Употреба речи старог у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ето, питајте старог Николу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... Чудна работа!...

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Дај да се зађе опет у Космај. Препречи код Кастаљана, старог некаког манастира, и зађе у Космај. Тражи, врзај — ништа! Изби већ горе наврх Малована до Вилиних корита.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Али зато, опет, ја њега послушам. Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!... Што ниси био миран?... Бар не би мучио старог чичаМаринка да тумара ноћас по шуми... — А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар.

— Него, знаш шта, Маринко? — Шта? Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео... Јеси утувио? — Јесам, не бери бриге!

Тамо сам носио марви помам... Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. — Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ДАЛМАЦИЈА Из Сплита Са капеле једне, са старог врхунца, Полагано звони. Све је мирно тако. На водама лежи крв вечерњег сунца, Дими се, и хлади, и мрзне полако.

МЕСЕЧИНА На Лападу Месечина падне на старински мрамор Широких тераца, и по чемпресима Њеног старог врта. Тих се чује жамор: То на обалама мре поноћна плима.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Засада је најновија ствар која је занимала село била та што кроз који дан долази нови учитељ на место старог. Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, наместо старог учитеља, господина Трифуна, који је

Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, наместо старог учитеља, господина Трифуна, који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а бога ми ју је и заслужио.

« А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старог завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице, и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама

Ту и слика поп-Ћириног оца, старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом. Он насликан са врло благим изразом лица, а поред њега неколико дебелих

Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке, вршећи у исто време и своју дужност.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сви се смеју. — А, дакле, ви младиће тражите? — Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старог сам већ имала. Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати. — Видиш, како си прошао!

Но, преко пријатеља Рогозићевих у Пешти добије дозволу, положи испите, па се са адвокатском дипломом врати кући. од старог јурата поста млад адвокат. Сад Миливој Свилокосић адвокат, а Марко Рогозић збрисан јурат! Чудна коб!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

се чудне и немирне очи плашљиво задржаше на високој жени фига става и ретке лепоте која се, мазно припијена уз његовог старог друга, враголасто смешила својим зеленкасто-плавим очима док се он престављао.

могу а да не слутим: како је једино добро оно што је она наша велика сеструшина урадила, јер једино тамо невидим оног старог црвљивог намештаја и соба ми се њена чини чудом изветрена.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Укор је био „еx Цонсилио Беллицо“ и тежак удар за старог војника. Један од оних удараца који скраћују живот, а који се, у старости, више не очекују, не схватају, не заслужују.

Ја сам био балавац тада, али се ето сећам свега тога. А ето сад Вас гледам, већ као врло старог старца. И све то није имало никаква смисла, сем овог Сунца. Све прође а то Сунце сија. Како нас лепо грије.

Ми смо сад тамо, где смо са Србима били пре Лудвига Баденшкога. Честитам. Поздравите и мог старог друга, грофа Хараха.

Био је сад сасушен, чворав, а кад је седео, седео је као неки пањ, зарастао у земљу, остатак неког старог храста. Само што из њега не певају сове.

Као што то често бива, код остарелих коњаника, личио је, по мало, на коњски. Његова коса, пре, као од старог злата, као и Павлова, била је сад риђа и проседа, а чекињаста.

угасиле, кад се отворише врата, на ходнику, који је водио у подрум, у казамат, испод Команде, у казамат поред једног старог, римског, бунара. На столу је остало, међу угашеним свећама, које су димиле, распеће.

Али је ћутао. Кад је, пред поноћ, дереглија стала, код старог, турског, контумаца, на пола пута до Бечкерека, кирасир је предложио Павлу да прекину картање и изиђу на корман брода,

Њен муж се, међутим, у Бечу, везао за једног старог ђенерала, који се зове Монтенуово, а који је дрзак према женама и коме смрди из уста.

Божич је после викао, да капетан види, пред собом, његовог, старог, пријатеља, који је био мађионичар, на коњу, у школи јахања грофа Пара, и чувен коњаник, кад је био млад.

Исакович је тако, иако их никад није сусрео, ни видео, знао добро старог Бергхамера, гостионичара, у неком малом месту, крај Дунава, у Аустрији – месту, које је, према причању његове

Вели, сва Махала зна, цео свет зна, да та јадница живи у кућерку његовог, старог слуге, Ананија. Није он, Трифун, никад срамотио име Исаковича, па неће ни сад, после толико рана и несрећа.

Кајзерлинг је овога пута примио Исаковича милостиво. Одмах га је познао, каже, као старог познаника. Рекао је Волкову и Исаковичу да могу сести. Волков је на то сео, иза Павла, у рукама са пуно папира.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Иако динарско становништво чини већину у Шумадији, образовала се услед мешања досељеника и старог становништва нова етничка група која нема чисте динарске особине.

Изгледа, да су Ере наследиле ова два начина живота од старог поромањеног становништва, које се после словенске најезде повукло у динарске планине.

Они су врло плодни. Али то није једини узрок миграционим струјама, које полазе из Старог Влаха према Шумадији. Ове високе површи, богате испашама, етапе су за многобројне исељенике из црногорских Брда, који

По Ердељановићу су Пипери постали од старог становништва (правих Пипера) који чине скелет, затим од остатака Лужана и „братства“ Мугоша, који су и сами амалгам од

(правих Пипера) који чине скелет, затим од остатака Лужана и „братства“ Мугоша, који су и сами амалгам од Срба и старог, делимично поромањеног становништва.

Али ако би се његови потомци изметнули, одрасли племеници би се скупљали око „зборне главице“, збацивали би старог „војводу“ и бирали новога. Свако је племе подељено на братства, која проистичу од заједничког претка.

Чакавски дијалекат старог становништва стално се губи. У Лици нема других предања осим оних о Косову, о Краљевићу Марку и о Немањићима, које је

Вредно је истаћи да се је део старог становништва Боке Которске иселио у предео северно од Трогира, нпр. у село Убли. Вероватно је да су се у току ових

У Истри има, Јужно од Ћића (Чича), више земље за обрађивање него у Далмацији и више старог становништва, које је уосталом готово исто као и старо становништво далматинских острва.

Први дубровачки становници су били становници старог Епидаура, који је био у близини, вероватно у Цавтату (Цітта Веццкіа), и они који су избегли из Салоне.

централних делова Полуострва, најпре упола поромањени, затим измењени византијским утицајима, разликовали су се од старог романског становништва динарске области које није било под овим утицајима.

Тако се после печалба распростирала по области старог племена Брсјака, спуштајући се постепено од горњих села према доњима.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Горе ми је него да сам се нашао у кућици пса Жуће, старог буволовца и мог љутог душманина. — Зашто су ме спремили у џак? — питаш ме, пријатељу мој !

се зачудио необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Кад су вратиле главе унутра, чуо сам како кажу да неко заиста лежи на леји краставаца. — Нека лежи! — глас Старог био је дестилисана неверица. — Зашто би то морао да буде баш мој син? — Зато што јесте ваш син!

Можда не много, али тек толико да не забораве да те стварчице постоје у њима. Требало би да видите Старог док говори како ћу их и ја за двадесет година осећати!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог. Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет

— То ништ’ не чини. — То ти кажеш. Питај твог стрица шта ће он казати. Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. — Дало би се све то изгладити.

Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових. Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи. Ово је свечана, званична посета. На Шамики скупоцено руно.

Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. — Старог господара доле вешају, помагајте! Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Још необучен, Комесар, отворивши прозор на првом спрату, појави се, вичући. На другом прозору старог здања видео се Вук Исакович, у кошуљи, и војник који га је заливао водом и прао му главу.

