ако низашта друго а оно за оно наше старо познанство и пријатељство... — Ал’ да си само вид’ла његово преосвештенство!
намештај однет у шупу, а собе остале празне да се на Ђурђевдан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије. Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле иједан из весеља тражио буде.
и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно: никад више да се врати оно старо! Па и зетови су им се изменили.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
И тај процес подуже траје. Међутим се носи фишкалу старо вино и „ауспрух“ па фишкал још зажели видети такову питу у животу, а кад то чу госпођа Алка, она му начини тако исто
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад се и он често буни, протестује, свађа с командиром и признаје да и у њему оно старо одушевљење малаксава. А све би то требало рећи томе Јуришићу кад би он био као други људи и кад би се човек њему могао
и обузет, понекад, неким слатким осећањем прошлости ја још чујем: како из народног срца бије оно свеже и природно старо. И жестока ме чежња понекад вуче за оним старим друговима што су нестали као цели људи.
Африка
Није ли овај начин размишљања потпуно црначки“? Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом.
Ово црно племе, бескрајно старо, мора да се у току векова пробијало кроз Судан, заменивши огромни Нил, где је свакако робовало, речицом Бобо, у чијој
Огромна славна главна џамија, са седам улаза, и минаретом од угасито–црвене, печене цигле. Минаре шарено и старо као Хиралда у Севиљи.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
“ Знаите што, господин нотариус, оћим и ја да начиним једно луфтбалон и да идим у Америка. Читао сум едно старо мудро греческо књига да тамо има толико злато и бисер колико пасуљ у Европа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бегеј је био пуштен у градске ровове и био је пун крекета жаба, ноћу. Од реке му оста само старо, шпанско, име и расцветани врбаци.
Пред Исаковичем се, ускоро, појавише стаклени бокали, у којима су се разна, токајска, вина руменела, и жутела, као старо злато. Међу многим свећама на столу, многе чаше, које су трепериле, звониле су, кад би се куцнуле, мелодиозно.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Динарски су досељеници ушли у старо косовско-метохијско становништво не изменивши његове психичке особине; али су они на њега јако утицали.
у којима су најбоље изражене битне особине: узајамна љубав међу члановима заједнице и патријархални обичаји. Старо шумадијско становништво се населило по пропланцима и крчевинама. Насеља су била изолована, далеко једна од других.
Најмногобројније племе, Васојевићи је врло сложеног порекла. Старо становништво, племенско језгро, настањено у Лијевој Ријеци, појачано је сјеничким ускоцима.
Освајањем су проширили своју територију и тако асимиловали старо српско племе Лужане, затим становништво Лима, архаично становништво које се бавило земљорадњом и себе звало Србљаци.
Најзад, Васојевићи су обухватили старо српско племе Шекуларце, настањено у долини једне Лимове притоке. Ово мало племе, иако добро заклоњено рељефом, почело
удесетостручили су своју територију заузимајући дурмитор и нарочито пространу површ Језера асимилујући или истискујући старо племе Кричане.
Ово су прави и чисти Динарци и поглавито Динарци ерског варијетета. Пошто се је старо становништво пред турском најездом иселило у панонску Хрватску и у Крањску, почело је у Хуј веку ново насељавање.
Међу мухамеданцима има друштвених разлика и етничких група. Најзначајнију групу чине бегови, старо племство, појачани онима који су се одликовали у ратовима и којима је султан дао племство.
Уметнички укус је урођен овом приморском становништву. Ово је друга Грчка, само без географског положаја Грчке. Старо романско становништво и поромањени Илири једва да су оставили нешто мало трагова у данашњем становништву.
Ипак се је ово старо становништво одржало у неким врло склонитим крајевима, нарочито на острву Крку, где историјски споменици помињу 1504.
Затим су делимично биле под угарском влашћу, од које није остало никаквих етничких трагова. Старо јужнословенско становништво, које се овде населило у почетку средњега века, није било знатно измењено.
У знатном их броју има у Истри, чак и у северној Истри (у планинској области Чича). Старо јужнословенско становништво ових области се такође покренуло.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Бароница је чучнула на старо место, сократовски климнувши главом, и почела да преврће по врећи коју је вечито вукла собом, скупљајући отпатке свих
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит.
Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био. Не може, већ је све прошло. Па како ће сад Шамика живети?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кућа у коју беше ушао била је неко старо здање, зазидано са свих страна, са двориштем и шталама, пред којима беше насута нека земља, из које беше никла бујна
У селу се све избезуми од његових прича. Плакало је и старо и младо и лелекало од јутра до мрака. Ананија се први смилова на њега и, на запрепашћење свих осталих, поклони му овцу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁵ Ово мушко дете старо је годину-две дана, а младој га обично додаје свекрва или јетрва. Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га
Ову кошуљицу треба детету ушити у хаљинице и ваља да је стално носи и кад одрасте. (Прича се да су у „старо доба“ такву кошуљицу ушивали детету у десну мишицу.) За овакво дете народ верује „да га не мора пушка убити“.
Наиме, у више етнографских извештаја из различитих крајева налазимо следећи разлог одлагања крштења: у старо доба, каже се, многи су држали децу некрштену и по више месеци јер се сматрало да дете боље расте док је некрштено.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За војника кога кад борба прође баце као сломљену пушку у старо гвожђе. ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Крв на једној белој, уштирканој кошуљи. Фокстрот је заменио танго, а свинг – енглиш валцер. Рокенрол је отерао у старо гвожђе буги-вуги, за који смо мислили да је вечан.
