Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Молим те, господине, — богорадио је Никола, — гледај како најбоље знаш; та није шала да ја под старост останем без куће и кућишта!
Сећај се, учо!... — Сад знам! — рече учитељ. — Ђоша, онај... Проклет, дабогда! А, ево, целу ми је старост својим неваљалим животом упрљао.
— Ако су дошли, нека улазе. Сведоци уђоше. Сваки је од њих говорио шта је који знао. Никола, како је под старост своју остао без куће и кућишта, и то све због њега. Марко Ћосић, како га је онај дан видео где шврља око Николине куће.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ — „Штоје мени до пролећа и до оних који те слушају? Мени је само о том старост како ћу ја мој трдух напунити.” Наравоученије Мудрост, наука, слава и добродјетељ, — све је то онима за ништа који
Трудити се и мучити да што научи, то је њему неугодно и противно, нити оно мари да зна да кад дође старост пита: гди ти је младост?
да душевна и наравна красота, која је у њиховој власти, несравњено је чеснија и благороднија; ибо ова чрез године и старост не може увенути, болестје не може наружити и порушити; иста смрт није кадра уничтожити ју, зашто је она рода божјега и
„Бабо”,— рече му — „та не чини тога покора, помагај! Вежи пса за врат, пак води за собом. Не срамоти се под старост. Ком си јоште видио да пса на леђи носи?“ — „Е, то је много!” помисли старац.
за привремено тело колико више можемо старати се да је нахрањено, здраво и чисто, колми паче дужни смо несравњено већу старост прилагати за словесни ум и за бесмертну душу: да нам је нахрањена здравом и разумном науком, да нам је здрава од сваке
вишој части, свака своје време, подрже човека као нека врућичина, пак и пусте, имаду снагу своју и слабост, младост и старост, глад и ситост.
Сада управ сиромаси не могу се нарећи, разве они који за крајњу старост или немошт и сакатство нису кадри своју храну ни хаљину заслужити; овакових је свуда врло мало, а ти исти који се
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ. Од 1793. године па до данас свакојаке промене биле су у Србији; ниједан тај догађај
Требало би да се дете онде роди и одрасте, па тек у старост о Москви штогод да казује, а не као ја, у планини почти одрастао, па као човек који из једне помрачене собе изађе те у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Савете је давао озбиљно, укоре благо... А свакад је говорио истину... И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових папоxијана.
То су били прваци међу сељацима. Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим. Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху.
Ко да их остави?... Зар да их под седу косу убија?... Зар да им под старост загорча дане?... Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?...
Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања. Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама,
Јадни Алекса!... Јадна Петра!... Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране,
— викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти! Ја више не могу бити кмет. Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало. Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... И пружи штап.
Колебе се виде. Што их овде имамо, то ваља! Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе. Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... — Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. — Па... добро...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моја мати шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени! Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!” Једанпут опет — јали је било десет, јали није — а њега ето из каване.
Зар ти, забога, није жао да ја под старост чекам од другога кору хлеба, и да ова наша дечица служе туђину?... — Па онда поче јецати.
Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! Па удри — ридај. Младост — лудост, старост — слабост! Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје Радојци сасвим озбиљна лица: — Стрина!
Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много!
Дуго се опирао срцу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала. Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала, и горко зарида.
— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.
— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет. — Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш! А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
По свој прилици, ту је дочекао дубоку старост, и пошао трагом старијих својих. Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два,
Аркадија натпéвао и наравно да га је увек нàтпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао, али сад му много смета старост. Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.
Африка
да су такође сасвим скоро доведене, јер старост мужевљева не може бити никад доказ немању порода. Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: У, како ми баца ватра у срцу! Јеси ти моју слугу? ПЕТАР: Како не би подигао уку, кад сад оћеш да ме под старост начиниш што није ни мој дед ни прадед био? ЈАЊА: Нећи да ми разуми, угурсуз! Примиш ти од мене плаћа?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Док су код матере, живе безбрижно, али то прође брзо, а после их, у браку, обично, очекује само кратка срећа. Старост ускоро закуца на врата.
Ана га онда нападе да је под старост довео швалерку у кућу, крај матере своје деце. А Трифун се онда подиже и поклони Ани, па рече да је у њеној кући, тако
Чак и ако му се никад више не врате жена, и деца! Ову жену, Махалчанку, ову срећу, коју је под старост сусрео, испод багрења, док је жив, напустити неће! А пута, натраг, нема!