У једном троуглу старог здања, тако, на дну тамног парка, са великим осветљеним прозорима, у којима се црне крстови пречага и сенке на зиду,

Вук Исакович био је у том тренутку леп, својим грозничавим очима, боје старог злата, и својим помодрелим уснама, под гаравим, змијским, опуштеним брцима, који су за њу били нешто тако необично.

И ту жену, ето, које се сећао као и оног града над Дунавом, као и другова из старог, Подунавског полка, као и оне јесени, као и младости, неизмерним и непролазним дивљењем, мада је скоро тридесет година

“ На збабаном лицу фелдмаршал‑лајтнанта барона Беренклау, као у старог попа, било је вечито бледило. То лице се није никада смешило, на њему је био остао траг свега што је својим очима

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Приликом промене кума мора се тражити опроштај од старог кума, пре него се узме нови кум. У српском народу постоји изузетно поштовање, готово обожавање кума.

“¹⁹¹ „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ Још из Старог завета познато је да је породиља која је родила мушко дете магијски „нечиста“ четрдесет дана од порођаја.

Жене из Старог колашина где се налази град Јелеч, пију млечну течност која тече са зидина овог града да би имале довољно млека.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Од једног старог »циндапа« (модел 1931) и ислуженог полицијског »харлеја«, Дуле Калпиш, предратни аутомеханичар, састави потпуно нови

Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија.

поште, па тече сива и суморна покрај кафане »Косово«, поред једног киоска, заобилазећи паркић Скупштине, протиче крај старог хотела »Унион« и улива се у подземни драгстор, одакле под другим именом, као Нушићева, наставља као понорница према

И док је аутомобил окретао око старог позоришта, то светло се поново однекуд појавило и поново је у њему искрсао млади контрабасиста Сеад, смешећи се на

И он је добро. Хвала богу, нека! Нешто од три »Крваве Мери«, нешто од тога што обично поблесавим кад сретнем неког старог другара, изненада се нађох двеста педесет километара северније од шанка, а луксузни салон прекривен коцкастим тепихом

Истицали су нам га као чудо лукавости и способности да се докажу немогуће ствари. Због тог старог Грка и купујем једну корњачу од старице покрај пута.

Баш као сва важна збивања, и она обилази град као кугу, савијајући оштру окуку око старог властелинског летњиковца, у чијем запуштеном рибњаку труну делови слупаних аутомобила.

којих ће се само некима, оним ретким изабраницима, отворити очи и у пуној светлости једног обичног летњег дана, усред старог племићког рибњака, указати сва крхкост и привременост људске среће. НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ ЗАВОДНИК – Фајронт!

Прехладио се. Још горе, када му је слупала кола — последњу ствар која му је још преостала из старог живота. Најгоре — оног дана на плажи када је отпливала са неким непознатим мушкарцем (наводно, тркали су се) и вратила

децембар«, то ништа, а? А што те Жика лечио од упале плућа, то си заборавио? И сад се не сећаш старог Жила! Пили су виски у царинској соби. — Па, видим, брате, да ти тамо није ишло богзна како...

да мисли на данског председника владе који се сваког јутра вози трамвајем на посао, сети се шведског краља на бициклу, старог Вилсона на вртешци у луна-парку, сети се војводе од Единбурга како лежи на трави и покојног Кенедија како шутира

Зачу само неколико сиктавих звукова зипа; отворило се, значи, неколико шлицева. Сети се старог упутства за овакве прилике, које је негде прочитала, да се у безизлазним случајевима не вреди опирати (биће само

Матавуљ, Симо - УСКОК

Турска је земља остала!... А сада да ти покажем наше куће. Ова прва је старог Мргуда Шутова; она друга попа Марка Пунишина; за њом је најближа Стева Бајова; па је Крцунова; па Пура Перова; па

На пушкомет испред манастира издизаху се на равници под снијегом хумчићи, гомиле од рушевина старог манастира и дворца Црнојевића, које разори скадарски везир Сулејман-паша (1690).

Жељни смо те сви, сви од најмањег дјетета до старог Мргуда!... Поп је отишао часком у село. Боже мој, колико се о теби говорило! И нагађали смо да ли ћеш доћи на свадбу.

Иличковић се, послије смрти старог Медиковића, врати у своју постојбину Црмницу, и отада до данашњега дана та кућа њиви видаре.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

) Па кад идеш, иди људски. Врат исправи, шта си се погурила као баба. Кад дођу, изнећеш слатко и ракију; старог пољуби у руку. Ајде, шта си стала, иди облачи се. (Девојка пође.) Опет рамљеш? ДЕВОЈКА: Па шта ћу да радим?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Сва начела старог света, а поготово она која је проповедао суви, глуви буквар одбацују се као смешна и обмањујућа. Уместо добрих, лепо

) Лукићево поље игре је стварност, свакодневни живот, одакле му долазе најплоднији подстицаји. Он је лиричар старог кова, кога извесна вербална понесеност и приклањање утицају нове дечје песме наводе да се и сам поигра стварима и

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Кад тако лепо дишете за Српством, ево и вама једно писмо од вашег старог пријатеља Нађфалудија. (Пружи јој писмо.) СМРДИЋ: Шта је то? ГАВРИЛОВИЋ: Чисто родољубије.

НАНЧИКА: И ја се чудим. ГАВРИЛОВИЋ (Зеленићки): Зар је то благодарност што сам вам донио писмо од вашег старог пријатеља. ЗЕЛЕНИЋКА: Даље од нас! СМРДИЋ: Да се не усудите к нама приступити!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

године. Иако је Кипријан Рачанин читао и подражавао руске књиге, ипак се држао старог српског црквеног језика, у којем се јасно осећа утицај народног језика.

17. фебруара 1758. буде закалуђерен, и добије име Доситеја, једног од својих светих узора, старог хришћанског свеца који је као младић из богате куће оставио свет и побегао у самоћу и пустињу и тамо се у посту и

Одатле он прелази на читање руских »гражданских књига«, историја старог и новога доба, у којима се упознао и са другим и сувременијим погледом на живот.

по српским варошима у Угарској, као на Западу у средњем веку, ђаци приказују побожне комаде, драматизоване епизоде из Старог и Новог завета, такозване мистерије.

Узет је за књижевни језик народни језик, али са знатним позајмицама из старог, рускословенског језика, нарочито у апстрактној терминологији, и језик се стао развијати многим неологизмима, који се

историјске граматике, зато је читао старе српске споменике, још од двадесетих година скупљао србуље, писао о односима старог и новог српског језика (1826, 1845), и издао Примјере српско-славенскога језика (Беч, 1857).

своје стихове вео предрасуда и обзира, но као пркосећи старима, мудрицама, цепидлакама, лицемерима, поборницима свега старог и преживелог у књижевности и у јавном животу српском.

Читалац губи осећање да је у литератури, и чини му се као да слуша исповест једног старог пријатеља који отвара своје раздрагано или рањено срце.

јако слављен, јер је боље но ико представљао лажан идеал романтичког »појете«, он је последњих година много изгубио од старог гласа.

Он је описивао сирови живот народни у једном етнички чистом крају, где се сачувало врло много старог и оригиналног и који је још у половини XИX века одиста био »матица и ковница пучких умотворина«.

