Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ни с ким се није пријатељио, нико га није призивао, а никоме није одлазио, само покаткада покојноме Богдану и староме учитељу... Живљаше сам за себе са својом јединицом. Да ли је он том својом самоћом био задовољан или није?
Старац, гледајући своју јединицу, задовољно се осмехну. Сећао се он да се она још у староме Срему радовала кад јој из вароши донесе луткицу ил’ другу какву играчку...
Африка
У Београду мора да је, као и увек тога дана, дебео снег, у Палилули, у мојој башти, на Староме гробљу. Мени су међутим уста и грло толико запаљени од врелине и жеђи да једва могу да говорим. Све је вруће.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим тога има у целој ерској области, нарочито у Староме Влаху и у сјеничком крају, још и данас доста растурених породица које носе имена старих племена (Букумири, Матаруге,
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Како вам је име? — Право име: Јâн П., а сад: Јанко Ускок! — Добра ти срећа, кнеже Драго! Мир божји! — рече Саво староме и пољуби се с њим. — Сједите!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нису могла бити од непосредног утицаја на дали развитак српске књижевности, али она добро показују »како би се према староме српскословенском књижевном језику (да није било прекида) српски народни књижевни језик развијао« (Стојан Новаковић).
Главна обележја српске књижевности у реалистичком периоду ова су. Реализам, природна реакција староме романтизму и улажење у модерне књижевне идеје, преовлађује, али и романтизам продужује свој живот, има својих
Милићевић, Вук - Беспуће
И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто младић исприча староме и девојци шта је снивао, и ради чега је толико пута превалио, стари му даде кћер и благослови их, те се вјенчају.
Кад он то види, уплаши се па отрчи своме староме господару и каже му: — Господару, шта си оно ти мени дао? Оно није моје, ходи да видиш.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Жућа и Тоша силазе брзо староме точку, у таман јаз, нађоше тамо зачепљен бадањ, из њега јаки не бије млаз. „Погледај, Жућо, видим ли добро, овде
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Сумњам. Ја сам познавао врло мало Енглеза. — Хтео сам само да кажем да је боље остати на староме занату. Не вреди бити добар када се свет толико искварио после ратова. Стари су се такође искварили.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и староме свату, По закону и ручном деверу. 59. Шта се сјаји кроз гору зелену? Да л’ је сунце, да л’ је јасан месец?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
родитеља, који га не хтјеше мородовити наукама нити га од себе одвајати, но га повјерише домаћем свештенику, некоме староме занешењаку.
Успио бјеше средње, али би одликован у „фехтовању“. О школским празницима, дома затече све по староме начину, али му домаћи имаху нешто обзира према царскоме мундиру.
“ „У данашњи дан сам кренуо отуда!“ одговори медик. „Био зар неђе, видио некога, па сврнуо староме знанцу на пиће?“ „Био све у старога знанца и биће још за неколико“, одговори Јока и уздахну. „Шта би, забога?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Оћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица? Ја би те и сад повео, па било и насилу да није тако са фра-Брном као што си ми
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Некакав свој зајамчени, па макар какав, ручак и вечеру, и миран лежај. А овако ... Овај изљев као да је староме пружио малу задовољштину. А и мени је било мило што сам некако ствар загладио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то види господин бог, рече светом Илији: — Илија, хајде доље па кажи ономе староме код кога служи и кад му је година, јер он не зна ни кога служи ни кад му је година, а враг му неће хтјети казати, па
Кад то старац види, сједе међу њих, па је код њих био. А господ бог рече светом Петру: — Петре, хајде доље к староме па реци да сам те ја послао да ми прода оне овце (јер оно су душе) и што год буде тражио за њих, подај му.
Свети Петар закала па сиђе к староме, па му рече: — Помоз̓ бог, старче! — Бог помогао! одговори старац. Свети Петар му онда рече: — Мене је послао бог
Потом се свети Петар врати, па дође опет к староме па му рече: — А би ли ти хтио мени овце продати? — Теби бих, — рече старац — али цамо ако нијеси с њим у кумпанији.
Пошто се прене из несвијести, промисли се куда ће и како ће, те опет староме мајстору. Мајстор га дочека, изгрди, наружи, ама штоно рекну: ни пас с месом, те му даде опет стари посао, да продаје
Ћипико, Иво - Приповетке
Отац размишља што ће од својих и од себе. Познају га добро у староме братству: има међу њима и кума, добра човјека. Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије?