Чекао је тај час као последњу проверу, надајући се да ће се тада појавити и оно старо узбуђење —дрхтавица у коленима, бол у дну стомака, суво грло — значи да га Дубровник још радује, необориви доказ да
—говорила је, размичући ниско полегло грање. — Стари манастири, старе тврђаве, старе зидине, старо камење, старци... Све саме старе, половне ствари! – Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле? – Сама међу оним мувама?
Ту је и старо добро позориште са својим смешним, помпезним стубовима, а иза њега обасјана лица младих ишчезлих жена у тамним хаљинама
и згађени пред њихово мудро лице: тела ће нам бити истрошена, а кола чијом смо се брзином толико поносили — изрезана у старо гвожђе и продана будзашто.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па онда имају нахије: Ријечка и Црмничка. То је све наблизу. Та се племена дијеле на братства. Ми Његуши, у старо вријеме, када Турци освојише Херцеговину, доселисмо се одонуд, а старина нам је била под планином Његошем.
Какву још власт има гувернадур? — А куд ћеш више? Он је највећи главар, послије владике први! То је постало у старо вријеме, кад је дужд владао у Приморју; он је тражио да поред владике буде још један главар, те да њих двојица, у име
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Запутих се у сутерен, у одељење каталога. Просторија је мирисала на старо дрво, мошус, сандаловину и устајали ваздух, који није проветраван од Стендаловог, Балзаковог и Бодлеровог времена.
рекао о животном искуству, машинској цивилизацији, о односима машине и човека, о старости, па и о љубави, познато је и старо, толико познато да је у озбиљној песми несаопштљиво.
Лакоћа и сигурност његовог стиха плени и старо и младо. Те се песме дају без отпора, без остатка: у сваком разговору, у свакој прилици, могу се наводити; читаоци су
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда. Но ова лепа слава наша пала је као жертва бесомучне навале турске.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Далматинци, у блиском и сталном додиру са културно напредном Италијом, имајући у својој средини старо романско и талијанско становништво, под јаким утицајем талијанског хуманизма и обнове, пригрлили су талијанску културу
Тек 1823. враћен је на своје старо место. 1824. постављен је за администратора горњокарловачке епархије. У Плашком он започиње јаку и смишљену просветну
су немачки романтичари идеализовали стару Германију и Теутонију, као што су чешки и словачки романтичари идеализовали старо, претхришћанско словенство — и српски романтичарски омладинци почињу идеализовати српску прошлост, српску историју,
Писац има своје идеје: у Буњевци истиче старо начело да је народност изнад вере, у Два идола слави величину народног и љубавног осећања, два идола: народност и
Лазаревић је у том сукобу између старе патријархалне породице и нове индивидуалистичке културе сав био за старо, за традицију, за целину, за оне »праосновне, чврсте, просте, принципе, који су исписани у сваком буквару«.
Конзервативац у души, он је био пун нежности за »старо добро доба« и пун неповерења, каткада и нерасположења према свему што је ново.
Севдисање и весело старо »живување« старинских Нишлија, чулна радост живота, обилне песме и проводње, све то допало се читаоцима.
опевао омладинског песника разбарушене Косе који је сав свој духовни живот свео на мржњу на Турке и љубав за алкохол: Старо, срећно доба, тебе многи жале, Либералне твоје битке и скандале, Кад је песник српски дар божански каљ’о И нализан
Милићевић, Вук - Беспуће
И увече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја. Напосљетку се Милан одобровољи, нађе своје старо расположење, увесељавајући матер својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.
зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.
неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију
те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, унио старо расположење у његов живот и дао свима стварима обичан ток. Зашто је срео ту жену и шта има у њој?
гони, као да хита да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не бисте, је л’ те? Не би’ ни ја, ни ви, не би ниједан смртни. И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо: ко је без греха, тај, само тај нека узме камен и нека се баци за господин-Пајом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
16. Српчић прими савет мудри, Старо руо баци са се, А на себе друго удри, Чим се прави људи красе, У штруфле се дивне стера, Лати фрака и квекера.
Но да све вам кажем право: Кад вас оно згледа тада, Препадо се млада здраво, Јер помисли баш занаго Да ми уђе старо драго. 67.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинарско кљусе. Дјед је толико забезекнут да већ не умије ни да се покрене ни да штогод упита.
Ехеј, с главе скинуто, испод репа извађено, нит му старо кашље, нит нејако плаче. И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву,
Пипајући тамо-амо куд би, шта би, бивши калајџија се коначно задржа код предузећа „Отпад“ да скупља старо гвожђе. Скрпио је нека ерава колица која су у вожњи увијек заносила удесно, али је зато имао кљусе које је вукло
— Дедер, шта то возиш? — Откупљујем ратни материјал — учено каже Циго само да би избјегао да помене старо гвожђе. — Аха, добро што ми то помену! — гракну Рожљика. — Имам ја управ нешто за тебе, само да добро платиш.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да је због неког, па и да покуша, ал где ће беговица, па још Пинторовићка, замисли, старо господско колено, стара лоза, због једног аге, па нек јој је и муж, из госпоштине у планину да потегне!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни. Тек сада спазих да јој је још оно старо одело али већ уласкано. Први пут, испод беле марамице око врата, видех јој неопрану кошуљу.
Али доста! Нашта ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то... Старо, старо ми дајте! Оно што мирише на сух босиљак и што сада тако слатко пада. Пада и греје, греје срце.
Али доста! Нашта ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то... Старо, старо ми дајте! Оно што мирише на сух босиљак и што сада тако слатко пада. Пада и греје, греје срце. Ево: Јесен дошла.