Он, којега су назвали »етнографски приповедач равног Срема«, у ствари је био апологичар »старог доброг доба«, веровао у велике урођене особине српског народа, величао чисту душу сељака, зграњавао се од туђинске

Утисак свих тих његових социјалних романа у којима описује нестајање старог, јаког, солидног српског друштва у свим сталежима, и разривен, оболео живот новијих нараштаја, сва та тамна слика

Милићевић, Вук - Беспуће

И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљиво стабље дјетињски трепеће младим лишћем, угледао испод себе, доље у котлини,

тјерајући од себе мисли, са главом дубоком упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша. У авлији по који пут залаје пас, и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.

и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима,

Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори. Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) 278 (БЕРАЧИЦЕ) 280 (ЊЕНИ ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ СЕ) 288 УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА 289 (БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) 291 (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?

На дому ми останула мајка, Имам тамо и старог бабајка, Дођох амо да умијем лице, Да донесем мајци јутрошњице.“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми, И наточи

Оде Мусто, оде њезин бабо, Собом маче коње и јунаке, Пред својега од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела

Гледа млада у мрак и тишину, Мисли јаде, мисли худу срећу, Мисли свате, мисли ђувегију, Јоште мало па ево га старог — „Страшни Ала, што учини са мном!“ Тако рече, гледну низ чардака, Шћаше скочит, ал' јој се не даде, Крошто? зашто?

“ Па се брзо Милуну обрати: „О Милуне, моје сунце јарко, Не ударај старог Мустаф-агу, Злотвор твој је, ама отац ми је, Ако падне од тебе јунака, Кô да паде баш од моје руке.

УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА Прелепо стоје све ми њиве, У воћњацима лепе шљиве, На брду онде пасе стадо, — Де не би на њ'га гледô радо?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тога прољећа често је поболијевао, лешкарио у својој соби и овда-онда поручивао по свог рођака и брата Саву, старог личког лопова, да му дође на разговор.

Виде ли то у кући, не виде ли, како тугује Ниџина млада, ко ће то знати. Она се највише стиди старог домаћина, мог дједа Раде, а и не слути да је баш он први открио њезину тајну тугу.

И увијек би, том приликом, погледао свог старог коња, мученика, кога му је сама судбина послала да се преко њега колико-толико искупи и одужи за све муке и невоље

Кад стигну до неке куће, онда ће Мулић, да сачува калајџијску част, најприје упитати: — Да немате каквог старог бакарног суђа? Откуд бакар, зна то и сам „отпадовац“ да га нема, па пита даље за гвожђе и остало.

у Радиним рукама и домаћински пословно нијече: — Вала, Радоје, да имам шта признати, зар би ја то крио од тебе, старог доста још из онога некадашњег сретног земана. — А овај ти земан, данас, не ваља, је ли?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ Садржај ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА 2 ПРВА СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ Садржај ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА 2 ПРВА СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ

НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за

ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе

Јер, веле, нису они њу дали за њега старог и његову кућу, већ за Стојана... Тада га дозва отац к себи, не знајући шта да чини. — Седи!

кућу дао сестри, и почео да служи, док напослетку није дошао код стрица, не тражећи никакве плате до само хлеба, старог одела и преноћишта у штали.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Топлота блага, наложена пећ, у њојзи тиња пањ, кô старог лета мртво тело испуцано црно, што спаљују да вампир не буде. — То старо лето, стара година!

Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак? Видиш ли врага, оног старог, твог? Једва га видиш, сломио га бог. Бињиши су му сад крпетине, а мач и круна подсм'јех свјетине.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тражећи он коме би новце на оставу дао, види неког старог у веома богатој трговини хаџију, те помисли: „Овдје ће ми сигурно мјесто бити да их оставим“, — па најпослије на то

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЉУБА: Ћути, мајка, бога ти; што дираш девојку, кад ти није ништа крива. Немој се срдити, Пијада, моја је мајка од старог света. ПИЈАДА: Е, засто би се срдила. Мајка није видила никад рукавице, па јој цудо. Јелте, мајко.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

црни или смеђи, Односно окер, ко опека; Полифем с коцем у зеници; Ахил и ини неурастеници И љубавници старог века. Кад куцнеш, гласи се празнина, Онако како облик каже, Најчешће мукло. А дух вина С духом се уља тешко слаже.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

вам нешто: у једној мојој фиоци, сасвим доле, испод свих свих оних хартија и осталих фазона, залепљена је слика старог Фокнера.

Мислим, требало би да човек у животу непрестано у некој својој фиоци чува по једног старог Фокнера испод свега, да се не избламира сувише, ако разумете шта оћу да кажем? Мислим ... А, ево стиже и мој бифтек!

Баш фино име за збуњивање! Зове се кечуп, а у ствари личи на обичан сос од парадајза! И шта сад? Прелијем старог кечупа по бифтеку? Овако? Јао, опростите — просух вам старог кечупа по лонама! Баш ми жао! Стварно ми је жао!

И шта сад? Прелијем старог кечупа по бифтеку? Овако? Јао, опростите — просух вам старог кечупа по лонама! Баш ми жао! Стварно ми је жао!

Јао, кад сутра будем истркељисала у улици с ким сам клопала старог кечупа! Најгоре је што ми нико неће веровати! Зашто ме тако гледате? Је ли вам зло? Ах, то!

Шта могу, то је јаче од мене! Једно време сам, знате, мажњавала само каранфиндле по кафанама! А што се тиче, старог Фокнера, хоћу да кажем...

Нема шта, сјајна су то кола, мада коштају девет милиона! И замисли шта ми се догоди! Сретнем у Трсту једног старог другара; одлично се снашао, оженио се Швеђанком и она му купила зубарску праксу — дванаест милиона франака; има кућу

Искључиво због свитаца! Јер, свици су одиграли значајну улогу у мом животу. Неупоредиво значајнију од улоге старог Черчила, старог Јосифа и старог Рузвелта, заједно.

Јер, свици су одиграли значајну улогу у мом животу. Неупоредиво значајнију од улоге старог Черчила, старог Јосифа и старог Рузвелта, заједно.

Јер, свици су одиграли значајну улогу у мом животу. Неупоредиво значајнију од улоге старог Черчила, старог Јосифа и старог Рузвелта, заједно.

Тако сам седела и посматрала га док дише у сну, а мало сам му мерила и дужину трепавица. Начнем малчице старог ТАДЗИКСАДВИНСОВХОЗТРЕСТА, тек ради књижевног искуства, и могу вам рећи да није био лош.

године угледаћемо сасвим сигурно мог старог „Занусија“-супераутоматик на почасном месту, у стилском салону. Нека нова вештица процвркутаће вам још с врата да је

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

пронашо неки особити начин правити интове; рад сам да и видим, ако ми се допадне; иначе је моје претпријатије посетити старог једног пријатеља, код кога сам се више мјесеци задржавао. ЈЕЛИЦА: Како се звао тај господин? АЛЕКСА: Шлегл.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА 113 ХРАСТ И ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ

Пијетлу придику држи: „Кад у лов одем, рођени побро, обоја врата забрави наша, и још ти кажем: чувај се добро од старог лисца, од Мудријаша. Од њега већег лукавца нема, у свакој ријечи замку ти спрема.

Ој, ко-ко-ко, еј, како то! Мени ће бити препуна вољка, старог ће лисца стегнути бољка, даће му Мачак батина сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!

од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве. Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има.

Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче, ко си? Врата отвори!“ Из млина старог повика Ћоса: „Дивови, дјецо, јесте ли луди?! Унутра сједи чувени госа, храну му скупља милион људи.

Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће. Жућа — ловачка звијезда стара — нема му пара.

Сања и у сну гледа афричке тајне путе, на њима слонче, мајмун и лав од вуне жуте. ДЕДА ТРИШИН МЛИН КОД СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша,

„Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише. — А дотле, богме, као и досад, живите тако код старог Трише.“ Пропе се пламен у таму крова, обави вилу веселим крилом.