И овога пута, пошто је мало вријеме весело провео код куће и нешто новаца оставио староме оцу, наново одлази. Он весело прихвати згоду. Вели: — Бићу у лијепоме друштву, а довешћу му је као младу невјесту!
Веслачи не журе, — а још је то мјесто да га обиђу, — као да чекају да боље расване. Страховит је тај тјеснац: ни староме рибару није мило ноћу у њ заћи.
стави ногу на крај, за њим искачу остали, само остаде млади рибар; отле до на жало довуче Маркову љешину и предаде је староме. Стари је помоћу веслача извуче из мора и положи на бијело, још влажно жало.
очишћену путу гдје литија ступа, па му срце расте, весели се што га је мали пук послушао и све то учшшо на част своме староме зачетнику. Рибари чак и мреже што се сушијаху сакупише, нека нијесу на догледу побожноме народу.
У хуци вјетра и шуму морских таласа једва су се чули откуцаји сата на староме торњу што вјерницима навијештаху свршетак једне и почетак друге „блажене уре”. ...
У тим старим кулама негда неко оставио је своју душу. Где је она сада? У једноме таквоме староме каштелу, на жалу он се родио. И током целога живота тај каштел у радости и невољама долазио му је пред очи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сви ми одвећ добро знамо да Косово није ма какав, него почетни простор наше културе, почетни у староме, средњовековном значењу: где је нешто почело, то му је и почело.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Да нас, ’вако старе, Заједно затече; Да видимо шта је И на дну бокалу, Па од старих јада Да збијамо шалу; На староме жару Да се загрејемо — (Не види л’ нас нико И плакати смемо). Руковат’ се с тобом, Тог сам жељан јако!
Петровић, Растко - АФРИКА
У Београду мора да је, као и увек тога дана, дебео снег, у Палилули, у мојој башти, на Староме гробљу. Мени су међутим уста и грло толико запаљени од врелине и жеђи да једва могу да говорим. Све је вруће.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Поступајући тако револуционари чине услугу цивилизацији, јер староме друштву уштеђују дуга мучења и поновљене породиљске напоне. Ево узмимо француско друштво.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Генија народа у мирном сану убија, Тешке ланце кује и младом и староме; Тамо богату јесен гази, а онде дичне Паметнике, славе народа вечне руши. Не пази свето!
Ћипико, Иво - Пауци
— Скухаћемо се! вели Петров одвјетник Пилић староме знанцу газда—Јову, који читаше новине, и поздрави се с њиме. — Има неко вријеме те вас чешће видимо ... Мило ми је!
налажаше да је право; и подмиривши дуг, узимало се друго са правом на то, тражећи, кад је било потребно, а молећи по староме обичају. Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио! ... Тешко му је у души...
— Није још звонило, — одговори Марија. Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. — Збогом! — рече напокон изненада. — Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.
Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?
Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. — 'Ајде гори, 'ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава!
Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. — Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме. — Је, суди по закону. И пожали нас, ваља рећи правицу. Одредиће и рок за исплату. Али на нама су парнички трошкови.
— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к'о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује.
Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте. И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3”,
— Отпочините мало! — јави се староме. — Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
У староме их је и средњем веку мање било, те није, хвала богу, све ни записано, што чини да је стари и средњи век доста пријатна
Како су нам, на пример, биле миле оне лекције у староме веку које су почињале са: „Мало се шта зна о догађајима тога доба“ или можда овако: „Друга половина мемфијскога
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
цркву под Пазаром; мало више Ђурђеве Ступове, Сопоћане наврх Рашке ладне, и Тројицу у Херцеговини, цркву Јању у Староме Влаху; и Павлицу испод Јадовника, Студеницу испод Брвеника; цркву Жичу више Карановца, у Призрену цркву Свету
“ Ал’ ето ти бјелогрле виле у сусрећу Староме Новаку; тако њему вила говорила: „Побратиме, Старино Новаче, да л’ шта ћераш, да ли од шта бјежиш?
Ал’ говори Старовлаше Павле: „Побратиме, Сава од Посавља, ја имадем и оца и мајку чак далеко у Влаху Староме, у Приликам’ више Моравице; ја сам код њих три зиме зимио и с миром се понапио вина, и ову ћу зиму презимити и са мном
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Штоно се пише у староме писму: седоше, рече, људи јести и пити преко ситости, пак усташе играти и у томе смешаше се с туђим женами грех чинити