Клајнштетер није сметао Павлу. Био је то човек зашао у године, али румен, глават, са лицем, какво имају, обично, под старост, гвожђари и ковачи.
У нашем национу, каже, има мало курвара, међу остарелим људима. Наше старице сматрају да је старост од Бога, и да не треба жалити одлазак са овог света. Код Бечлика је ствар обрнута.
отрли – за синовима, за браћом, палим за Аустрију – већ им нове мртве ишту, и чека их, опет, сиротиња, беда, и туга, и старост. Нису Исаковичи били први који су наумили да се одселе.
Како ће та љубав вечно трајати! Како љубав између мужа и жене ништа не може прекинути, док је не прекину старост и смрт! Али ни то није Ану смирило. Она је постала дурљива и прекодан. А посматрала га презриво.
Трифун је узео педесет и трећу – старост, и смерт, су близу, па је лако схватљиво да је Трифун угледао, ту Личанку, као неку Луну, на пајвану, као Месец кроз
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА Распрострањење и старост. — Образовање и развитак племена. — Организација и занимања. — Посебне особине црногорских племена.
— Организација и занимања. — Посебне особине црногорских племена. — Почетак распадања племена. Распрострањење и старост.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! — Па једаред морамо умрети. Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам. Шта ћеш више? Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.
И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година. Под старост је дошао к себи. Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици.
Црњански, Милош - Сеобе 1
свет који се беше стрчао код моста да види војску, гледао га је са дубоким поштовањем, које изазива у гомили јуначка старост.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако се не држи ове забране, дете ће јој се неминовно кад-тад, макар и под старост, удавити. Негде, пак, мисле да ће у том случају дете само плакати када се буде купало.
(Вук, бр. 3044) — Младост плахост. (У Дубровнику) (Вук, бр. 3045) — Млад се нада напредку. (Вук, бр. 3046) д) Старост — Младост лудост, старост жалост. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 225) — Старост — слабост и болест. (ЛМС, 1861, књ.
(У Дубровнику) (Вук, бр. 3045) — Млад се нада напредку. (Вук, бр. 3046) д) Старост — Младост лудост, старост жалост. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 225) — Старост — слабост и болест. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр.
(Вук, бр. 3046) д) Старост — Младост лудост, старост жалост. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 225) — Старост — слабост и болест. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 395) — Нико старост не воли. (А. Ш.
(ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 225) — Старост — слабост и болест. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 395) — Нико старост не воли. (А. Ш., НП, 1976) — Еј, старости, погано оружје. (А. Ш.
Према пословицама, доба младалаштва одликују плахост, ентузијазам и „лудост“. Старост пак одликују тврдоглавост, слабост и болест.
¹⁶ Очигледно је да се за старешину задруге бира човек према неким способностима које обично има најстарији члан, али старост ту није пресудна, као што се често погрешно мисли.
То су: 1) место становања (село и град), 2) стручна спрема (НСС, ССС и ВСС), 3) пол и 4) узраст (старост) испитаника (млађи — 20 до 40 година и старији — 41 до 80 година).
између социјално-демографских обележја узорка, односно независних варијабли (место боравка, степен стручне спреме, старост и пол), с једне стране, и између става према деци, схватања детета и развоја личности, с друге стране.
У овом упитнику прве четири ставне односе се на пол, место боравка, школску спрему и старост испитаника. Атрибути који се приписују деци испитују се са осам ставки (нпр. „Дете је...
Необично је, међутим, да место боравка има мање значаја за испољавање овог става у односу на старост и образовање испитаника.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Желео је да буде разочаран, али није имао у шта. Са двадесет, мислио је да никад неће дочекати дубоку старост од тридесет година, али тридесете ипак стигоше. Неко рече да су то најбоље године, и он им се препусти.
Матавуљ, Симо - УСКОК
прозва га „капетаном“ зато што је Лазо био мрнар више од двадесет година — био је управо кувар и на бродовима — па под старост доспије у цетињски манастир. Готовио је и за духовнике и за млађе.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Ја сад под старост не промени ћуд. МАТИ: Предићка удаде кћер без крајцаре у пуну кућу. Гледим, боже, кад смо били на свадби, ту су ти
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И полуслепи старац, који само наслућује сунчев сјај, изриче похвалу голом току ствари. Свуда сунце једнако грије старост и свеједно је гдје ћеш склопиш очи, примиће те увијек иста добра земља.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поред мањих ствари преводи и веће спевове, Арања Толдију (1858) и Толдијину старост и, делимично у стиху, остало у прози и у изводу, Толдијину љубав (1896), као и Отму Мурањ-града (1878).