Параграф први, последњи став: старог ће Тришу смазати лав!“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола, зарежа

“ Поново одјек низ реку пође, испуни хука предео вас, опет су срећни код млина старог дедица Триша, мачак и пас . . .

Повика баба: „Јадна ми срећа, ето ми старог, пијан ко врећа! Опет си капут пропио, авај! У шталу иди, па тамо чмавај!

! Не бој се, бато, слободно приђи, улази, није варка. Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка. Касно је вече, бура се спрема, облаци небом језде, а ковач грми чекићем тешким, искива

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Док приступамо ускоме хуентском молу, примећујем да се уз њега налази и чамац онога старог рибара, којим је требало синоћ са сином да ме превезе на Острво.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Звуци су језиво парали ноћну тишину. Занемели војници стоје непомично и слушају... — Шта је ово? — питамо Јову, старог штабзначара. — Сигурно су неки наши залутали... па су се сад сударили.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи! Прошлог љета пустисте ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите. Не грешите се, људи !

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Даница: “Оженићу сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.“ Што се фали звијезда даница.

Што се фали, то јој и Бог дао: Оженила сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.

“ 54. Босиоче, босиоче, у ширину расти; Јер ће доћи, босиоче, старог свата власти, Па ће ми те, босиоче, млада потргати Оштром ђордом, босиоче, по б’јелу кор’јену. 55.

чарне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума швраку дугачкога репа, А прикумка тицу шеврљугу, Старог свата из осоја жуњу, А дјевера тицу ластавицу.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Василије иступи напред и поклони се) ФИЛИП: У улози старог грофа, несрећног оца Францовог и Карловог, појављује се, овога пута изузетно у мушкој улози, наша трагеткиња,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Поменута млада девојка из Шапца видела је своју разрушену кућу у аустријским новинама, а њеног старог оца, који је био талац, само су случајно мимоишла вешала.

Идем у кућу Бенешића а после и Коњовића. Остао сам без новаца. Бенешић, самац, епикурејац, литерата, дочекује ме као старог пријатеља.

Као што рекох, Цвијановић је три пута одустајао од штампања. Иначе, Цвијановић је био леп тип нашег старог књигољупца и ја сам, у његовој кући, међу његовом децом, као неки Чика Јова, одседао.

Може се мислити како ми је било кад сам, тек што сам рекао прве речи, приметио, у првом реду, старог господина, са кишобраном у руци. Кад би нам се поглед сусрео, он би, да ме не гледа, затворио очи.

Не да слика. Али да се направи интересантан и шарен, као немачке импресионисте. Насликао је старог скептика дречећим бојама, а са главом једног старог зеца.

Насликао је старог скептика дречећим бојама, а са главом једног старог зеца. Свет се смејао, а један Американац купио је слику за скупе паре.

Пољска је имала све симпатије Париза. Ипак, није значила ништа. Најбоље је још било, да су донели старог Матејка, и срећно га, поново, показали Европи. И није им шкодило. Ђурђијанска изложба била је смешна.

Има у томе једне очајне мудрости старог народа. И да не говорим о вечном приказивању Сезана и Реноара, који су и ове године имали неколико колективних изложби.

Шум воде, која протиче по камену, у месечини, најлепши је шум на свету. После вечере, седим пред хотелом, испод старог дрвећа, а долази ми, свако вече, Алекса Шантић, да ћаскамо.

Иза једног ћувика, девет гробова. Мало даље, код једне црквице, опет два. Пут води до старог манастира Палео Кастрице, који је сазидан у XИИИ веку на огромним, феачким, стенама.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Дијалекти нашег језика ИИИ Директоров акт 1. Порекло и историја акта 2. Особине језика у њему према особинама старог страдијског језика у старим повељама...” И тако даље. Ко би још могао све то и попамтити!

Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света, и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако журно и бесомучно да старе и слабије изгазе и изгрувају.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Седам месеци је прошло после одласка старог капетана и још се нико не јави за Кају. Коме год помену, сваки тражи бар две стотине дуката.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

На келнерају беху поређане многе ствари. Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за

године. Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима. Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Крошња старог дуда личи на кућицу или на Колибу у којој је коначити милина. Усред крошње, већ две године пребива Укосо укљештена

” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен да негде купим фуруницу. Тако натрапах на старог лимара. — Молим, имате ли какву фуруницу? — Како да не! Ево! Најмања. Број 5.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

У књизи једнога старог, према слици у књизи зараслог у браду и косу средњевековног калуђера, исцрпно се претреса тај доказ и налази да он за

Гледајте! Пали смо случајно усред скелета потопљеног старог једрењака. Гледајте и ову гигантску рибу што личи на зелену змију дугачку бар 20 стопа, како се таласасто превија

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Но још у мени ишчезнуо није Следбеник младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије Уз сваки спомен старог осећања! О знам то добро, стари огањ да је Нестао, да га неће бити више.

ВАРИЈАЦИЈЕ Твоје је лице као љупка фреска На чађавоме зиду старог храма. Добра си као Дантова Франческа, У тишини и миру живиш сама, Без света, да ти замера ил̓ пљеска, А лице ти је

Једанпут срце на ласкање приста Но више неће. Гледај, сунце греје И кривудава река под њим блиста Ко ореол на глави старог Христа. О гледај поља и планине модре, Ко ромеже се, ко из сна се буде, Кад зрак сунчани кроз облаке продре.

ЧЕКАЊЕ Чекам у сенци једног старог дуда Да месец зађе и, скривена тамом, По уској стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњивом и самом.

И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем!

сама, Обући ће се свет у црну расу, Прогутаће га непрозрачна тама, Само ће, као знак истрајне моћи И освајачког старог надахнућа, Стрчати мирно у тој општој ноћи Бело минаре изнад црних кућа.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.

По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање. И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.

халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А круница сваког младог, новог цвета, Сећа ме на пале круне старог доба, И пролећна раскош на таштину света, И мириси маја на задах од гроба.

И страсти, и жеље, и наде Одбациле су живот што донáша Само бол, сумњу. Моје силе младе Живе животом старог робијаша, Не желе живот промене и бола. Али зар им ни ја не дам мира више?

И моја је душа сред поноћна мира, Док безбројних звезда трну зраци сани, Душа крупног, старог халдејског пастира Што крај свога стада снива на пољани.

И мрзим само наше доба ружно, Где је све јадно, све „средина златна“, Где се, попут старог и жалосног клатна, Клатимо лагано, монотоно, тужно. ДАНАШЊИЦА (1911) Само не ово, само не баналност!

Мирно леже кости старог Доситеја. ГРОБНИЦА ФАРАОНА Кад непокретног и вечног сна крила Приме наша тела хладна, трошна, бôна, Испишите да

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Еле, дивни божији створ, дивни плод господскога соја, што се у брда станио те живио животом простим и природним, а од старог преимућства, кроз вјекове задржао љепоту тјелесну, понос и јунаштво, што је и њој на лицу одсијевало.

Дјеца у гомили пођоше пут села, обзирући се пут странца и брбљајући о њему и његову псу. На путу сретоше неког старог сељака, кога све село зваше „стрико печени“, ваљда што је збиља наликовао печену јарцу.

Гроф викну некога високог старог послужитеља, који бјеше одјевен на полак војнички, та му у страном некоме језику заповиђе нешто.

Једном се и Вира замјери старијем брату. Овај је из неког старог природописа учио, па казиваше да је и миш у истоме разреду животиња у коме и лав, јер оба имају четири ноге.