цркву, да целу службу тамо одстоји, чека да нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње одело, да не би ново прљао, цепао. Мајка му од радости, није могла да га се на гледа.
Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на прећашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било. Тада би мајку она највише грдила.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А кад те угледа усред раја оно старо дрво, свију јабука прамајка, прва светитељка, грешница прва, отвори јој се рана под оном једином откинутом петељком и
— То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, да каква би тек била, жалостан, да још једаред устане из гроба, да
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
људи за земљу Инђију: кадно земља испуца од суше, у њу живи попадаше људи, и Бог пусти тешку болезању, те помори и старо и младо. ЉУБА: Иди, мајка, бога ти! Сад ће свет да пропадне, што ти ниси видила овај обичај.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
кришом на столњаку последњи успех једне од њих: у Дубровнику су јој прошле недеље веома повољно уваљали распеће старо двеста година пре Христа! Оригинална ствар! На свом лицу осећам искоса мамин поглед.
Следеће ноћи, сат и по пре доласка ђубрета, бакута је тајно опет све вратила на старо место. Чак и моје пелене, звечку и чипкани јастук, јер се још никако не може да помири с идејом да ће маман и матори
Американци бацају у старо гвожђе авион који још није ни полетио, даме и господо, јер је већ застарео и не вреди! Ваша деца, дакле, касне!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Африка зове нас, нама је тамо спас, другови, сви у кас!“ Весело слонче труби: „Хајдмо у гнијездо старо! Бјежмо од људи грубих! Правац — Килиманџаро!
ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Жури се младо, старо, сви ће у истом правцу, вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И ово: — Не кажем за онај утисак, тако чест, када се човек тек упознаје, да је то већ старо познанство. Ту је само утисак а познанство у ствари још не постоји.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Знаш како је, прија-Симка, на старо дрво се калеми млад пелцер. СИМКА: Па онда шта знаш: може ова девојка имати какву старију сестру, а може и тетка
Није да кажеш да је он хтео да остави пару на путу, него пробушен му џеп па испало. АГАТОН: У старо, срећно време ванбрачна су деца сматрана као незаконита. САРКА: Па зар су сад законита, побогу, брате?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође
Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!... — Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван. — За сутра? Па ја ћу доћи кроз један сат.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И ракије лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често мећите, А ви старо и нејако, Бога молите.“ 23. Поручује варица Божићу, Да јој пошље од прасца ножицу, Да зачини варицу шеницу.
“ А она Јову говори: “Што ми је свекар свекрвом, То ми је старо нејако; Што су ми осам ђевера, То су ми вјетри по гори; Што су ми осам јетрва, То су ми зв’језде по небу; Што ми
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЉУБАВНИЦИ Нико нас неће поделити више, на добре и грешне. Тајни смо као гране снежне, а све што је старо у љубави, плаче све тише.
Кад опазе да нисам, извињавају се, повлаче се и гледају зачуђено за мном. Питају ме ко сам. Сан Вито има мало, врло старо позориште. Једна млада Талијанка води ме да ми га покаже. Прича да су највећи глумци гостовали у њему.
Ти и плач претвараш као дажд у шарене дуге, а хладиш, ко далек бор, кад те удахнем. А кад дође час, да ми се срце старо стиша, Твој ће багрем пасти на ме као киша.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И тамо је, молећи се Богу и кајући се за учињене грехе, живео до своје смрти. МУДРИ СЛУГА Био на Истоку у старо време богат човек па имао слугу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И старо и младо, и мушко и женско, гуши се, пропиње, гура, тиска да ме што боље види. Напослетку се накупи толико света да се з
Више од две стотине породица дође на уречено место, а мало их је још и остало да чувају старо огњиште. Тужно је погледати ту масу бедног становништва које љута невоља нагони да напусти крај у коме су се родили и
— Знаш ли шта је ново? — упита један. — Имамо научника! — одговори други. — Море, то је старо, него добио научник критичара! — Таман посла! Која је опет то будала?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако га ми заборависмо, а и он је, ваљада, био заборавио на своје старо господство, — научио се на рахатлук, а и старост га сустигла, па се доста, богме, и променио. Није ни чудо!
гледа... не дише. — Тетице! ... Начини ми, болан, Зорки шешир. Оно старо перо не ваља... И нога јој се покварила. На оваку молбу, тетица би се до сада пренула живо, и одмах стала намештати
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље.
Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје. Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и
»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна. И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа
Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. — Нема више механџилак, нема старо време; беше му!
оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. Тако говоре по селу непријатељи њезини.
« — Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко. Нема, беше му оно старо! — И нема, није ово средњи век! — вели Срета. — А он само ћути и дува на нос.
— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. — Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Гранд Приx За филм Хомо хомини није лупус, У Гучи, то јест у Мионици, бабе три Продају човека, ко да је купус, Старо одело, или трокрилни орман: Томе је посвећен овај антироман.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Брод је у млазевима пропуштао воду у своје старо и зарђало корито; зарђали гвоздени делови брода отпадали су у воду и сматрало се као право чудо што су се учасници
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сва нам је старо, све позната тема, Нестала љубав спрам нових открића, У души нашој више места нема За нов утисак од ствари и бића.
— Исток се ведри, звезде гасе... Зора. СУМОРНИ ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна. Мрачно и влажно ко у гробу.
Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме. Несрећу тајну срце слути, — Опет се враћа старо време. У такав дан смо некад давно Међ људе пали пуни јада. Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада.