У Мостару су изишле две свеске његова Малога позоришта, у којима су четири комада у једном чину: Под старост и Наша деца (1903) и Грех за грех и Под облацима (1905).
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Море, не знаш ти ни стôту чест, иако си слушала! Да има ко да седне па да бележи! А ја да се мајем под старост, нема, прико, смисла! — наставља Јова тумарајући и тражећи нешто по соби.
да балавци посећују кафане, а после и из бојазни да не мора плаћати тâком поцепану зелену билијарску чоху, и сад под старост носити зелене јегерске панталоне — због свега тога био је газда Радисав на сина љут као рис, али исто тако и притајен
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дједов рођак Сава Дамјановић, негдашњи крадљивац ситне стоке, а под старост испичутура и причалица, и ненамјерно је знао да наједи мог доброг дједа.
— Видиш ли ти, мој драги, каква времена дођоше: читавог вијека био сам калајџија, а сад, под старост, отпадник. А ти? Да је негдашње среће, ти би се звао Дорат, Путаљ или тако некако, а не Ураган.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за
ДОСЈЕТЉИВ УДОВАЦ Оно је био један удовац, имао је три сина ожењена. Синовима му се није свиђало, да им се отац под старост жени, зато нареде својим женама, да лијепо са оцем поступају и да га добро послужују.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да сама иде на бал, смем ли је пустити, а каква је, она би то и учинила. Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе! 11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме?
Живот је као вино, које се из силе и водени честица састоји. Сила је дух, дух је младост, младост живот, вода старост. МИЛОШ: А искуство? МАРКО: Искуство је стари пут за познатог путника.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И све остало. И како је чекала у редовима за млеко, и како су је терали да под старост проучава брошуру „Империјализам ..
И све остало. И како је чекала у редовима за млеко, и како су је терали да под старост проучава брошуру „Империјализам ..
Бити паметан, разуман, протезати се према губеру, студирати и олакшати родитељима старост. „Гле како Миодраг личи на деду и баку, и обратно! Мацо, промени му пелене! Хај де, Миодраже, дај пусу дедици!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чуван сапун, или мило, распламса се уз кандило. Стишан ромор: пуцка штица као суха котарица. Лепа старост: жижи вера с луталице калуђера. (Жубори ли крај Дунаја родно биље родног краја?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад би у залив бацила срећа рибара чичу погнутих плећа, старост га брзо мине, рибица дође, не треба звати, одмах му снагу и младост врати, док само репом сине ...
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Мила децо! За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад. НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кад време покаже знаке опадања и тарабе се изврну у блато и крену саме да се пењу једва се разазнају сродства и старост оста без мудрости у јеку забезекнућа свима смета пометња и мргодни поглед испод квргавих повија остаје само још
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране. — Шта ћу, старост је, братићу !... Не може се више као некад, док се било младо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Они одлазе у трећи кат. По галерији седе они бледи људи што пред позориштем хране врапце. Улази Вајнгартнер. Под старост, сви су људи благи и пси штени. Пљескају му; можда су му захвални што не одлази у Америку.
Понегде умешано једно ловачко одело, или ма шта што публика воли; иза завесе свира виолина, а при крају, под старост, све се жене смире. Ни један песник не јауче. То чине још само Словени. Овде људи давно знају да то нема смисла.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји. Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну. Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...
Навуче му се облак на очи и он се намршти: »Боже, шта ово ја чиним?... И сад под старост!... Шта ће ми то? Шта ми недостаје овде?...« Ту се окрете и погледа по соби.