као у гробу, те се само чујаше како боник јечи и како мачак весело преде, весео ваљда што је познао и он Јанка, свога старог знанца. Сви погледи бјеху упрти на видара, а он зашкиљио, гледајући огањ по својој лули и лагано одбијаше димове.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума — свраку дугачкога репа, А прикумка — птицу шеврљугу, Старог свата — из осоја жуњу, А дјевера — птицу ластавицу.

зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На ноздрве бубрег изгонило; Туј погибе, а здрав кући дође; Старог бабу у гребен’ма нађе; Стару мати одведоше свати. Ту какоћу варене кокоши; А пјевају печени орози.

руке, ђаволске области, тијеснога сокака, бијеснога Бошњака, рђава пута и Турчина љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и онога Пере, који се с њима дере и

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ови дан предвече дођемо у једно село код Тисе. Нађемо једног старог свештеника гди нешто у својој авлији теше. Питамо га како би[смо] могли у Срем прећи.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра. Прави нов или иди у хајдуке! — Полази! Мијат полако потера коње.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог јендека), на тргу се смењују безмерја заковитланих, узнемирених светлости а кнез Михаило јаше, руке управљене ка југу,

Са прамца, Рига од Фере је угледао просторе огромног, старог неба, стишаног у светлостима што допиру из самих бездана.

Јун 1839. био је кобан за породицу Обреновић: првог дана у том месецу Срби су испратили, у изгнанство, старог Кнеза; двадесет и шест дана касније оплакивали су смрт младог Кнеза.

Његово старање о породици Обреновић показивало се као темељито: добро је припремио изгнанство за старог Кнеза, свакако је врло жалио смрт младог Кнеза а већ је смишљао побуну против најмлађег Кнеза.

је још једно столеће почело да измиче изнад развалина Пиринчане, у јесен 1930, како је писала „Политика“, „остаци старог турског хана на Дорћолу, ругло овог краја, разрушени и уклоњени“.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Топлота блага, наложена пећ, У њојзи тиња пањ. К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година!

свирепи отров једне ироније; И да ће нас вечно страшна прошлост наша У немирне ноћи да тргне и сети, Као звекет ланца старог робијаша.

В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи, и густа царује тама.

И данас, кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем... М.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Хитлерова мржња према Јеврејима погодила је и старог, недужног, Демокрита. Зато ми поста још милији. Почех да размишљам не бих ли својим пером могао надопунити ону

Но да бих га могао предузети и описати, морадох се добро припремити за то путовање, проучити историју старог Египта, упознати његове житеље, њихову земљу, њихов живот, културу, знања и тек онда моћи показати како је,

хелиоцентрични систем, противници тог система увукоше рогове, јер Архимедес беше без сумње највећи геометричар Старог века. Какав је утисак овај догађај начинио на младог Аполонија?

Донео је са собом писмо фра Луке Пачуола, опатовог пријатеља из детињства. У томе писму мољаше фра Лука свог старог пријатеља да својски дочека и добро угости младога Пољака, Николу Коперника, врло ученога и упућеног и у вештину

Имена свих хелиоцентричара старог века, Хикете, Екфанта, Хераклеида, Понтика, Филолаоса и Аристарха, напомињу се изричито у Коперниковом рукопису.

Подмлађен, шетам се уским, рђаво калдрмисаним улицама старог Беча. Високе, но скромне и уске куће, зидане свака за по једну породицу, поред којих пролазим, нестадоше у доба

са њега исчезли, добио је други изглед, већ због тога што га је са његове једне стране ограничила лепа палата ауле старог Универзитета у коју се, кад је сазидан нови Универзитет, уселила Царска Академија Наука.

На Цвети, године 1666, које су пале на 8 април старог календара, одвезао се Њутн својим колима у Грентем да изврши неке набавке за ускршње празнике.

Плаха киша таман је испрала блатњаве улице старог Париза на велику радост варошких врабаца; они се весело купају у барицама које се створише у рупчагама неравне варошке

Када пред њу ступих упознаде ме на први поглед и дочека ме весело и пријатељски као старог свог познаника. Говор који сам унапред спремио да је потсетим на моју личност и изразим јој своје саучешће на судбини

Ту, у зеленилу њених паркова, показаше ми зграду где станује Кивије. Стара и скромна као и све остале зграде овог старог Универзитета, једноспратна, окружена дрвећем, џбуњем и травњацима, слична каквом летњиковцу.

влада примеран ред и чистоћа, иако онде целог дана врши своје опите, а има само једног служитеља, ислуженог старог војника.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

онда се покоравам и излазим у ходник. Дугачка фигура мога старог школског друга, који ми пружи руку, уозбиљи се усиљено: — Ти знаш да ја, као народни посланик коме пуцају леђа од

— Е код нас је тако. Паланка као паланка... То ти је гроб свих снова, мој побратиме. Нема, да кажем, старог живота, нема пријатељства, нема ничега. Лажемо се, сплеткаримо, свађамо се и пијемо. То ти је све. Па попи наискап.

А кад старог наредника земљом затрпаше неки људи, онда стриц Секулин, сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га,

И нисам дуго ни чекао заиста, а он се појави из једне споредне улице погурен на свом седишту тако старог, расклиматаног и пропалог фијакера да сам помислио како он ни до кафане не може стићи са свима својим точковима.

Ја се брзо прибрах, а мала Светлана, још сањива, гледала је збуњено чао у мене час у старог кочијаша, који се доброћудно старао да нам помогне изаћи, пошто смо се ту имали задржати ради одмора запреге и дати да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

загнао се у мрачну хладовиту дубину конобе преко улице, залепршао у огледалима бријачнице, заиграо на столићу старог часовничара што с лупом на оку пажљиво чачка међу котачићима у утроби сата.

А вјероватно сам највише због мастике волио и бакиног брата, отмјеног старог господина из породице што се прије више деценија доселила преко мора, који је, уз остало, имао и малу дестилерију

Шутио је онако као што шути јаје или столица. Звао сам га ујком Бертом. Он је, рекох, наслиједио старог господина у фабрикацији мастике.

И био сам зато у неку руку захвалан. Касније сам слушао да су то били ваљани и честити људи, „либерали доброг старог кова”, и да су на кружоцима таквих „либерала доброг старог кова”, по читаоницама, по собичцима иза апотекарских

да су то били ваљани и честити људи, „либерали доброг старог кова”, и да су на кружоцима таквих „либерала доброг старог кова”, по читаоницама, по собичцима иза апотекарских преграда и сличним благоваоницама широм земљине кугле, деценијама

посједа на болесника да му савлада то изнуравајуће трескање и треперење, чинило ми се да у том тресу препознајем старог знанца из дјетињства.

дворишта, непомућена сред те вике и неоскврнута од неотмјености која је окружава, као да шета по шутљивом тријему старог интерната.

Навече бисмо се накратко састали у дну сјеновите алеје малог градског парка, подно попрсја старог пјесника латинисте коме је слани морски хлап попут лепре нагризао профил и танке носнице и учинио још шупљикавијим

о другима, да људе гњавимо причом како је добром Киму јагуар растргао мазгу хранитељицу на рубу прашуме, или како је старог Доминга у црно завио морски пас раздеравши му рибарску мрежу — а све то да бисмо тиме „остварили себе”.

Читаво то љето провели смо заједно у дугим шетњама, под подозривим погледима старог Егидија. Надурено сам подносио значајне шутње мојих тетака и кратко пресијецао бакина зебљива натуцања.