Јест, ја сам се дуго са природом рв̓о, Успео сам — све се може кад се хоће — Да на ово старо и сурово дрво Накалемим најзад благородно воће.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Оли челе хватат у капицу да уљаник у гори заметнеш? Нико меда отле јести неће. — Гониш камен бадава уз гору. — Старо дрво сломи, не исправи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја! Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен; и кад ветар дуне И труло, жуто лишће закотрља, Млаз
Младости повест ипак се испреда Кад пролети жбун и старо дрво које, Позната стаза, вијугава, бледа, И драга места што жалосна стоје, И успомене расуте без реда.
Испратићу те, душо моја лепа, С немарном мином и осмехом лажним, Док се у мени старо срце цепа, С погледом можда неприметно влажним.
С главом на твом крилу моја душа сања Једно старо доба у то рујно вече, Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца што испод нас тече.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Китио је и развео, ја мним, по сата. У наздравици је поменуо старо пријатељство и напоменуо како ће се и даље уздржати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Жива глава дуговање плаћа, Жив икада, мртав баш никада. Закон веже и старо и младо, Закон веже, разлог одр’јешује. Залуду је кула и пенџери, Када није ништа у тенџери.
СРЕБРНИ ЦАР У Кучајни се од памтивека копа руда... Једном у старо време копало је руду у окнима кучајнским око шесет окнара.
’Ватајте се танке сламке, танке, танане, Да гледамо ко ће коме у срећи пасти, Коме старо, коме младо, ком’ што срећа дâ! Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог!
Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог! Убила га света Петка Параскевија! Пуштајте се, беле
Обучен је што смјешније, понајвише у какво старо одијело, и припаше какву стару кустуру (сабљу), и мјесто ките, на сабљу објеси малу чутурицу медене ракије.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А старе расе и обућу не враћамо у манастир. А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново. Црковницима, пак, да се даје свеће ради по две златице.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
НАЗА (улази тихо, седа на столац до Јовче, окренута ватри; разгрне шамију те јој се још јаче осветли од ватре њено старо кошчато лице; узима са софре »кост«, уноси се у њу, загледа пеге и шаре по њој). Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
у Босни, у Хорватској, у Славонији и у Сербији народи су весма милостиви и одвећ сродства љубитељи; и што се каса у старо време, весма похваљене добродетељи гостољубија, заисто, у том ови народи ни једном нису фтори.
” Мој би одговор био: „А како су у старо време свети оци много и читали и постили?” А он би на то: „Све ти мени кажеш шта је пре хиљаду година било.
казујући им да је серпска реч, „море калуђеру”, одговоре ми, „не чуди се ти томе; ми смо са Сербљи један род и племе у старо време били!
се на неки начин и земља и људи познати, јер језик њи[х]ов знађах и са сваким могах говорити, а овде нигде ни слова! Старо и младо, жена и дете, све ти то инглески. говори, нити им можеш разабрати шта ти људи мисле, шта ли [х]оће.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? — Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново!
— Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? — Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново!
— Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? — Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! — одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.
— Како то — рече Брне — није ни старо ни ново? — па не сачека одговора, но испи чашу и остави је пред Стипана. — Јево видиш, како.
Тако се шта могло видјети само у старо вријеме кад су јањичари пустошили! Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар. Св.
Најпослије ограну и недјеља. Све, и старо и младо, спремаше се цркви. Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А после опет: хртски, низ маховину и старо лишће, бежао. МИ СТИЖЕМО ПАДОМ Усијана авет стакла и бетона Кружи нам над главом: трепте наши живци.
једним, па макар Лебдели изнад земље тек трен који: Дотаћи онај облак љубичасти Са танким рубом што ко нови бакар Ил старо злато усред неба стоји... Па онда: опет ил заувек — пасти. НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ На тле сад јабука паде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И политика, и идеје, и принципи, и култура, и углед, и каријера, и та, та велика животна срећа! Живот у Србији је старо гробље... Ништа велико не може у њему да израсте. Ко год од живота нешто више тражи — рубе му главу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Некада, у старо време, тако се називала она четврт Београда испод данашње Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком XИX века,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, Да каква би тек била, жалостан, Да још једаред устане из гроба, Да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На тај начин се показало да се тај датум помера из године у годину да тек после 1460 година дође опет на своје старо место календара. То је био случај, но не са истом математичком правилности, и са временима поплаве Нила.
Али кад се, протресени од Мухамеда, кренуше оданде, они преплавише, за кратко време једног људског живота, пола света, старо царство Персијанаца, целу северну Африку, већи део Иберијског Полуострва и искрцаше се и на великим острвима
„Мислим насигурно да, поред свих очигледних и непобитних резултата ваших опита, језуитски ред неће напустити старо учење о одвратности природе према празном простору јер оно је саставни део сколастичке науке“.
Због тога волим ово старо здање толико да га не бих заменила ни са каквом палатом. Истина, лети идемо врло радо на наше имање у Фрешин.
саслушавање - Кивије беше велики систематичар - пожурих се да му дадем све потребне податке о кнежевој вереници: „Старо угарско односно аустриско племство, стасита појава...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дубоко у срцу, у коме је малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је Старо, запали се одједном жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања,
Деца и стари уживали су што је ту, пред њиховим очима, ново заменило старо. Рано пролећњега јутра, кад је сунце бљеснуло у прозоре и затреперило по крововима кућа, на новој грађевини зачула се
непомичан као укопан, напуштен, беспомоћан, сасвим сам, док се опет све не почне да врти, поиграва и враћа на своје старо место. И понова стоји црква онде где је била, онако исто.
Страшни ратови су трајали и прошли. Једнога дана дошао је у своје старо место на одсуство и капетан Таса и понова се дао видети међу својим старим пријатељима са којима је заједно дочекао и
остали у љубави), после, дакле, оних ратова из којих је изашао са сушицом, Илија Васић врати се и заузе понова своје старо место у оној судској служби у којој га је рат и затекао.