А он тако не може. Он хоће да смишља и размишља, и зато је и доживео неожењен овакву старост... Стаде да му се навлачи нешто као провидан облак пред очи, застаде му нека тежина у мозгу и грудима, цело тело
Тако га ми заборависмо, а и он је, ваљада, био заборавио на своје старо господство, — научио се на рахатлук, а и старост га сустигла, па се доста, богме, и променио. Није ни чудо!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Одмах, на почетку, потегни-повуци! Тешко је ухватити закон женству... Свак би хтео старост у тихој луци, Код куће, не у иноземству... Само, боље је мала пара у руци Од мушкарца који је увек у бекству...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
и женке: мужјак има шиљасту главу, мањи је од женке, има веће отолите (врста израштаја по којима природњаци одређују старост јегуље) и веће леђно пераје. Све су то били први кораци за расветљење мистерије.
По броју тих зона природњаци распознају старост јегуље. Али та се старост боље распознаје на ситним израштајима у ушима, који се називају »отолити« и који под јаком
По броју тих зона природњаци распознају старост јегуље. Али та се старост боље распознаје на ситним израштајима у ушима, који се називају »отолити« и који под јаком лупом показују структуру
Слика А представља отолит једне јегуљице која тек што је после 2—3 године путовања стигла до прве слатке воде (старост 3 године). Слика В је отолит јегуљице која је провела једно лето и једну зиму у слаткој води (старост 4 године).
Слика В је отолит јегуљице која је провела једно лето и једну зиму у слаткој води (старост 4 године). Слика С је отолит после 41/2 године старости; Д означује отолит после 5 година, Е после 51/2 година и т. д.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
45 ДРАГИМ ПОКОЈНИЦИМА 47 СОНЕТИ 49 МУТНА ИМПРЕСИЈА 52 ЖЕЉА 54 ПОВРШНИ УТИСЦИ 58 ЈЕДНОЈ ПОКОЈНИЦИ 61 СТАРОСТ 63 ОБИЧНО ПЕСМА 66 ЈЕДНА ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ 70 У КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ
СЕТНА ПЕСМА Дошло је време кад нам коса седи, И наша чула постепено грубе. Стојимо тако скрушени и бледи Док нашу старост објављују трубе.
Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну... Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом. СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на њивама жито зрело; Зраком струји
То долазе, драга, све ближе и ближе Нечекани дани немоћи и беде, Све се чежње гасе и све страсти бледе, И ко неман старост пре времена стиже.
— Да, драга, старост пре времена стиже, С поворком црном недуга у мана, Не осећамо ни сласти ни гриже, Ни свежи полет из младићких дана.
ИИ Ја знам да мени Господ неће дати Старост дубоку, нит̓ поред мене Свечано проћи и људи и жене, Златне ми свадбе сталожени свати.
Живот ће проћи ко тренутне пене, Маћија некад а некада мати, Напречац ће, у напону, да свене, И шта је старост никад нећу знати.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али није остајало само на томе. Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио. Узео девојку.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГА СТОЛЕЋА 102 НЕМИР МРТВИХ 104 ГОДИНЕ 107 НА КАМЕНОЈ КЛУПИ 108 ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ 110 КРОНИЧНА СТАРОСТ 112 ИИ 114 НА ЦРКВЕНЦУ 115 ВЕКОВИ 117 ДАНАШЊИЦА 121 ЗОРА НАДАЊА 124 ВОЈНИЧКИ РАСТАНАК 126 НА КУМАНОВСКОМ
КРОНИЧНА СТАРОСТ Дође тренутак када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и
Сад, кад је старост близу мога срца, Кад иње пада по сновима, коси, Моја ме мис’о опет чудно носи Младости, за којом душа тужно грца.
је сенка старости падала На моју младост, чисту срећу моју, Док сад прошла младост баца сенку своју, Да би ми старост тугу задала.
дани кише, блата; Да сам већ данас миран и ја, Да мени дуги одмор прија, Да сунце данас друкче сија, И да се ближи старост скора. ЗА СТАРИМ КАТУЛОМ Да міхі баѕіа мілле, деінде центум, Деінде алтера мілліа, деінде ѕецундум центум... . .
Само, Ми још своме светлом циљу корачамо. Неосетно, тихо, кроз алеје нéме, Сад нас прате сенке две: Старост и Време. И мада нам ништа не кажу, не чине, Осећамо терет њихове близине.
ИИИ Истина И онда кад му време косе дирну, А живот лице борама избразда, Он је своју старост проводио мирну С осмехом мудраца и весео вазда. Ипак није била залуд она вера Што је некад била водиља и мати.