Оне су се у мени преображавале у виђену и доживљену стварност. Погрбљена фигура старог Егидија, забијељених очију у патетички изобличеној гести према прозорима наше куће, и пријетеће песнице жена из

Сад се не препознајеш у мени, дакако. Знам, то ти не ласка, можда ми и не вјерујеш. „Што прича! То су ријечи старог пробисвјета, емеритног женскара!” Али увјерит ћеш се.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Потом прође девет стотина година, а бог рече Петру: — Петре, хајде сад по старог, па му реци да дошло вријеме да тело иде у земљу, а душа у рај.

Док ево ти некаква старог сиргавог великог мачка, изиђе пред мачке, па виче: — Камо вас, миши! Излаз̓те да видимо какав начин одсада бољи но

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

кад помислим тако Да ме можда чекаш и изгледаш свуда: Мене све заболи и плак'о бих, плак'о, На хладу и сенци овог старог дуда.

СА КУМАНОВА — ИСТИНИТИ ДОГАЂАЈ — У једноме крају старог Београда, После тол'ких дана опет гледам њега: Насмејана, ведра, лица увек млада, Које му сад краси из рата белега.

” УЗДАХ СА ДУНАВА — ЗА ДЕЧИЈА УСТА — На Калемегдану, поред старог града, Где Београд грле и Дунав и Сава, Једно Српче гледа земље наших нада, Што их тајно крије та даљина плава.

И слобода ниче из великог рата, Из гробова нових долином Вардара; Али та слобода нашег старог брата Пир сатански уне код грешних Бугара.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

” Скот је нежно погладио своју браду и замишљеног погледа, као да нешто у глави рачуна “ биће то велика гомила старог гвожђа“, рекао је и изашао без речи.

То је била очигледна примена новог елемента дотераног на бази старог, класичног и неусавршеног индукционог калема — једва нешто боље од још једне врсте хелиографије.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Први насељеници старог села живели су у малим земуницама које непријатељ није могао распознати из даљине. Остатака тих подземних станова било

и дивног чела над густим обрвама кроз које су светлуцале његове дубоке утонуле очи, светлећи као месец кроз иглице старог бора. Од њега је народ Идвора учио историју српског народа, од битке на Косову пољу 1389. године до Карађорђа.

Тек почетак вршидбе окончава тешке напоре доброг старог вола; тада почиње његов летњи одмор и онда га шаљу да се прихрани, одмори и припреми за јесен када треба превлачити

Словенац Кос, иначе мој тумач и учитељ физичких феномена, говорио нам је да је по мишљењу једног старог грчког мудраца Аристотела, светлост извирала из ока и слала наоколо зраке - пипке на околне предмете и да преко

стављајући кажипрст на чело, као да је тиме хтео казати колико се памети налази у практичној глави једног довитљивог старог ложача. Разумео сам шта је мислио, али да ли сам се држао ове његове опомене?

И он ми одговори истим језиком, али са изговором који ме је подсећао на Коса, мог старог учитеља, Словенца, из Панчева. Луканић ми рече да је Словенац и да се у младости бавио торбарењем.

У премошћивању препрека ове врсте, велику помоћ ми је пружила породица старог Луканића и њихови амерички пријатељи. Али, уколико сам се више дружио са овим људима који су живели у скромној Принс

Група живахних ученица из Вашинггона, које су први пут путовале у Европу под надзором једног старог професора са дугом седом косом и руњавом брадом, личиле су на нимфе које се играју око поспаног Нептуна.

По броју разно обојених капа, џемпера и амблема, могли су се распознавати различити колеџи овог старог Универзитета. Мислио сам да ове боје и грбови имају неко значење и питао се, нису ли и они, као и стара универзитетска

године, два представника различитих научних прилаза у Кембриџу Максвел је био проповедник новог, а Рут старог духа Кембриџа.

А кад сам јој причао о многим традицијама старог Универзитета и објаснио да тамо човек не учи само од живих него и од оних великих професора који су давно умрли, у

Питање брзине преноса електричних и магнетних дејстава на даљину постало је, према томе, битно питање у борби између старог гледања на ову појаву и Фарадејевих погледа. У писму које је упутио Максвелу 1857.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

нађе да се о тој истој древној словенској пчели, која је по правилу божји весник, пева на падинама Шаре, понад српског старог престоног града Призрена, на другу недељу ускршњих или велигданских празника.

Као да је цела лествица вредности преокренута. Уосталом, на то нас подсећа име које је перспектива из старог сликарства добила насупрот перспективи из новог сликарства:она се зове инверзна или обрнута.

увек код њега усмерава према једном јединоме задатку: сагледати праве основе нашега традиционалног, али ипак не тако старог или бар не стародревног раскола између „певања и мишљења“.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Довољно је,уоцталом, подсетити да су у вечитом спорењу „старих” и „нових” (писаца старог и новог правца) први пребацивали другима за „незнање”,„невештину” и „примитивизам”, а ови други онима првим за

И, ако сада учинимо још један корак назад, па се вратимо на ране приповетке у збиркама Из старог јеванђеља (1898) и Стари дани (1902), видеће се да је Станковић предност давао првом приповедачком лицу, кад сам јунак

Постоје, рецимо, две верзије Увеле руже: рана, која је краћа, а уврштена је у збирку Из старог јеванђеља, и познија, која је дужа, а засебно је штампана 1912. године. У оба случаја приповедач.

У Софкиноме опраштању од тога старог света (старе културе) који се споро мењао, а у новим је историјским околностима брзо потонуо, опрашта се и сам Борисав

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

цепајућ, Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне: дани пролазе.

И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте! ГЛАВАШ: Ни корак даље! Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога ружом мирисном Окади дворе гадног тирана.

Тебе се ради мајка удаде!...“ То беше Бошко!... А у дворови, На макој свили старог војводе Плакаше дете косе злаћане, Не знајућ, јадно, још у бешици, Да му, сиротом, мајку доводе. То беше...

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћут’! Угушићу те!... СТАНА: Угушио си Онде на земљи тврдог бедема! Шупљике суве старог насипа Исисале су жеђу лакомом Прсију мојих душу живосну... ПРВИ ТУРЧИН: Ето нам шале... Иде!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

— Видиш само Како слуша, Сад неће да дрема. ЛXX Ход’те, браћо, певидрузи Нашег старог сплета, Добио сам мила госта, С непозната света.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а Нева потпева. Погледај ми, Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш за ме поћи, Хоћеш мојој туги љубов'ју помоћи.

Сребрно, бакарно и покуће гледе, Или је од оца ил' од старог деде: Дединство с девојком таки да однесу, Очинство — кад таста четверо понесу.

Ти виде, Вуче, међ њима храбрствене Там' Обилиће, овде Косанчиће И Топличане, старог Југа Синове, — мачеве огњесевне. Ти, срећни, виде красно позориште, На час где вергше Марса љубимци мач, Минерви

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Сви троје одлазе.) ЈЕЛИСАВЕТА: Е чу ли, зликовци како говоре, Да издајника старог измоле? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нису зликовци — Само их силна љубав заноси За старим другом своје младости; Ал’ сада збогом!

— Испрва шћаше деце хиљаду, Да их на касапиште своје отпрати; После нам старог оца прогони, А Бановића смрти предаде.

Ал’ нека! Нек старог двора мермер умије Са братском крвљу глатке образе: Нек чува пеге, нек храни клетву Што ће унука наших унуче

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Видиш ли? Видиш зар! Е, 'нође ти је био кућерак Слатке Душе. Тако је свак звао старог Мију, покој му души! Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом.