смо се понова приближили, а у исто време као да се оно нешто од мога угроженог достојанства поново повратило на своје старо место, као да ништа није ни било.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На рту сучелице њему било је старо напуштено гробље. Та је грађевина у пучком предању везивана за Мауре, који су тобоже некад ту чамили у сужањству.
Одлично! Сакривао је готово све рупице од мољаца. Поново намјести дашчицу и објеси акварел на старо мјесто, па живо зазва на окуп.
И за то створе једно ново име, или преупотребе старо. А то име, на бурзи рационалнога, има отприлике ону исту вриједност коју је имала ранија ријеч „душа”.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ха, да се нису раније знали ? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство. Јест, то је. Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему? Она зна да је разбојник, и све... па опет... Хм...
Не знађах шта ме овде чека«... И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му. Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде
види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана... Што ти је жив човек!... Дан стрељања досад су крили од њега...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ОЧЕВ ТРС Оно био у старо доба старац и имао три сина. Дјеца се замјере нешто оцу, и то њему било тако тешко да је саградио себи малу кућицу
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад не размишљам. И поред сазнања Да љубав наша умрла је за нас, Мене не боли овај живот данас, Ни старо небо, ни облак сањања.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“Скот“, узвикнуо сам понесен сликом славне будућности, “моја турбина ће отерати у старо гвожђе све топлотне машине на свету.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
али је река Тамиш у близини Идвора, прокопала минијатурни кањон, а на једној од узвишица крај тог кањона налазило се старо насеље Идвора. Оно је везано једном уском превлаком са новим насељем.
Оно је везано једном уском превлаком са новим насељем. Првобитно место за старо насеље било је изабрано из стратегијских разлога због преимућства одбране у случају турских упада.
А што се лично њега тиче, рекао је да је он старо стабло кукуруза, али без клипова; да је његов живот такође једна крајност, иако супротна оној коју представла Фредов
Али се сада опет јавило оно старо питање које сам себи поставио пре три године у возу, који ме је возио из Насау Хола до Бауериа.
године укинуто старо име “Краљевски колеџ?” Скоро сам завршио причу о мојој каријери студента колеџа, али сам заборавио да још нисам
Оставио ми је своју цитру на поклон, а исто тако и једно старо издање Хомерове Илијаде чувеног немачког филолога Диндорфа.
Стари генерали, у својим сјајним униформама, полако су нестајали и старо историјско место постепено се претворило у обичну гостионицу.
и имали бисмо их још онда, да није било страха неких људи да ће своју апаратуру за једносмерну струју морати бацити у старо гвожђе, а исто тако и машине за производњу ових апарата, ако се наизменичној струји пружи подршка.
Ћипико, Иво - Приповетке
Отимају се ко ће пре, као да неће на свакога доћи ред да изађе. Има их свакојаких: младо и старо, мушко и женско, с лулом у устима и без ње. Мрки су и озбиљни.
Мушкић се тек замомчио. На њему ј е све старо осим обилатих подвезаних поткољењача, у чијем су ремену уметнута коситрена сјајна пуцета.
Сељаци усред копи, иза киша, једва ујагмише неколико ведрих дана. Младо и старо освитком дана расуло се по пољу и доцима. Прије но пуп избије, харно је ускопати.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
шегрт Први Други грађанин Догађа се у доба сусрета прошлога и садашњега века ЧИН ПРВИ Обична грађанска соба. Старо канабе, две фотеље и неколико простих, трпезаријских столица. Троја врата. у дну, десно и лево и један прозор десно.
ЧЕДА: Разуме се, то је само фигуративно. Ви то, ујка-Васо, не можете да разумете. ВАСА: Не могу. ЧЕДА: Некад, у старо време, род је род; данас су се измениле прилике, па род може да буде и фигуративни род.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нашто ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то . . . Старо, старо ми дајте!“) прешло на другу временску раван - у варош из детињства а у сећању сачувану.
Нашто ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то . . . Старо, старо ми дајте!“) прешло на другу временску раван - у варош из детињства а у сећању сачувану.
собу, паја је, намешта и утуткава тако да, кад уђете у њу, сместите се на меке ћилиме, који, истина, заударају на старо и чађ, али ипак не јако; завалите се у ћошак, испод кандила [...
Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође, опет, у једну општу женску. Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Цигани са дефовима и виолинама. Мушки се До вечере пила ракија, богато заложило, па окренуло старо вино, не из чаша и белића, но из правога меднога кондира од три старе оке. Само су два турска првака продужили ракију.
А озго, низ благо побрђе зададоше се Касаловићи. Женско и мушко, старо и младо. У чем се ко затекао устајући из постеље на страшни глас о погибији.
Иза њих засовница као у старо доба и као да ограда није од прошћа но озидана да боље чува господара. Унутра, у дворишту још добро неискрченом и са
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тешке сузе сиротињске Боле ме у души. Човечанство да би стресло Иге срама свога — Ето то је старо гесло Старовољства мога. Па ипак често гушим Мржњу и гнева гром И све те жртве носим На олтар роду свом.
Ох, здружени гробе, сини зрȁком новом Обаспи нас топлим својим благословом; Причај старо доба да се ојачамо, Научи нас оном, оном — што не знамо! »Стармали« 1885.
Златна риба нудила ти свака откупа, — Зашт’, неборе, не заиска ново корито? Ово старо знаш да нам се јуче распукло“.
Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.“ А риба му одговара: „Није т’ ни бриге! Иди кући, корито је баби дошло већ.
Нађе бабу. Баба царица. Она седи за трпезом, — пир, благовање, А велмуже и бољари стоје око ње Па јој точе старо вино, оно заморско.
лежи крај мора, На прагу је баб’-Анушка тужна, невољна; На руку је наслонила лице плачевно, Уз њу стоји распукнуто старо корито. »Невен« 1890.
»Јавор« 1887. ХОП! свршетком 1886 године Најпре скочи па онда реци: хоп! Народна пословица. Сахранисмо старо лето, — Није пукô топ, И у ново прескочисмо: Смемо л’ рећи: хоп! Молим, молим да се мало Боље разумемо.
Петровић, Растко - АФРИКА
Није ли овај начин размишљања потпуно црначки“? Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом.
Ово црно племе, бескрајно старо, мора да се у току векова пробијало кроз Судан, заменивши огромни Нил, где је свакако робовало, речицом Бобо, у чијој
Огромна славна главна џамија, са седам улаза, и минаретом од угасито–црвене, печене цигле. Минаре шарено и старо као Хиралда у Севиљи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
П’ онда и теби, старо клепало, Што ти се образ давно збрчкао, Преживајући честе налоге, Требаће једно збогом казати... (Пуца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Опет се залете, али сада потрча поред стола, удари десно на неку децу која повикаше, у великом луку дође на старо место, поче да вришти и удара ногом о земљу. — Не могу „Ружу“ да умирим, господине капетане.
— заповедих. Она ме је посматрала равнодушно, и уместо одговора лупи три пута песницом у врата. Затим се врати на старо место. Заустих да нешто кажем, али неко дохвати за браву и тада зачух мушки глас: — Апрі ла порта!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
што се код нас у поезији дешавало читаво једно столеће пре њега; као да би било могуће замислити Бранка који би у старо карловачко вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове и све што се у
Јован Пачић ПРИ КОНЦУ ЛЕТА 1825 Скорбно копчам старо доба лето. Јошт скорбније ће ми ново бити: Штогод упов’о сам — ништа, ето, Не получих, нит ћу прибавити.
Из свачије повеснице Зна казати до ижице Све старо и ново, Само о свог листа гори Не зна, кад се о том збори, Ма ни једно слово.
У вторник се на ледина Младо, старо сакупило, Ту је сваке игре било, Витка кола и кетуше, И паргара помодарца, И весела јастучића.
западњачке студентске и уопште сталешке кантоманије XВИИИ века, чије уметничко порекло је такође морало бити веома старо, ренесансно и средњовековно, достижући можда и до неиспитаних зачетака дражесних цармина бурана.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И малог је Вују, синовца и једину мушку главу, кад му је мати умрла, повратио на старевину. Кад се све старо измакло, кад је сасвим осиромашио и опотребио, кренуо би у доње крајеве, доле гдје га нико не познаје, па би радио на
— Куд сте то наумили. ако Бог да? — питам ја. — Пошли смо тражити своју прáву... своје старо огњиште и земљу. — Е, мој Мијо, тешко да ти то... — Ма, што тешко?!
више са пландишта задригли бакови нити нам боду чељади; не тару нам више силне волованице плотова и ушјева кô у оно старо, блентаво, турско вријеме. Данас не мереш виђети у свијета жировне и баковите сермије.
говор бешједити — беседити, говорити бива — ваљда, можда; дакле, значи; управо бивакарце — види бива бирземан — старо, давно, време бирземаниле — одавно борија — труба бркљачити — мрмљати брњаш — коњ који има белу пегу на њушци
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ 1875. ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ Зар пољубац мени, старцу, Дајеш, млада, са усана? Зар на моје старо раме Пада рука усијана?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато. А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући
Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо. Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав. Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ
Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице. Стаје више [ње] и надноси јој се. Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква.
То је био као неки излаз за све њих. Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. Нарочито је то било за мајку Младенову.
Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала. И лице било јој друго. Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вратич, повратич (уманика, Шулек). »Вратич« означава биљку која магичним начином враћа нешто на старо стање, које је туђим враџбинама било поремећено.
је икона Богородичина: неколико пута се покушало да се икона пренесе у цркву, али би се она увек враћала на своје старо место, у купину (Караџић, 2, 1900, 205).
54). — У старо време нико није окушао род од к., па је свети Сава благословио да се може јести, и од тада се к. једе. (СЕЗ, 32, 116).
кад се сеју бундеве — да би биле дебеле, ЗНЖОЈС, 19, 201). Кад је семе старо, онда пред сејање треба три пута викнути: »Чуј, земљо, старо семе!« (СЕЗ, 32, 9).
Кад је семе старо, онда пред сејање треба три пута викнути: »Чуј, земљо, старо семе!« (СЕЗ, 32, 9). На време и датум сејања врло се пази.
О. се сади на гробљу (ГЕМ, 25, 1962, 184, Горња Ресава), и у гробљу у Блазнави, које је веома старо, »има остатака од врло давнашњих ораха« (СЕЗ, 64, 1951, 145, Шумадија), који су, очевидно, сеновити и табуирани.
У Сретечкој жупи верују да се »неће држати деца у кући« ако се употреби за ватру старо т. стабло (ГЕИ, 9—10, 115). У Левчу, Темнићу, Белици и Ресави верују да ће се т.
Ћипико, Иво - Пауци
— нашали се Петар. — Бих, чисто ти кажем: волим јој! Вратила би се она на старо... као душа... А да, жена... — Изгубили би једну хришћанку, обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову
Носим вам, дјецо моја пољублена, један големи бесцјени дар — дар који ће обвеселити и богата и сиромаха, и старо и младо... — И престаде часом, да одуши. Раде и чељад у цркви претворили се у уво. ..
Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње. Иво се прислони уз зид. Поред њега пролази чељад: младо и старо. Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Морао сам. Јесам ли казнио себе? Кад мимо мене мине млада жена, ускомеша се и моје старо срце, упркос годинама које су ваљда радиле на томе да ме макар пред блиску смрт очисте од лудости. Бадава.
Дошло је вече и све се опет вратило на старо. Причали су о његовим победама над Брзаном и свим другим подвизима и јунаштвима.
Лауш нам је дао довљно хране. Нисмо имали више о чему да бринемо, ни око чега да се гложимо. Добро старо манастирско животарење настављено је тамо где је било прекинуто.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
НА РУДНИКУ 193 ТЕЛЕГРАМИ 196 [МИЛАНУ САВИЋУ] 198 ИЗ БЕЛЕЖНИКА 200 ЈЕДАН МОНОЛОГ МЛАДОГ СЛЕПЧЕВИЋА 205 (СТАРО, СРЕЋНО ДОБА...
И старо, столетно храшће зашушти монотоно Старинску некакву песму, старински неки јад; Бели се занија цветак, кô мало сребрно з
Чудан неки укус завладао њима, Свуд се новост тражи и одмах се прима. Старо храшће пало и шибље се диже, Али једва храшћу врх корена стиже. Читам песме наше.
Узима песме „Угарци“, завали се у столицу, чита их и заспи. (СТАРО, СРЕЋНО ДОБА...) Старо, срећно доба, тебе многи жале, Либералне твоје битке и скандале Кад је песник српски дар
Узима песме „Угарци“, завали се у столицу, чита их и заспи. (СТАРО, СРЕЋНО ДОБА...) Старо, срећно доба, тебе многи жале, Либералне твоје битке и скандале Кад је песник српски дар божански каљô И нализан често
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нила, најважнији годишњи догађаји њихове земље, закашњавале су из године у годину да тек после 1460 година дођу на старо место у календару.
Спуштамо се опет ка Златном Рогу, улазимо у Фанар, старо грчко предграђе Цариграда, долазимо до дебелог византиског градског зида, обраслог бршљаном па, продужујући пут дуж
Он нас растави једног од другог, узе сапуна и тврду четку, па спере са нас старо наше писмо. Онда нас исписа - пошто се при сваком почетку посла три пут прекрстио - новим текстом једног хришћанског
“ Са ова два своја закона оборио је Кеплер једним ударцем старо тврдоглаво учење свих својих претходника, геоцентричара и хелиоцентричара, да је кретање небеских тела кружно и
Она је дању тамнија, а ноћу светлија, јер су се стабла њених дрвореда разгранала, а њено старо црвенкасто гасно осветљење замењено је модерним.
То старо питање остало је, до данас, нерешено, па сваки научник, кад нема другог посла, сме о њему да размишља на свој начин.
Одмах до овога налазе се рушевине велике старо-хришћанске базилике: патос покривен још где где мозаиком, подножја и испретурани трупци камених стубова од црвено и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неким девојкама се учини да је нови мајстор и порастао и раскрупњао се. Други и можда већи део паланке наставио је старо, оно што паланка сматра „шалом”: да извирује хоће ли однекуд малер, несрећа, брука на човека.
што нестају људи који нису нигде сметали и нису нигде били неопходни; као људи који нису ништа ново мислили, и ништа старо одрицали. Он се вероватно мирно одмарао, и вероватно био у рају. С тим се слагао и господин Јоксим.
Испада на балкон Срба, и на улици се живот појачава. Види свет лепоту и младост, и радује се младо и старо. Лаковане чизме, јахаће панталоне на дугим правим ногама фино се уборале, као снег бела кошуља раскопчана и открива
ми се чини да сам и ја хтела да баш трговац и шпекулант буде, и да оно с доктором, да је то само тако, неко моје старо сећање на твоје детињство, сећаш се, доктор си хтео да будеш, и нека моја забуна због доктор Мирка, који ми је, диван
Весеље усахну. Нешто једва видљиво, али ипак јасно као бео конац, затегну се кроз простор и време, и предели младо и старо, оне што одлазе и оне што остају. Још последњи пут друштво се саби у целину око старог кафанског клавира.
се низ песмица: песме љубави, младости, растанка, и најзад оне туге којој нема имена, која подједнако гуши младо и старо, срећно и несрећно, зато што човек има срце, и срца имају слутње. — Сурдина, господо, пианисимо!
Звуци и ритам жмаре. Главе око клавира се понагињале, полегутило се старо и младо у меланхолији и љубави некој која би свет спасла, кад би свету спаса било.
Одмор њихов ће бити мали један лук којим ће се они вратити на старо место. А какве су огромне лукове и отскоке гледали пред собом свршени матуранти!
Чика Авраму, додуше, није преостало ништа, ни за старост, а камоли за неки фонд, али му је у срцу остало старо пријатељство и широко живовање у кући његових пријатељâ Влаовићâ, а нарочито у кући Марка Влаовића.
Лекса га служи срдачно. Свим силама је запела да спасе брата и Влаовића. Заварава га да једе. Одобрава му што је све старо избацио из куће, и што не воли више ни да свира.
Али народ разгласио, и Мирку под старост пришише старо очево име: крпа. А Ната, имајући пред очима угојену свињу, пристала је да ветеринаревом помоћнику и рубље опере.
Трошила је новац од продате куће срдачно, само да Мирку буде лакше и мило. Старо Натино срце научило шта је нежност, шта је милост. Много су празника доживели сиромашни старац и старица.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па онда, колико смо се ми деца у старо, добро доба забављали кретањем клатна на тадањим зидним сатовима, а забављали смо се и покретима сунђера који је на
“ Беше тако у Врање, у старо време, неки Миле Сојтарија; није му бог дао много памет, а гола сиротиња, па кад ко умре, њему дарују за душу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Демонтирана локомотива подсећа на лешину, празни вагони зјапе као гробови. Свуда старо одело, побацане капе и хартије, просути џакови брашна, као да је вихор беснео над мирном паланком.
Сав је мокар, и стоји збуњен. Довикнусмо му да се врати на старо место, па нека пређе пешице преко недовршеног моста, а један ће прећи одовуд да му коња преведе. Свратисмо у кафану.
— Од свачега... Општа исцрпеност и изнемоглост. Знате... Кад машина ислужи своје, онда се баца у старо гвожђе. — Али организам се обнавља... — Разуме се, кад има услова.
Иако смо огрезли у рату, сви осећамо лако узбуђење. Као да је сваки у себи прикупљао старо искуство те су лица људи укочена, погледи пуни ишчекивања. Наређења за покрет још нема. Возови су запрегнути.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Превелика су била окца мреже. Риба је пропадала кроз њих и опет доспевала у старо, досадно друштво риба и ракова. Седефна ружа слушала ју је отворених уста.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Устаје, силази са чардака.) Нећу више овде. Овде ми на старо, на мољци мирише. У башчу, на ава, на зеленило искам! (Асану): Асане бре, уз њума ли си једнако?
(Коштани): Ех, Коштана, кћери! Де! Не песму, глас само и свирку. И то ону свирку, кад се пође на венчање за старо и недраго! Сватови напред, младожења остраг, а Цигани за њим.
И закопах је! Сад? Старо дрво. Да, синко, стар сам, али срце ми је толико младо, толико пуно скриване, неисказиване љубави, неизмилованог
Ох, камо је сада, да ми она, бистра, росна, свежа капне на ово моје старо, старо већ самртно чело... (Хвата се за чело, грца.) Де, кћери!
Ох, камо је сада, да ми она, бистра, росна, свежа капне на ово моје старо, старо већ самртно чело... (Хвата се за чело, грца.) Де, кћери!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тихо, тише! Јер овдје нико не чека те више — Сви моји мили заспали су давно. 1904. ВОДЕНИЦА Старо мјесто моје!
Све је исто, старо... Само, као прије, Не чује се хитри точак да удара; Кô бол један што се у дну душе крије, Остављена ћути воденица
Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми. Старо гробље ћути, А крстови, маховином огрнути, Своје руке шире, кô да сваки чека Да загрли неког...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такође је веома старо и спасавање бекством у цркву. 6 У Крушевцу, шанцу шареноме, тј. у шареном граду (како су га Турци звали, ваљда због
има једна планина у Македонији: Кунора) купа — чаша Купиново — село у Срему, у срезу земунском, код Саве (веома старо насеље) курталисати — ослободити, спасти Кучајна — планина, стари град и рудник у округу пожаревачком Кучево —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
огромне мамузе, затим неколико потковица, обичних и „турских“, па разне куке, ланци, кутија од сата будилника, неко старо прошупљено суђе и још безброј других ствари, и безимених и с именом.
се однекле касно враћао, а овај престрашен од необична клемпава чудовишта, стругну преко поља и пљесну у бару, у неко старо мочило за конопљу. Ту је још дуго чучао у жабокречини, крстио се и гунђао: — Оче наш, иже јеси, оно је био сам ђаво!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СИОН Сион, кано старо селиште преорати ће се; а Јерусалим запустити ка воћњак обран, а градски високи горњи домови — луг и шума по
И старо испред новога да исцрпивате и преручујете и у снази се, у миру обживите сви скупа. И нећете се ни од кога бојати јер ће
Него јоште ви ћете сами протеривати ваше непријатеље ш њиних земаља и бегати ће пред вама и покоравати се вам ... И старо до старога жито ће вам бити и претицати и оно поодавнашње испред новога ће изручивати.
И рад тога, камилу и та врата »иглене уши«, уподоби Бог богатим људма и царству небесному... У Јерусалиму јоште за старо доби, бијаше једна купатељница врло на гласу, где су Жидови испирали утробе од оваца, које су клали и Богу на жртву
Од добра отпали, а на зло пристали, злоћуди и злосрди. У томе начину и жене и девојчад младо и старо. А да не доносим овде напред ни изговарам врло поштени и доброчовечни безимовити и смерени братољубиви частни ред,
браћу своју зла рад за комад просенице и одломак овсенице. Справи нам богове којино ће пред нама ходити. Старо мимотиче к новом се свраћајући. Не поводити се ка шиба к свакоме ветру холујастом...
Другом злокобљење, оном и заврат пада. Свакад је бољи стари војак неголи нови и вино старо сврх мушта (нека понапре бујна памет и крв преври и лепо се уталожи, да на мери стоји, и потом млазове пуштати за
Послушајте, оци, браћо чиче, стрицеви, сестре, стрине, баке, старо и младо, све мало и велико, до водоноше баше, слуге и слушкиње, децо и детићи, свим једнак говор поговара се и свет
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!... Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!... А бог да чува!
А бог да чува! Много лошо, бога ми ти казујем!... Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...
А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!...
Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима. јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после
ће га можда послати горе у Грац на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!
да је старо турско време, чорбаџијско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, — али
Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са, знањем хаџи Замфировим. Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, кад је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.