На лицима сте често свима, свуда: Смеши се нада, одрицање, туга; Смеши се младост, старост, љубав, руга, Смеши се философ и смеши се луда.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Слађе је даровано но куповано. — Спрам потке снуј основу. — Сребрни крст и Турци вјерују. — Старост и младост нису у својти. — Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
1. БАШ-ЧЕЛИК. Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за
кад ја из мора опет изишао, тадар и ти умръо!.“ Ово је дијете живљело Бог зна колико и докле, и кад је већ под старост хтио да умре, покаже му се опет она иста риба, и тек што се шњиме опрости, он умре, а рибе нестане с те стопе да нико
Пошто сврши науку, отац му да брод и у њему трговину, да кроз пространи свијет иде и да се труди, не би ли у старост | родитељима својијема од помоћи био.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И други већи подвиг узе и потруди старост своју, и мене, ако и недостојног, са собом имајући док сам му работао. Као што овде обнови и устроји све, тако и то
У седми дан месеца фебруара поче нешто мало ослабљивати часна старост његова. И ту одмах блажени старац, господин Симеон, мене — недостојног и умањеног у свему, позва, са тихошћу поче ми
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Око четрдесет година не двоји више; види да није најпаметнији био, обаче намерава и нада се да ће се исправити, док и старост дође. Што ћемо сад? Ништа, на пут, на пут! Једно нам остаје желити, сиреч да наша деца и унуци бољи и паметнији буду.
Њи[х]ова млада телеса у здрављу да садржавају, на здравој младости основата је здрава старост; да им не дају којекаква јела слатка и мајсторски зготовљена, конфете и воћа недозрела.
с богати и сиромаси, с учени и прости, с црковни и мирски, с којима нисам трговао, | куповао ни продавао, сва је моја старост била познати какви су људи и из који[х] узрока бивају таки или другојачи, какви би ваљало да буду и чрез која
калуђери, с Јерусалимци, са Синајци, са Светогорци и с овима који се на[х]оде у наши вилајети — најмања им је старост светиња; људи су како год и ми, једу, пију и раде да стеку новаца, као и други који имаду фамилију на врату.
Дакле, да савршено упамтиш колико истину мојих речи, толико и кад си почео грчки учити, то ће бити сад моја старост.” Ово изрекавши, истом викне: „Положи!” Ова би му горка и чемерна формула била кад би заповедио кога повалити.
Ова симпатија илити сострастије уливена је од бога у јестество чловеческо за умноженије и сохрањеније рода. Многа старост, труд и мука потребна је за от[х]ранити и до савршена возраста довести чада своја.
Ко је читао росијску историју, могао је познати колику је старост имао премудри и велики цар Петар за умалити у свом царству множество манастира и самаца; узео им је сва села и
су добро јели и пили и господски живили, пак су међу свете метнути; а многи живили су како су год хотели, пак у саму старост покајали се, и ништа мање нису стражњи остали. Ово је све чинило да сам се волновао кад на једну, кад на другу страну.
Зато толика старост и вика за гробље и гробнице. Шта је человеческо тело без словесне и разумне душе која га оживљава и у њему мисли?
способност споспешан — повољан сприопштити — доставити, прикључити спутешественик — сапутник сраженије — борба старост — старање, брига староста — начелник, градски старешина стојати — бавити се странољубије — гостуљубље строптив —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он би приказивâ рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри! — То је знâ и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше — вели ковач.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ове јесени и ове зиме... Каква ли ме То несрећа чека? Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот.
Ове јесени и ове зиме... Каква ли ме То несрећа чека? Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот.
На мојим наследницима што ми усрећише старост.“ Пребијено псето скичало је у оџаку. „Памтим све. Никад ме ниси узео на крило... Никад се ниси поиграо са мном.
“ Није смео да заћути, плашио се себе кад престане да говори. „Доста сам и био. Сад ме старост стигла, ти си млађи, па нека Ти је са срећом.“ Људи су занемело слушали.
Николи је веровао, јер га је он сваког дана обавештавао с ким је разговарала, куд је одлазила и колико се задржала. Старост, а не поштење, била му је јемство.