Прије неколико година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову старевину некаква Личанина. Жао је то, прежао било покојном Мији, ама, шта је могô!

Тако је он, кукавац, остô кô окресана грана сâм самдијан! Једва су га дигли са старог кућишта. Баш сам се тукô кад га дигоше. — 'Ајде, стари, пртљај! — веле му ђендари.

Био је учеван и 'вамо разговаран ко какав калуђер. А био је и послушан. Док ко умре, одмах по старог Мију, да мртваца окупа и да код њег' прешједи, док се не укопа. Село га је волило и штимало.

Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту игумана, и јунака Симеуна Ђака.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Вековима се врх лешева клало А земља, старог господарства сита, Све ново жели, да, када би пало И њему мачем опело очита.

А кад сутра зора расу своје чари, Ја поздравих сунце и небеса плава Кô мртваца старог који васкрсава. (Без датума) XXXИВ Одлази од мене и тони у калу, Иди путем којим душа мртва бива, Путем где се

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

преводом Новог завјета (1847), којем ће касније његов млађи сарадник Ђура Даничић, (1825-1882) придружити превод Старог завјета. Упоредо с језиком и народним умотворинама Вук се бавио и другим областима народног живота.

У књижевним иновацијама даље је ишао Растко Петровић (1898-1949). У Откровењу (1922) напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о животу старих словенских божанстава Бурлеска господина Перуна бога грома (1921) разбија

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

XИИ Ниско и ниже, Бога дном, наличје где изврне се у лик. Старог модрокрви наручи старац вина и девојку. О, трикрат сува би листала грана, трикрат би око трулог пања намотало

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба. И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Млад момак и девојка упоређују се и идентификују са б.; девојачка душа, или душа побожног старог властелина, мирише на б. б.

, 3, 1924; ТРЂ, ННЖ, 3, 12; 106). Старог свата младожења зове трећег дана на ручак јабуком (СЕ3, 19, 180). Са ј. као символом плодности стоје у вези, свакако,

године, донесена одлука о устанку на Турке!). Где се поред старог храста налази црквица или крст, ту је храст, вероватно, пагански остатак.

чини жива« (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 500, Бјеловар), за коју се претпоставља да је саставни део »чаробњачке формуле из каквог старог магијског обреда« (ибід., 501). Јаблан. »Лепо ти је родио јаблане — Све бисером и драгим камењем!

, 443). У околини Новог Пазара, кад сватови поседају за трпезу, и пошто невеста полије из крчага старог свата да се умије, изнесе један момак на тањиру ј.

и запале свећу (СЕЗ, 84, 1972, 213), а у Гружи (у Радмиловићу), да би оздравила, болесну децу провлаче кроз шупљину старог х. са рачвастим деблом (СЕЗ, 58, 1948, 346). И у касније објављеним веровањима има светих и знаменитих х.

: у Гружи (у Честину) дуго се народ на Јереминдан скупљао код старог х., под којим се, по предању, у доба Карађорђево и Милошево причешћивало, »а доскора су свештеници под њим светили

атрибутом паганског божанства) сусреће стару мајку, која је »уранила светој цркви на јутрењу«, и враћа је (као чувар старог, паганског култа) гостима колеђанима, који моле за Бадњака и за Божића, и то (као и хипокористика Пера, в. чл.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

штитио од камена, заденуо је крајеве мантије за појас, па су му се виделе танке бутине налик на батаке тек очерупаног старог петла. Стезало ми се грло од чемера док сам га гледао. Већ у току другог дана молитве су му постало развучене и троме.

Ваљда га је разбеснео сам игуманов долазак. Знао је да је видар спасао сигурне смрти овог истог старог човека који је, ево, само недељу дана после оздрављења изашао лично на Кулу као да пркоси.

нашом краљицом, коју су ко зна какви ветрови, као немоћну белу лептирицу, донели овде у туђу земљу, у наручје овог старог човека. Симонида и ја, осетила сам то у тренутку, живеле смо, исту горку судбину.

Висио је полунаг о грани великог старог храста изнад раке у којој је провео неколико ноћи, издржавајући завет. Сахранили су га без опела, одмах у ту исту

нисам могао причати све те ствари о перу, лукви маторко би зачас смислио нешто исто тако подесно, навео би нешто из Старог завета, па бих ипак након расправе и надмудривања морао напустити свој топли брлог ради тога бројања.

Рекоше да је он човек старог кова, да није од овога млађег соја у којем је зацарила свакојака поквареност и мурдарлук.

Зовем те да те као старог пријатеља сместим овде крај себе, да се лепо раскомотиш као човек. Нарезао бих ти у тањир сувога срнећега меса,

Остала је у своме издубљеном кориту које је пробила пролетос, на три стреломета од старог, под самом падином Диља. Матија Изиђем напоље да накупим грања по шуми.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1882. ЈЕДНА НОЋ На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече.

1885. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сили и густа царује тама.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

НОВИ КАЛЕНДАР ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА 55 XИВ ЈЕДАН ДРАМАТИЧАН ДОГАЂАЈ, ОПРОШТАЈ СА ЦАРИГРАДОМ 59 XВ ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ СТАРОГ РУКОПИСА, ХИЉАДУГОДИШЊИ ОТСЕК ИСТОРИЈЕ НАУКЕ 62 XВИ ОЧИНСКИ ДОМ, ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ГАЛИЛЕЈА, ЊЕГОВА ОТКРИЋА И

Од старог господства остали су на згради, која је у светском рату добила два топовска метка, само трагови. И моја соба у њој сада

Зато проучавам бродоградње старих Грка. Са најлепшом лађом класичног доба старог века, ми ћемо на пут. Било је то, ако се не варам, у рано пролеће 219 године пре Христа.

Главна тачка тога састанка биће реформа нашег старог Јулијанског Календара. И наша црква добила је такав позив и саопштила га Краљевској Влади.

Јер ако се у Цариграду проведе таква реформа нашег старог календара да његови свеци падну у исте дане када и свеци грегоријанског, онда је наше календарско питање решено,

“ Није ли ово писмо леп завршетак онога дела наше преписке који се бавио календаром? XВ ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ СТАРОГ РУКОПИСА, ХИЉАДУГОДИШЊИ ОТСЕК ИСТОРИЈЕ НАУКЕ Београд Ковчежић са камеама Александринаца, у пуном свом сјају и

испретурани су пре но што је на њима исписан нови текст; неки од листова стављени су тумбе у нову књигу, многа места старог текста испрана су тако темељито да од њих не остаде ни словце; друга места могла су се, како тако, прочитати.

Од Тодора су сачувана два врло лепа портрета; онај који се налази у мом очинском дому, израђен је од нашег познатог старог сликара Јована Исајловића који је живео дуго година у Даљу и био пријатељ наше породице.

А у споредним уским улицама запазићете опустеле господске домове изумрлих властелинских породица старог дубровника. Модерних кућа, које би пореметиле хармонични изглед његов, у самом граду нема, јер се велики хотели и

Сад ћу да се спустим у дубоку долину коју Аустријанци, скромни какви су, зову јарак. Њом ћу се отшетати до старог замка Клам, чије зидине живо причају о старим витезовима и о једној њиховој плавокосој ћерци, која је, са прозора

То су знали и стари народи. У мојој путничкој библиотеци имам и једно лепо дело о историји и култури старог Египта. У њему читам да је Аменофис ИВ целу своју царевину посветио Богу Сунцу.