ти ћеш гристи сисе што су годинама сваке ноћи светлеле над небом моје постеље, а ја им се молих да падну у очи и убију старост. Теби ће и отац и браћа бити слуге. Не жали их, теби је суђено да будеш Катић.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Добрача које је, до тог часа, осећао како, не само тврд у себи него и уморан од стицања, све боље разуме шта је то старост, одједном се преобразио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Вараш се! У стању сам да из твог лица очитам твоју старост, па да ти докажем да говориш будалаштине“. Загледа се оштро у лице Месечево.
промена буду пажљивије испитани, моћи ћете, поштовани господине, да астрономским рачуном тачно одредите њихову старост“. „То и ја мислим“. „А то“, додаде Лагранж, „није ситна ствар“.
такво саслушање трајало је само неколико минута и служило је само томе да утврди идентитет оптуженог, а његово име, старост и занимање упише у штампани формулар осуде.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Под старост, дуго послије мог одласка од куће, у опћем расулу породице, одселиле су из мјеста. (Сад помишљам какав ли догађај, кака
А под старост, опет прогледамо на природу. То је као једно поновно рођење. Да. Сад ме све више занима пејзаж, а све мање људи у
И, најзад, голи и празноруки избијамо на сунчану чистину у присоју. То је старост. Лијепа је старост. Средишњи, главни дио живота, његова срчика, његова језгра, сад ми се чине тако неважни, тако
И, најзад, голи и празноруки избијамо на сунчану чистину у присоју. То је старост. Лијепа је старост. Средишњи, главни дио живота, његова срчика, његова језгра, сад ми се чине тако неважни, тако небитни!
Ипак, каткад се упитам: а што и куд ако се одавде жив извучем? Старост не пружа нарочито ружичасте перспективе за људе моје врсте.
Што ћемо! Кажу: то је старост. XXXИИ Горак укус младости у устима. Раздобље на које се најмање радо навраћа моја спонтана мисао.
Али ипак своје врсте луксуз! А ево сад као да сам послушао њихов савјет. Та није ваљда да сам под старост добио и такве амбиције?! Прије него сједнем за рад, дуго бришем стакла наочари.
Ван таквог система, старење не постоји. У зракопразном простору старост је пука ријеч. Одатле је потпуно разумљив човјеков порив да изађе из амбијента и његовог система релација, да исклизи
И можда тек под старост нека се врати да у њему умре.” Отимао сам се и одлагао, па сам најзад послушао тај позив и запутио се у моје мјесто.
На тој вододјелници живота ваљда почиње оно што се зове: старост. Ипак, купио сам новине и пошао даље. Прошао сам улицом гдје је некад за прозором плутала у мјесечини дјевојачка
Ето, под старост сам искусио и то: што значи посједовати један рукопис. Примирисао сам и списатељске сласти. Шашав посао!
Човјек вјерује да је његово дјетињство, заглушено читавим доцнијим животом, заувијек покопано. А оно се негдје под старост одједном опет јави и снажно провали на сунце.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
а ви сте, видиш, обоје здрави. — Што си ти тако ослабила? — Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који
Пошто везир остари, разбоље се једнога дана. Шта ћеш: старост—слабост. Он добро разбере да му је вакти сахат дошô, те зовне жену и рекне јој: — Ја сам се веома разболио, још мало,
големо човјек, те још кад је млад, вреле крви, могô би се и он ускалашити, те ово моје имање потрошити, па би теби под старост рђави дани дошли. Стога ти узми ова три кључа од три тајне собе, па их чувај кô очи у глави!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Је ли то старост и воље и вере, Ил' умор дубок, миран и без лека, Ком не знам узрок, простора и мере? Ил' сам ја израз трулежи мог
Уместо звона, ударају срца: Звоне на ужасе. У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед. А иду они, посланици пакла. Напред корача побеснео пир. Тресу се куће и падају стакла.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Гледај како је суптилно Ханц, боље него гурбијанско Јован. ЈОВАН: Макар и гурбијанско, моје је, ја га нећу под старост мењати. ФЕМА: Оћеш ли да будеш Жан? ЈОВАН: Џан! Сад да ме правите Циганином. ФЕМА: Лудо, лудо!
ФЕМА: Жан, то мора бити; барем десет речи. ЈОВАН: Гди ћу ја сад под старост да научим, то је тешко за мене. ФЕМА: Сапр тудер фо. Видиш како није тешко... Знаш шта је божур?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
немоћ осветлити наше путеве Сунце је име њеног насиља Њена издајства скрива људско срце Она је признала север Она под старост благосиља цичу Птица која себе ствара из своје немаштине Чита лед из њеног ума На начин умиљат и страшан Дани су
Петровић, Растко - АФРИКА
да су такође сасвим скоро доведене, јер старост мужевљева не може бити никад доказ немању порода. Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Па онда? СТАНА: Са зором даље. А таман сутон друге вечери Дочекаће нас у Београду; Гледаће како старост посрће Пред силног паше моћним очима... ГЛАВАШ (за себе): С ћерком у граду?... Међу Турцима Шта ли ће онде?...
Шта је смислила? Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.) То мора да је страшна несрећа Што старост гони да метанише Пред мрским лицем бесног Турчина?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Возраст пјеснеј наше жизин најлепши су дани, Младенчество чека љета, старост своје брани. Сви народи баш у вјеку јуношества свога, Пуни снаге и љубови, витештва свакога, Највише су и пјесана
И к овим приложи му у њеколико рјечи на њега писмо, сљедујушчаго седержанија: „Дражајши! И старост и бједноје моје состојаније понудил јеси подат тебје кант сеј от лири мојеја давно уже пропјети.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Хм! За њим ће, чедо, многи жалити, Јер беше јунак, храбар, разборит; Ал’ старост — знаш, остарео је, А старост често умљем помери, Постаје злобна, пуна зависти. — (Шуловић, Мићић и Вуксан.
Хм! За њим ће, чедо, многи жалити, Јер беше јунак, храбар, разборит; Ал’ старост — знаш, остарео је, А старост често умљем помери, Постаје злобна, пуна зависти. — (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја! ШУЛОВИЋ: Ти, господару? И ти си смео мене питати, Мене — сведока дела безбројних Којимано је старост китио Тај седи витез? Је л’ заслужио Да га у тебе моли госпођа?... О, господару!
Изломише ми старост лиснату, Одвојише ме с децом рођеном... То беше ужас самој природи, Оног се дана море љуљало И рикајући гневно,
ВУЈО: У невријеме ни гости доходе, господару; а, вјере ми, мучно је у старост новој се учит навици.... не шће ми се отворат вратницах незваним гостима, могу да им се мојом голом лубањом гвоздене
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик приону за увело
Јер празан је живот, кад у јесен доспе, И замућен поглед црвени од суза, Пахуљице модре старост лицем оспе. Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке, Црне жиле — оков самртничких уза.
Можда је то скривен бол што дању ћути А у сутон јасно, када мру тренути, Осећа како се у старост корача. Море пролазности дан свирепо гута Хладно за бол душа што у њему плута. Страх ме од самоће кад време корача.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преко сурих плоча Тумара седа старост. Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст. На трошни спомен она спушта главу, А поветарац
Суморна старост ту се са бујном младошћу срела, И сањалачки - тужно столећа над њима лете... Гробнице канова силних трава је висока
Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном, Јер старост већ је дошла. Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с њоме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Рођен 1817, а умро 1906, доживео је најдубљу старост од свих Миланковића. Од шест Тодорових синова остадоше у Даљу само њих двојица; Георгије, који је свога оца наследио
глина, какве су се сталожиле у Шведској и Норвешкој на подножју некадањих ледењака, омогућила је да се тачно одреди старост тих талога.
То геолошко доба огромно је. Стотинама милиона година броји његова старост. У томе добу је настао живот на Земљи, и безбројне генерације створова одмењивале су се у постепеном развитку једна за
За тај кратки васионски часак постала је наша Земља од усијане лопте хладно небеско тело. Чим је њена кора доживела старост од сто векова, она је одебљала толико, да се кроз њу могао провлачити тек неосетан млаз унутарње топлоте Земљине, који
Станковић, Борисав - ТАШАНА
највећи, зато ваљда што сад немам шта да желим, и због чега себе да гоним — почињем осећати ову не малаксалост, већ старост. ТАШАНА А, не, дедо! Откуда ти стар? МИРОН Да, по телу нисам, али по души — душа ми је стара!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чика Авраму, додуше, није преостало ништа, ни за старост, а камоли за неки фонд, али му је у срцу остало старо пријатељство и широко живовање у кући његових пријатељâ
Али народ разгласио, и Мирку под старост пришише старо очево име: крпа. А Ната, имајући пред очима угојену свињу, пристала је да ветеринаревом помоћнику и
Насмешила се тужно: „Капије на кући нема, свет је сав без ограде и врата, отворен дању и ноћу свима, ајд, Нато! али — старост.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Баш је тешка старост!« — помисли Лепотица, гледајући како се бакица устрашено прибија уз зидове, док су пролазници, журећи, као раздражене
Сувишна и туђа живела је Лепотица, узалуд чекајући да дођу старост и смрт. А онда, једнога дана, одлучи да смрт и старост сама потражи, да се својима скине с леђа.
Сувишна и туђа живела је Лепотица, узалуд чекајући да дођу старост и смрт. А онда, једнога дана, одлучи да смрт и старост сама потражи, да се својима скине с леђа.
У светлу, пролећну зору сиђе Лепотица са стаклене куле и пође од града до града распитујући се за старост и смрт. Али, на сва њена питања људи су само слегали раменима. Шта јој је тако младој и лепој? Зашто ђавола зове?
Ишчезли су некуд шарани, замрсиле се мреже у корењу врба, а старца одвели у кућу пуну старога света који је на старост покушавао да заборави. Ој, како је котлићу била мрска та кућа! Ој, како је био беспослен!
Намршти се Царица и учини јој се да чује како јој иза леђа у галопу јуре старост и смрт. Не, сликару се ништа не сме догодити, док не наслика њен лик.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (за себе): Да, јест, зна се: лепота доба, род, старост нема (трза се. Марку): Марко (даје му новаца показујући иза себе на Цигане), подај им, и дајте им да једу и да пију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Каква тебе оћера невоља врат ломити, по гори ходити, по хајдуци, по лошу занату, а под старост, кад ти није вриме?“ Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве, кад ме питаш, право да ти кажем: јест ми
Иво нам је тамо погинуо, ево иде ага од Рибника, сад ће наше дворе поарати, а нас оће, Ђурђу, заробити, да под старост служимо Турчина!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А већ у то доби, стар је био од шездесет година. Да зна сваки јер бујну човеку ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за јадну му хвајду није, и боља је
Како се исто први пут с мушком фелом опоганих, после тога већ никако нисам се могла тога заситити: толико ми је веће старост била би ли се могла с ким намерити, одашта се сад стидим и помислити, а камоли изговарати оно моје злочесто борављење.
Да није твој посао о писму учити се! А кому ли више и ваља учену бити како теби?... Туштену старост и бригу имаш те доста пут ка несвестан ходиш — ја тко да ти буде у том разговор и потешивање ако не књижно световање и
Тек исто о једноме разликоме себе одевању и повише новчаном стицању голема нам је старост, а очи и мисао на туђе трапезе испијајући долије, и лепше вино пробирући. Како не би то на зло нам слутило?
Опоро ти је супроћ ражња с голим трбухом. Какво му је прво поштење, такво му је и у старост, последње. Овча кожа а вучје срдце. Прав и добар, поготову свет! Ранио се сабљом, пробо се иглом — једна је смрт.
Од тебе свачег на боље с горега превраћа се и старост цавти, ама безмужној девојки родити, то је сврх телеснога адета и натуре!
Гаврил За веровање ево и то ти извешћујем, о Јелисавети твојој пријатељици, како то она ове добине ето, под своју јој старост хоће да роди сина. Те многи људи ће се порадовати за то чудо о рођењу томе. А име оном детету Јован хоће се нарећи.
учинио и покор моме роду навео да му таки на пању главу с мојом дунђерском брадвом одфирим, зашто он, ђидија, моју старост обезчасти, те ми образ оцрни, да сам за ругу и чпот међу свих дванаист колена Израиљевих!
Данас што стече, а сутра пак изгуби. И да се затим на бригу, на старост. ДЕЧИЈЕ ИГРЕ Та реци ми док нисам рекао; чим смо бољи од деце калашасте, скачући по сокаци и врат ломећи, правећи
О чемуно свети Теофилакт толкује о том: У вечер — рече — доходи господ каде тко умире у велику старост своју. А у по ноћи, каде по века свота преживи.
се натраг узбија, тако и очни зглед испред свашта силовита секне сниже и прикупи се к себи, а и стид га и очобоља и старост заузстеже и смањкава се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно. Помишља чак и на старост и болест која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити ако не жена, та верна другарица н сапутница човекова?