Када сам први пут дошао у Беч, био је тај кварт одељен од старог дела вароши речицом Вин која је сада пресвођена и више се не види.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

(1866), балада „Невеста хајдукова“. Стеван В. Поповић (Чика Стева) (1845–1918), родом из Старог Бечеја, школовао се у Сремским Карловцима и Пешти.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Потресено): Боже, чедо! Боже, Ташана! Буд тамо, код куће, нисам на миру од оног старог, оца ти — знаш га какав је: ни за шта, ма шта да је, одмах он кућу дигне мртве на миру не остави од вике и псовке — а

То се још јаче осећа каткад брујањем звона са цркава, пролажењем слушкиња преко соба, њиним изношењем старог рубља, чаршава, пресвучених хаљиница дечјих. Слушкиње се враћају и намештају собу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ипак је све то изашло на добру прекретницу у животу Костину. Још неко време је остао код старог газде, али сад је он кројио, звиждао и хитао искројке.

Смрт Срећкова бацила је старог оца у сав ужас старости и немоћи. Жена која је залазила да погледа кућу, почела је да поткрада домаћина немилосрдно.

Да није било других мука, живела би ваљда сто година. Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће се за њега удати.

На једном прозору се гвожђе много раздрмало али није оправљано. Мађарица, код свог јаче од педесет година старог господара, уседела се, уранила, потеже је и чула, и надзор њен није вредео скоро више ништа.

Овај догађај је данас кроника врло старог гробља. Али баш данас се чује опет о слично комбинованим разбојништвима. Предају се покорно своте новца маскираним

Писао је песме, заносио се генијем старих Римљана, историју и књижевност старог Рима знао је сјајно, често је с правим полетом проповедао, и онда му је глас одавао особиту моћ и лепоту.

Учинили га самосталним, откинули га од свега старог, уског, детињег. Госпа Нола је одједаред схватила све то, и одједаред сада разумела и неке детаље из ранијих писама

да учи свирати у хармониум; од трећег разреда гимназије, посећивао је два пута недељно и неки мали трговачки курс; код старог Јеврејина Исака учио је фино резбарство, а он је старом за то доносио у тестијици воде с чувеног бунара у дворишту

Још последњи пут друштво се саби у целину око старог кафанског клавира. — Браћо, да урадимо још једну и последњу нашу „филхармонију” — чу се нечији тобоже весели глас.

Је ли то уплив старог Исака? Да ли се кум-Јова променио умећући се по разним јеврејским предузећима? Да ли се фрау Роза бадава крстила?...

Да нису из Шпаније, морали би бити из Палестине. — Па можда су Јевреји? — Не, нису. Обојица су старог чисто кастиљанског порода, и ужасни католици.

Бранко је прилично закаснио. — Извини, молим те. Код нас има старог света, и сваки час неком није добро. Бака моја је измислила да севање у њеном рамену одумине кад јој ја масирам

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Сад ајд’мо повести, која следом старог рукописа овако гласи: Роксанда видевши себе мушким чедом одарену, отиде месном свештенику, који је за своју доброту

Но време је да дођемо к предмету нашег писања. — Први је дакле био: Магарац Валамов, колико знам, један од свију старог и новог завета магараца који је говорити умео.

пламен од фосфора; за холерика олуја; за флегматика да се нађе у послу; за меланхолика болест; за младога игра; за старог клепетуша на прасету; за богатог забава; за сиромаха искрпљена кућа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ви сте потребни земљи — говорио је ађутант. — Кад могу да гину моји млади војници, није велика штета за мене, овако старог. Унапред је јављено оном пуку у резерви да ће их посетити Краљ. Када им приђосмо, војници су били постројени у кару.

Увидели су одмах разлику између новог и оног старог топа. Француски официр, који је требало да буде као неки инструктор нашим војницима, не може да се начуди како то они

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Али (да ли да узвикнем, авај!) зар није могуће да и то ново издвајање новог света из оног старог није извршено по нарочитом закону некога општег! Ево једне тачке мог додира са фатализмом.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта таквој кући може море, шта ветар? Волели су старац и дечак своју кућу, као старог верног другара, али још више волели су дрвени чамац коме су небројене буре бројале ребра.

»Гле, он то к реци хита!« — помисли Старац. »Мора да се присетио старог дуга!« — потрча Старац, сав претрну: на обали је реке? Није? Врбак је оно? Није?

Врата се, једноставно, нису затварала. Котлић за рибљу чорбу сети се колибе старог рибара. Ни тамо се врата нису затварала. Када је добро претурио по сећању учини му се да врата није ни било.

— љутито рече младић, изненадивши се њиховом одговору да се кључ налази у бунару његовог дворишта, испод старог расцветаног багрема. »Баш којешта!« помисли младић.

Столица се није ни усуђивала да помене двор и Принцезу. А ко зна: можда је то само сан. Откуд се од старог, чворноватог ораха може направити столица налик на цвет?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

било речи у вези с Кравцовом), лов помоћу сокола, ношња, неверна љуба, позајмице из писане књижевности, антагонизам старог (племенског) и новог (државног) племства.

није остало (види фреске и рад Светозара Радојчића О неким заједничким мотивима наше народне песме и нашег старог сликарства у књизи Текстови и фреске), као да неверне љубе није било и пре феудализма (види Фрезерову Златну грану) и

— више или мање измењено — преносили оно што су прочитали и испричали ретки писмени људи, и као да антагонизам новог и старог, јачег и слабијег није вечна категорија и као да није опеван пре феудализма (на пример, у Хомеровим еповима) и после

Зоговић истиче да је ову песму испевао „старац Милија из старог Колашина“, али не истиче да је старац Милија живео и певао у ослобођеној Србији.

мајка, весела је пред њи ишетала и господско коло изводила, по тројицу у двор уводила: сади кума једног до другога, старог свата једног до другога, младожењу једног до другога; па се онда сватом окренула: „Ви остали кићени сватови, изволите,

Пак поћера коња на капију. Ал' ето ти старог Југ-Богдана и за њиме седам Југовића; све је седам устављала редом, ал' ниједан ни гледати неће.

Сву господу за софру сједао, сву господу И господичиће: с десне стране старог Југ-Богдана, и до њега девет Југовића; а с лијеве Вука Бранковића, и осталу сву господу редом; у заставу војводу

пита Владету војводу: „Још ми кажи, кнежева војводо, кад си био на Косову равну, не виђе ли девет Југовића и десетог старог Југ–Богдана?

“ Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, и ја виђех девет Југовића и десетог старог Југ-Богдана: они бјеху у пола Косова, крваве им руке до рамена и зелени мачи до балчака, али су им малаксале

сабље, од топуза ни од бојна копља, — ти с’ не бојиш на земљи јунака; већ ћеш, болан, умријети, Марко, ја од бога, од старог крвника.

Ја имадем пуну кулу блага, а имадем пуне аре коња: тридест ата, а тридест парипа; све мојега старог Џафер-бега, а данас је твоје, драгокупе!

Удовица рече Сарајлијам̓: „Чујете ли, тридест Сарајлија! Пазите ми роба драгокупа боље него Џафер-бега старог!“ Сиђе Грујо низ танану кулу, довати се помамна ђогата, па ишћера њега на чаршију.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Дјечаци, сјутра ћемо сви у војску — рече Јованче. — Како би било да се послије подне сви искупимо код нашег старог логора и да се опростимо с Прокиним гајем. — Хоћемо, хоћемо! — зовнућемо и Лазар Мачка и Луњу.

— Он је наш стари савезник. Послије подне, кад се дружина поче искупљати поред свог старог логора, претвореног у радионицу, заједно са Стрицем појави се и његов дјед с јагњетом на рамену. — Ехеј, шта ти је то?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

! Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, — све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности