Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Туда су често пролазили Маџари. Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула,
Очи јој весело синуше, и она узе стару руку свога родитеља, па је, с хиљаду пољубаца обасипану, тихо превлачаше по својим врелим образима...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Видиш пијана како се јуначи да управ иде, а посрће, — свак се томе смеје. Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца.
54 Мачак и мишеви Мачак дође у једну стару кућу гди се нахођаху млоги мишеви. Почне ловити једног по једног. А кад виде мишеви таку напаст, договере се да не
сваком граду и вароши (а не би згорега било да се и по сели ова наредба учини) да се направи један хоспитал за сиромаш стару и немоћну (право је да свако место своје бедне прикрмљује); да се уреди општа кутија у коју сваки, кад у цркву дође,
Ови се залети на њу, а она га почне молити да не дипа у њу бедну, стару, која нејма ништа него кожу и кости. „Ако ми кажеш три истине”, — рече јој курјак — „које ћу морати веровати, пустићу
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
̓ — Ми му благодаримо и одемо весели, што смо опет нашег Хаџи-Муста-пашу повратили у његову стару доброту, кога митрополит Методије беше потурчио.
? Та ако ти је отац погинуо, није ти среће однео, остало ти је пријатеља” и проче. Ја и њима удесим моју стару песму и кажем им, да они добро знаду да су дахије убиле Хаџи-Муста-пашу, и да је Дервиш-бег, син Хаџи-Муста-паше, одма
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Месечина сири помало. Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци. Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.
Кад је тако спечалио неку парицу, вратио се у Овчину — на оно мало баштинице што му је остало иза оца. Стару кулачу развалио је, па начинио сам ону кућицу и ту живео као вредан и скроман сиромашак...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И нека си благословен и ти Станко, сине мој!... Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: — Господе! — викну он.
— Онда је добро те понех. — А... надао си се! Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. — Тако је, оче! — Јово, изиди један часак! — рече попа.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И као ја некад у данима овим, У вечерњој немој агонији мора, Да донесе, мрачну, као песму бора, Стару песму туге међ људима новим?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему.
Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар. Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и
Тако сам баш у длаку рачунао. А нана? Тек у тај пар он угледа ону стару жену и потрча јој руци: — Хвала богу, само кад сте сви живи и здрави! Кад је све добро!
Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети. Даље од мене! Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета! Побратиме, приповетка је свршена.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И поседаше сви. Попови пијуцкају помало и играју неку стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често
— »Јеси, јеси! Гле, само како се умацурала од плача!« вели гђа Сида, па је физитира и отима јој Аделаиду, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.
— Откад си се ти кренуо на тај проклети пут — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана ни мирна сана.
Знало је да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало, и почело сматрати као стару и већ обичну ствар. Али је село к’о свако село: свој хлеб једе, а туђу бригу води. Није тако стајала ствар с поповима.
су они чак из Старога завета, али грдан страх гђа Сидин претворио је контрафу у икону, и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: »Добро је и ђаволу понекад упалити свећу!« Тих дана се гђа Сида формално преобразила.
Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост. И после овога, гђа Перса је мрзила, а гђа Сида заједала, а обе су се журиле да што боље
Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост. И после овога, гђа Перса је мрзила, а гђа Сида заједала, а обе су се журиле да што боље опреме своје
Запева ону стару нежну песму: Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Поп препојава. Брзо, ужурбано, да би што пре престало то цвилење, плач. Зауставља их. Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена, тихо цвили; онде час удовицу, сестру... И тако свуда.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости. Опет размишља и реши се да стару љубав обнови. Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком. Љуба је опет на путу, али сам.
Опет размишља и реши се да стару љубав обнови. Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком. Љуба је опет на путу, али сам.
— И то нека ми буде последњи пут. Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чикаГавро, те просидбе досадише.
Зато му је тешко пало што се тако сумњичи. Та он ту није ништа друго већ туђ жарач. Ћирковић је имао стару мајку, која га је гледала као зеницу, а покраје њега и Алку је волела. Старица још у зачетку процеса умре.
Алка, кад то чу, одмах је начисто. Сад је удовица, па још богата, Миливој хоће да понови стару љубав. Кад је имала за Миливоја поћи, слаб јој био мираз за јурата.
Африка
педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на шта они опет захтевају стару цену.
Правећи се да не схватам шта се збива, кажем дечацима да старици преведу како личи на једну моју стару рођаку коју сам волео а која је чинила све што сам хтео, па да је молим да узме нешто од мене чиме би учинила молбе за
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су ширили глас по Срему да су Исаковичи примили унију и да су напустили, за миразе, своју стару веру. Фратри су најзад викали да ће то имати да реши пресвијетли Каптол, у Загребу.
Да га вешате! Гут! Јаwохл? А отац? Ватер? Шта, Ватер? Деда Теодор ми је причао да смо имали стару читуљу, која је била стара неколико стотина година, а у њој беху имена предака наших.
Трифун је тад већ био осетио да је запао у мишоловку, али је у њој седео и даље, као кад очерупану, стару, орлушину држе у кавезу. Видело се, међутим, на његовом лицу, да је дошао крај његовом стрпљењу.
Зекович је оставио стару мајку и отишао са Ђинђом у Потиски округ, кад је Ђинђа, за њега, одбегла. А што се тиче Ђурђа, каже му да је он,
Као у неком сну. Ану је, тако, срео, уз стару госпожу Шевич, у Миргороду, у Команди, на неким, дрвеним, степеницама, које су водиле у дворану, где се јело, пило и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год.), на коме је изгубио независност и да обнови стару српску царевину, о којој стално сања, чак и у најтежим приликама, у којима би свако други очајавао.
мухамедански Динарци живели у српској средини, у љутој српској средини, која је са истим таквим поносом чувала своју стару веру и народност.
Било је много више Бокеља од јуначког поноса, од кичељивости, који су носили стару бокељску ношњу, китњасту и богату, са доламама и калпацима.
Ово се запажа више код жена но код људи; оне су очувале стару ношњу, која уосталом пада у очи старим везовима и богатим украсима.
). Ово су облици који немају ничега архаичног. Стару словенску основу појачали су многобројни досељени Словени из Арбаније.
Има их доста и који имају своју земљу. Имају гусле. Нема скоро никога ко не зна за Косовску битку и за стару српску историју.
Многи су међу њима познавали стару словенско-српску књижевност, а како су и преписивали старе књиге, с правом су уживали опште поштовање. Око 1700.
Хрватска држава има врло стару прошлост. Године 1102. се спојила са Угарском а године 1526. с Аустријом. Хрвати су се надали да ће им склопљени
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
је крчмар, а ко чича Тришо, то зна само мачак — Нестанак џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ
према мрачној пећини усред планине, Мачак, Миш и Шаров узеше се толико смијати да су заголицали и развеселили чак и стару крушку.
Бијели Миш пророк поздрави се с друговима и крену на пут пјевајући неку стару пјесму пољских мишева: — Пшенична поља амбар су мој, класова имам — не знам им број.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.
Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав. Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?
ред, врста, положај рајтерај — јахање, дворана за јахање рајфрек — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину Рац — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски реверенда (лат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Поп из Грбља о томе вели: „Кад видиш какву стару жену а бојећи се да је вјештица, треба пошто прође бацит роге од десне руке па про прста пљунут и рећи: ’Кад се могла
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Можда да једемо малу децу? Зашто су дошли кад су успели тамо, у белом свету? Да продају стару кућу која се руши, да уговоре изложбу или да летују. Трећи да сахране стару мајку. — Сирота старица! Ти је знаш?
Да продају стару кућу која се руши, да уговоре изложбу или да летују. Трећи да сахране стару мајку. — Сирота старица! Ти је знаш?
мачку, ветеранку, која је прошла све и свашта, па се најзад вратила у своје двориште, насмрт уморна се вратила пред стару , Шансу', где више нема оног младог света из педесет шесте. Све неки клинци, уосталом, врло лепи клинци. Врло.
Али истог часа осети у дубини грудног коша своје срце, ту стару издајицу, па крену даље према Чубури. Град га је запањивао. Био му је потпуно непознат, гледан овако с тротоара.
Том приликом, Песнику је и званично понуђено да град адаптира за њега једну стару кућу у најлепшем делу вароши. Није у реду, говорили су домаћини, да тако изузетно велики човек станује као самац у
Матавуљ, Симо - УСКОК
Потврдише. — Стару, крваву кућу — настави Његуш сједајући и нудећи мјесто до себе Приморцу... Ваистину, ваљаста Србља, као најбољег
“ Па му, вели, цјелива руку и лијепо га замоли да сједне... — Једном њеко похара њеку самохрану, стару удовицу. То је било у Ријечкој нахији.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Напор да их призовемо изједначава се са поетским чином: Можда би онда могао опет да оживи стару напола заборављену слику, да угледа поновно враћене дане и непозната заштитника из детињства који се расплинуо на
у памет цео један живот: Стајао је, тај пањ, тупо усамљен, ољуштен, али ја сам увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне добротворе у овоме
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И они су горко жалили што су оставили своју стару домовину. То осећање нашло је јака трага у једном запису калуђера Михаила Раваничанина, писаном у Сентандреји 1695.
грађанско и отпорније становништво, варошани, попови, калуђери, трговци и занатлије, народни прваци, напустили су стару домовину, у којој су остали сељаци и пастири, становници брдских и забачених крајева.
дуго они су бедно живели по збеговима, и лутајући од места до места, и тек када су видели да нема ништа од повратка у стару домовину, они су се стали стално настањивати и почели радити земљу.
Из реда тих Рачана, који су тако настављали стару српску писменост, јавило се неколико писаца који чине прелаз ка новој писмености.
1668. ишао је са братом Савом у Русију. По повратку опет је ступио на стару дужност, 1675. постао је ердељски капућехаја (посланик) у Цариграду.
2) РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА Писци из почетка XВИИИ века продужавали су стару српску писменост и писали црквеним српскословенским језиком; један од њих, Гаврило Стефановић Венцловић, почиње писати
Затим, има код Рајића у клици и новијих схватања историје, извесних »исторических идеја«. Он напушта стару традицију да се у писању почиње црквеном историјом и место тога говори о ранијој судби Словена, тумачи постање
Јака духа и воље, одлучан да буде онако како он мисли да треба да буде, он је ставио себи у задатак да препороди стару и зачмалу Аустрију, да је ослободи феудалних и црквених окова, да је применом модерних и филозофских идеја поведе
Тај грчки утицај на њега био је велики. Код грчких учитеља не само да је добро научио грчки и ушао у стару грчку књижевност, коју ће доцније у својим делима обилато наводити, но се код њих први пут упознао са слободнијим,
Сава за стару. Он је био духовни препородитељ српскога народа, творац нове српске просвете и књижевности, »просветоначалник Народа
И у том правцу он је један од првих песника четрдесетих година који су напустили стару класичарску поезију и према немачком узору стварали модерну поезију, са новом версификацијом и новим осећањима.
Овај заслужни јавни радник био је »последњи бард дубровачки«, за тренут је васкрсавао из прошлости стару дубровачку књижевност и везивао је са новом српском књижевношћу. ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ Рођен 17. децембра 1819.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у
у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства и стару сјету. Она се враћала натраг у самостан, нерасположена, и заборављала брзо на то у гомили другарица, рада, церемонија.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Кад дође, а он скине само капут, а припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке шефовице, па ради посао, а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку лепо заболе кукови
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ При столу овде тако ови раде. У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око Из којег горка суза сузу гони.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Замисли, узмеш три-четири комада дрвета, стару врећу, сламу и цап, цап! — ево га, готов самар! Е, мој брате ... Тек много касније, кад се самарџија одавна расплинуо
— Цртам коња, зар не видиш. — Коња? — Па да, зар не личи? Дјед погледа нашу Миму, једну стару мирну кобилу, која је пасла ниже појате, и разочарано рече: — Па то је кобила. — Коњ, кобила, то ти је иста ствар.
Од тога дана дјед Раде некако намрзну нашу стару кобилу. Без разлога се издирао на њу, увијек му је нешто сметала, а кад би је стриц Ниџо узео у заштиту, старац је
Истина, има у кући сирочади без оца, нашло се и дуга, а плијесан бриге, оне старачке и удовичке, већ се увлачи у нашу стару пространу дрвењару, осјетиш је по мирису. Има, значи, у кући неких кутака који „не раде“, непровјетрених.
— Ко би само и помислио да је тај у стању да тако штурмира на једну, да речемо, стару жену, бабетину. — Немој ни ти, Раде, бити баш тако гиздав, још је то држећа женска — пријекорно гркуће стражар Весо
У шта ми нареде, у то ћу пуцати, па таман да је тамо моја матер Анђа. Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима. — Убио је лед, ова стара иста моја матер.
— Јесмо ли сви читави, а? Алај гаћа, цицвару му љубим! Тек пошто је устао и отресао се, спази стару нену како тетура и посрће уз ограду шљивика.
па ћу ја једног јутра лијепо зажмирити и гурнути је у најдубљи вир: хајде, сестро, низ Уну, доста си ти намучила стару Тривуну и дала је на комедију да јој се руга и кус и репат. — Ма чекај, бако, да нешто смислимо?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради. Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком
— Дом! Немаш ли кућу, него код ону стару вештицу си?... А, а?... — И опет измахну да те удари по глави. Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено мољаше га: —
На мој мали фес мећеш китку, стару, очеву, од самога филдиша, која ми до испод ушију допире. Опремиш ме. Дâш свећу, босиљак, марамицу.
А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и његова вика. Тражи коња и сабљу, неку стару, велику, коју је за време ослобођења добавио од некуда.
Пева стару песму: како кад’н Стана у башту ишетала, изгубила срма-колан, у срећу јој млад калуђер, њега набедила за колан и куне
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Девет светова прође, и кад већ беше на крају деветог света наиђе на једну стару, матер од пет змајева, те к њој сврне. Како дође у собу змајеве матере, рекне јој: — Помози бог, мајко!
Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес! — па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.
Не потраја дуго времена, угледају кућу на вр'у једнога брежуљка и упуте јој се. Кад уђоше у кућу ту нађоше једну стару жену, која им рече: — Ово је 'ајдучка кућа, него одма бјеж'те одовле, е кад дођу 'ајдуци, ако вас овђе затеку, нећете
Војник га брже боље спути каишем, па завика на стару да му донесе зубљу. Кад стара донесе зубљу, арамбаша виђе своје 'ајдуке ђе леже мртви на једној гомили, те стане
Вук се томе послу зачуди, па упита ону стару лисицу: — Што је то, лијо, од тебе и твојих другарица? — Богме, ефенди-Вујо, свака сад о свом послу ради да по једну
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: А овде свет гледа да не пљује, него јошт фали. СТАНИЈА: Прођи се шегачине, кјерко. Ведла си мене стару, па тераш спрдњу. То је срамота. ЉУБА: Не шалим се, мајка, бога мн, него се тако игра валцер. Ето овако.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И ја сам се насукала, напукла сам са стране и поврх свега, још и пропуштам воду, прокишњавам. Све. Улазим, дакле, у стару кабину преко бивше крме и трпам пожутеле новине од прошлог лета у малу лимену: фурну.
Да му испадну зуби од старости? Да оћелави? Да добије боре? Да постане масер, да држи дијете; да личи на стару, тврдо кувану кокошку, шта ли?
Стари Рузвелт седи у паралитичарским колицима. Стари Јосиф налива старом Черчилу стару вотку укоченом руком, а леви брк му се непрестано трза удесно. Они управо деле свет.
Они старци, оћу да кажем, деле много брже свет, него она пању! Ето, то ме излуђује, баш то! А када ја дофурам на стару планету, она је већ сва издељена. Живим по расписаним нотама. Најпре почну да ме малтретирају моји рођени родитељи.
На Славији је аплаудирала и председнику Сједињених Држава господину Ричарду Никсону, а он, када је угледао једну тако стару, а уз то тако отмену даму, с пелцом од лисице која је управо мењала длаку јер је био фебруар, изашао је из својих кола
На Славији је аплаудирала и председнику Сједињених Држава господину Ричарду Никсону, а он, када је угледао једну тако стару, а уз то тако отмену даму, с пелцом од лисице која је управо мењала длаку јер је био фебруар, изашао је из својих кола
Посљедњих десетак година живота деда Гаврило је провео не напуштајући своју стару, излизану фотељу. Читао је, углавном, новине све док не заспи.
Баш мени! Како да изађем на улицу и погледам свету у очи! Имаш ли ти можда какав предлог? Увукла сам у своју стару писаћу машину марке „Адлер“, наслеђену од покојног деда Гаврила, чист лист хартије и почела полако да куцам.
Онда бих дала Мишелину кључеве од свог подрума да звецка, као, њима док уфуравамо у огромним количинама у стару Голфијану. Звецкао је страшно уверљиво, баш као да смо упаркирали најмање шест „ролсева“.
Али, пре него што се вратимо у стару Голфијану, позабавимо се још мало оним несрећником од келнера у „Три шешира“ и нашим келнерима уопште.
“ Ћутали смо и био је то прави реквијем за стару, славну Скадарлију у којој је човек некада могао да се осећа као у својој кући и, више од тога, као у кући свога
Једног дана дође Дрнда шофер своме френду Дулету и каже му: Дуле, бре, каже, ти имаш стару кеву, каже, колко јој је година? Осамдесет и пет, каже Дуле, а што?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови паклена, — слатка туго срца мога.“ Боље да си певала ону стару песму: „Друге моје, не будите луде!“ Тако ја мислим. А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тренутка истог Мудријаш — пљес! — обори Пијетла ко земљотрес, за тили часак свршио борбу, Пијетлића смота у стару торбу.
“ Иду преко свијета бијела, дођоше до једног врела, кад крај воде чудан гост неку стару глође кост. „Побратиме зубати, одакле нам идеш ти?“ А побратим чудно режи, ал не бјежи.
А моме мачку такођер велим: мишева царство за њега није. Зар не знаш, Тошо, изреку стару: Најдебљи миш се код млина крије.
упорно лови рођени реп, вије се Тоша ко витак прут, позива видру на мегдан љут, а деда Триша задуван хуче, ракију стару из боце суче.
ЗАМЕНА Четири двојке, нове-новцате, својина лична Костића Рате, мењам, да знате, за једну тројку, осредњу, стару, половну можда или у квару.
КРЊЕГ МЕСЕЦА Дечак Слободан на пут се спрема, весело, сав у жару, штета је само што друштва нема, јаше кобилу стару. Пут је планином опасан, дуг, али је Борка постојан друг.
У врелом песку, на полутару, улових једном корњачу стару, па јој на леђа урезах „шару“: „Најбољи дечак да ми се врати, изгубљен давно у девет сати, сувим ћу златом њега да
Свакога јутра замоли мене, стару, опиши слике, сваку боју и шару. Пажљиво слуша, лице му срећом пламти, цртеже твоје, потез најмањи памти.
Са пашњака, замуклога муком, нико неће домахнути руком. А ја, ипак, предати се нећу, искитићу, као бајку стару, сјетну причу о цурици плавој и о њеном вољеном другару. У тој причи бићу вјеран, мио. Обрадуј ме, дивна лагаријо!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Надају се и чекају На минулу славу стару, Да завришти српски коњиц На Миљацкој и Вардару — Надају се, српски сине: Не превари наде њине!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Кука онај и преклиње, нија шала 22.000 динара. И платио човек, али му овај није вратио стару меницу па је извукао и наново тражи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
милиони, да нас стару, униште. — Шта мислиш ти, „Кипислцауф“, на ово? — запита неко из мрака поручника Луку. — Ја мислим — вели Лука
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Но се надам, пријатељу, Ти си браћу замолио, Да подижу сиротињу, Да ти тјеше стару мајку! Ал’ што ће ти тужна љуба, О за Бога! Но ћу тебе прекорити, Мој болећи пријатељу! Што се болан не подигнеш?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај огромни дебељко, са главом Бибулуса, имао је стару мајку, у Новом. Одлазио је да проведе недељу код ње, а она га је терала у цркву, да присуствује миси, па га је терала
Посећивао сам и родно место Зубранића, у Башки, њихову стару, од камена, кућу, и Башчанску плочу. Једрили смо у Сењском каналу.
Како рекох, у ону нашу стару београдску лудницу, у којој су по три лудака трпали на два кревета. Међутим, после једног привременог, тоталног
Тражећи стару, навиклу, књижевност, познате, удобне, сензације, протумачене мисли. Лирску поезију вечних, свакидашњих метафора, оно
“ Над зидом су се шарениле заставе, и приметих и нашу, ону стару, црвено‑плаво‑белу. Мало ме је зачудила овде, јер је давно видео нисам.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја заћутах не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину: — Шта мислите, које је ово дело?
Ви, можда, знате ону стару, прастару причу како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј,
Нисте никад, зар, слушали ту стару причу? — Нисам, али је врло занимљива. Молим вас шта је дале било? — Наступила, као што вам кажем, радост и веселе у
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ти? — Једва мало пре доврших. Али сам сад сигурна! А ти, болан, зар баш ништа? — Готово ништа. — Ти се надаш у стару срећу. Сети се Солона!
Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу. Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију. Око њега брује и узвикују гласови, пред очима му
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не можеш да познаш ону стару Гизелу. А имала је више имена него каква шпанска принцеза. У Србији само променила је неких десет-једанаест.
мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. И заиста!
Иде све као намазано. Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. — Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Жетеоци, у Гружи, певају стару песму, Док плева месечине изнад гумна дрхтури. У Ђушиној неко није заврнуо чесму Па мали млаз воде беспомоћно цури.
Мени је исто, старе ил нове, Главно је ући у послове: За нове динаре робу стару, Сви ћемо у предузетнике и у босове!” „Не мислим толко на корист, већ на Освету — слађа ми је него шлаг!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ритам буде звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар љубљене жене У свом старинском љубавничком жару.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Варљиви свет старих илузија плави Стару башту нада што давно не листа; Крупно сунце сија у пролећној слави, У светлости што је, као некад, чиста.
Дух, са телом, материји клон’о. Мутне очи изнемогло гледе. Моју стару рану од живота. Видим, немар суверени лечи, — Моју нежност, немир, јад без речи, Моју стару рану од живота.
Моју стару рану од живота. Видим, немар суверени лечи, — Моју нежност, немир, јад без речи, Моју стару рану од живота. Хигијена несећања вида Мој буновни сан и савест што ми Дух и тело немилосно ломи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја јој се измакох. Она избуљи очи, па додаде: ти мниш е ћу ти стару пјесму. Није. Друга је! Мираш не иште Стану за Радојева сина, но за свога!
Еле, читаху славу као што је у србуљама, стару српску славу. А кад то обреди, засједи поп, па се причај с људима подуго, иначе би се домаћин увриједио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Народ се и данас служи пословицама, било да употреби ону стару, освештану традицијом, било да искује нову, која често ни по чему не заостаје за њом.
Ласно ти је силну запредати, Старом свату сести у зачеље, Мртвом вуку бројити зубове. Ласно ти је стару закашљати, Удовици младој уздахнути.
КУЧИ-БАБА И Кучи-бабом страше мајке дјецу, да не иду по мраку. Кучи-бабу представљају као стару женетину, која има двије врећетине, па непослушну дјецу купи и некуд у некакву јамурину баца. (Однешће те Кучибаба).
кољено у срце јуначко; На ноздрве бубрег изгонило; Туј погибе, а здрав кући дође; Старог бабу у гребен’ма нађе; Стару мати одведоше свати. Ту какоћу варене кокоши; А пјевају печени орози.
Обучен је што смјешније, понајвише у какво старо одијело, и припаше какву стару кустуру (сабљу), и мјесто ките, на сабљу објеси малу чутурицу медене ракије.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
царев синчић, те он у они час занијемље, али сестра му кад то виђе, узе они штап и стресе с њега прстен, па удари стару повикавши: „Ти занијеми; а ти, брате мој, проговори.“ Те стара остаде нијема, а брат јој опет поче говорити.
Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побегне и рече: „Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес!“ па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти! ЗУЛФА (окрене само поглед од њега, заклања се руком). ЈОВЧА (болно): Стару!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
учинио, нити знајући шта ћу од свег тог посла мислити, узмем мој катихисис, отарем га од праха, пођем и дођем у моју стару школу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Из цркве слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години.
Бакоња сврати у стару мађупницу. Она бјеше пуна прековођана. Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Далеки двојниче, близ, из сличне таме, Стару нашу реч ми преко мрака хитни: Како смо под ноћном звездом сами, ситни. НА РАСТАНКУ Из корова главу помаљам: о
О тако и тај мирис, боја... О тако и ту кућу стару Не држи више земља, но ја. ДВОЈНИК Он нема очи — ал ме вавек гледа. Има за мене увек реч немушту.
Тоне у сан и соба И влага, дуња, рука: Преспавај ово доба. КРЛЕТКА Ко у крлетку неку стару Увлачим се и с песмом новом: О ваздух ми се руке тару, Свијам се ко под ниским кровом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
селу вест о Вукашиновој фотографији, па су сељаци сваког јутра и вечери нагртали у Аћимово двориште да је виде и пију стару ракију. Аћим мрси браду, квари њене ракље и клима главом као да слуша праведну пресуду. „Друга је клима тамо.
Не смем да се збуним, понавља себи, брзо прелази двориште, улази у стару кућу и искашљава некакав нелагодан страх. Отвори врата, па дубоко и наглашено строго изговори: — Добро вече, оче!
Зид је хладно заударао на креч а усек између кревета и зида на стару прашину, накисело, као онда кад је први пут, најгадније је било то, добро памти...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најзад је запевао и ону, стару, о светом Сави и Хасан-паши. Одлучивао се за ту песму само онда када је, као сад, имао смиреност уз коју је могао да
После неколико часака, избио је велики пожар у којем су дрвени ћепенци горели као слама и који је опустошио Стару чаршију.
који се данас види као дуж што везује Калемегдан са Славијом а којим пролазе и Кнез-Михаилова и Теразије, делио је Стару чаршију на два дела као што дели и Улицу Седмога јула: на део према савској падини, краћи, и на онај према дунавској
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво! Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то!
моја мила, Поред оног убавог Белила, Кроз Карловце, где сам младост пров'о, Па на оно мирно Стражилово; Ту још једну стару отпевајте, Ту ми, браћо, кости закопајте, Ту бих мртав права мира дост'о - Србадијо, не било ти просто! Ј.
Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон... У камину стару Још жива ватра и црвени јасно... Будна је.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
поглавље надовезало се, само од себе, већ написано поглавље о Демокриту, тако да се, без задржавања, могох упутити у стару Атену када је била духовни центар свога доба, а онде живели Платон и Аристотелес.
Из старе Атене пођох у стару Александрију у доба када је онде живео највећи астроном Старога века, Аристархос са Самоса.
Кад опази оног роба са телетом како стоји непомично као кип, рече номофилаксу: „На Акрополи атенској видех једну стару статуу, заветни поклон некога Ромбоса, која потпуно личи на овога роба са телетом; једина разлика што је она истесана
подигнута је онде, на брегу Алјорефу, велика звездара и основана је велика библиотека којом је требало надмашити и стару, александриску библиотеку. Ту је живео и делао Ибн Јунус, највећи арапски астроном после Албанија.
Својим епохалним делом, красним зданијем ренесансе, Коперник је сазидао изнова стару порушену зграду хелиоцентричног система.
поглед у противном правцу да би нас одвели у давно прошла времена, а понеке катедре нашег Универзитета сматрају још стару Аристотелову науку о четири основна елемента као највећу мудрост овога света“.
Морам нашег драгог госта одвести прво до дедице“. Деца отомбољише носеве и доведоше стару мајку опет у тешку неприлику; ја узех реч. „Тежак положај!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Е па лепо посетићемо и твоју стару учитељицу Францускињу. Тражићемо је по целој Швајцарској, тражићемо је све док је не пронађемо, јер видим, видим добро
му задатак тајног одсека Народне одбране, повратио у Београд, сазнаде још првога идућега дана, кад је понова на своју стару дужност хтео ступити, да је његово дотадашње место чувара државне канапе упражњено, и то са разлога што га је он,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
малим осмјехом, издижу, тетоше, истичу као једну од знаменитости у менажерији свога мјеста; уз своју катедралу, своју стару градску ложу, уз некакве олтарске пале, које, сасвим бесплатно, приписују великим сликарским именима прошлости.
млада, за живот способна истина, која без сентименталности, с окрутношћу свега што је младо и забрекло соком, збаци стару истину онако као што је Зеус збацио старога Крона, безазлени кажу: „Преварио сам се, мислио сам да је оно истина”, а
Али власт је власт, и само је питање ситуације и момента стиске па да она покаже своју стару ћуд. А чак и ондје гдје је она најдискретнија, пристојан човјек осјећа је као нешто сувишно и зановијетно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. — Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару.
— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.
Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... — Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије ! Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад дође напоље, нека је
Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата. Кад ти је даде, а ти је замочи у котао до половице, па онда отиди од њега, па кад дођеш на једно
Колико ћеш новаца? А старац му рече: — Ја новаца нећу, да ме ко за њих убије, него дај ми ону стару кабаницу иза врата. А враг му рече: — Бољи би ти били новци.
Кад је мени бог дао, што ја не бих сиротињи? Жена као жена, е, бива, оно и треба да послуша мужа, оде доље па сврати стару, а свекрви рече да јој донесе захире и хаљине.
Једнога зимскога јутра подиже се везировић да обиђе своју стару мајку, али је не нађе код куће. Онда изиђе у башчу, да мало прохода.
Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек, а младоме бијес! — па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.
Живот ми омрзне, те одем у ону стару кућу да се објесим, како ми је отац покојни наредио. Кад, у кућу уђем, отворим једну одају и видим у њој вјешала ђе о
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Не знам како, зашто — али гласно рек'о: “Ја те волим драга”; и осетих тада Ону љубав стару и доба далеко, Доба које намах појави се сада.
О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву стару, бону, Заклонит тобом и носити небо — Постељу твоју, моју васиону. И нико никад ни слутити неће С киме се дружим у
Ја сад једва могу знати да имадох сан. И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, старе звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу знати да имадох сан.
Ја немам сузе за хумке синова, За хумке деце отаџбине ове Што су свој живот као булке дала За стару мис'о и границе нове, За прошлу славу и реч са гусала.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Од тада га више никад нисам видео, али га никад нећу заборавити. Он је био први који ми је скренуо пажњу на једну стару, дивну цивилизацију, чија је духовна лепота све више деловала на моју машту уколико је расло моје знање.
Када сам једнога дана први пут шетао од Творнице у Кортланд стрит улици до Вол стрит улице да погледам стару палату Федералног хола, пред очима ми се указа слика како канцелар Ливингстон заклиње председника Вашингтона.
Са врха Титлиса, рекао ми је, моћи ћу да видим стару Швајцарску где је и настала она славна прича о Виљему Телу који је био страх и трепет за Аустријанце.
Са врха Титлиса, рекао ми је, моћи ћу да видим стару Швајцарску где је и настала она славна прича о Виљему Телу који је био страх и трепет за Аустријанце.
Ћипико, Иво - Приповетке
Протежем се на жалу, а већ ми веслачи показују стару Антицу. Ено је мало даље од нас: рибарима помаже солити срдијеле што су их ноћас, помоћу лађа „свјећарица”, ухватили;
—Па како је живјела сама? — прекидох ја. —Да, сама!... одужи он и, насмијавши се од срца, погледа у стару. — Кажи господину све што знаш! — умијеша се Антица мирно. — Није у томе зла! — А што ћу казати? — попусти он.
Препланули им се образи дотичу и чују како уста жељно срчу хладну живу воду. Седоше на земљу да дочекају стару мајку. —Чудо што је овде питомина! — рече као за се цура. —Питомшта, да, а ти си ми питома!
Затим крава изиђе из воде, очеша леђа о стару врбу, рикну и замаче у врбак. Миливој зажеле да пређе преко речице, да сврати у заселак. —Еј! —јави се дечацима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Зна се да, иако је желео, Вук није имао прилике да обиђе Стару Србију, посебице Метохију, Косово и од Косова источни део Србије, што је велика штета.
Ми осећамо како нам књижевно обликована језичка фразеологија емитује дифузну, али стару, у заборав палу семантику. Митска Мајка Земља појављује се и у чудесној песми „Вест“.
најстарији међу њима, разуме се да уназад сежу, да могу сезати у словенску митологију, у многобожачку или паганску стару веру, док новији, како то без изузетка показују радови о народној поезији, поглавито долазе из хришћанства.
– као да их тиме објашњавају – на песимизам, што је заправо идеолошко вредновање и мало шта говори о књижевности. Стару и омиљену расправу о песимизму ваља напустити као промашену.
стари, критичар није могао да прихвати зато што га није разумевао, зато што је на нове поетске текстове примењивао стару „граматику“, а они нису били састављени према тој „граматици“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Затим: „Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу [. . . ], а „иза себе слушала је како се сватови крећу [. . . ].
Јер, истицало се у критици, ако је наследно опадање истанчала крв разумљива за стару градску, големашку породицу ефенди-Митину, никако није и за газда-Маркову.
И на крају, да још само поменемо једну стару навику у тумачењу књижевности. Постоји, наиме, навика да писце поистовећују с понеким њиховим ликом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јер тако потурчени Горани чувају старе обичаје, каогод и стару ношњу и говор. Али су ревносни у вери као ретко ко од преверених скоројевића.
Место уведене у обичај мартинке, о раме је вешао стару пафтајлику, која се још само у колашинским песмама помињала као пушка „од два грла а шеснаест зрна.
У једном ромору а не везаној речи она му је уз страховите јецаје час хвалила стару Веру, час грдила нову, ружила, псовала и свака јој чуда измишљала.
године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца. Тада средиште за Стару Србију беше Приштина с митрополијом н консулатом.
Јест: разоружао сам га, збацио сам сву ону стару силину са његове душе, ишчупао мржњу из његова срца, изагнао ону ненаситу неман из његове унутрашњости, па га као
Сто у вењаку би брзо постављен и наваљен закускама и свежом рибом. Уз врло стару медовину потече његова прича без намештања и увијања. Проста, одиста, као исповест. ...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Прими ово неколико речи Што узданух при вечном растанку. Бог ти дао у рају насеља И стару ти утешио мајку! »Стармали« 1887.
Красно је, дивно кад бадње вече Земљу у белом руху затече, Надима младу, патњама стару, Кô у стихару. Што сам ти рекô није натегом: Песник се ето загрејô снегом.
Краков, Станислав - КРИЛА
” телефон је вриштао из пука. — Ма куд баш мене, господин’ мајоре, — стар сам човек — и жењен сам — куд ћу ја на Стару Попадију — шаљите људе млађе... — Није време за шале мајоре...
Најмили су турску кућу у старој вароши. Имали су у њој наргиле, стару безубу служавку и пуно шарених мачака које су све сладострасно маукале.
Петровић, Растко - АФРИКА
педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на шта они опет захтевају стару цену.
Правећи се да не схватам шта се збива, кажем дечацима да старици преведу како личи на једну моју стару рођаку коју сам волео а која је чинила све што сам хтео, па да је молим да узме нешто од мене чиме би учинила молбе за
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Е, е, е, — старац климну главом очајно — ја си ето изнес'о стару главу, да се тепам, љути несретник, по туђ вијалет. Кукавни деда Стојан изгледао је преко сваке мере скрушен и очајан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
лиру: — На лиру нашу цвећа от сопственог На пољу браног радосном руком там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне преливају, Потока поред среброзрачних, Којим' се диве
) Видно сам — каже старац Пеко — Све господу, и стару и младу, Гди заједно за асталом седе, И по дану и у зимној ноћи, Рекао бих да немају моћи (Нит, тко збори, нит’ пије,
Да жертвује на олтару Домовине љубав стару, Гди с’ ужива ума плод; Већ и дивјак верви тамо, Зар песледњи да је само Наш илирски мили род?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све на њима опомиње на непреболну тугу и вјечито, суморно кајање. Уистину, чини ми се да ову стару и изнемоглу престоницу наши владалаца тишти некаква тешка, немила туробност и страшно проклетство минулих, са'рањених
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мисао умрлу прах незнања заспе, Али авет њена, подсмехом презрења, Срами охол идол младих поколења, Што чезне да стару лаж из себе распе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
другим језицима, одјек на који њихова дела наилазе код страних читалаца и проучавалаца књижевности, несумњиво мењају стару слику.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На челу се бледом, где је круна сјала, Светитељска светлост дивно заблистала... Тихим ходом прође кроз дворану стару, Поклони се трипут светоме олтару, Па ишчезне опет у поноћном мраку... Тако царе Лазо доходи Горњаку.
А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит сина, Да чува благо то.
Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку — Украјину... 1876.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи. Да је као пре готово сваки час код Младенових. Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
једну стару букву, СЕЗ, 70, 1958, 398). У околини Бјеловара букова гранчица, забодена негде у кући на Ђурђевдан, употребљава се у
другој, сем тога, нико други него свети Петар »на јелену златорогу« (дакле: са атрибутом паганског божанства) сусреће стару мајку, која је »уранила светој цркви на јутрењу«, и враћа је (као чувар старог, паганског култа) гостима колеђанима,
Ћипико, Иво - Пауци
Стигоше у букову, стару шуму. Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула.
уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику, трговцу газда—Стјепану, човјеку већ стару, негдашњем своме господару.
— Шта ће му толика сила новаца кад нема свога порода? Што ће њему, оронулу, стару, толико благо? А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он досада!
окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу. — Који је узрок да си прво вримена доша?
—Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. —Колико их је? —Ви најбоље знате. Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. — Дакле: Анте Чоле — три наднице.
Пој' гори, наћ' ћеш све како си и оставио. Иво погледа. на врата. У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату. Обрадује се и униђе.
— јави се, у очитој забуни. Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен. Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.
— Сједните! — чу се његов тихи глас. Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. — Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године!
Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја нисам мислио тако. Најпре, Доротеј је обичан монах, обучен у стару извешталу ризу. Нема на њему ни трунке сјаја и гизделинске кићености.
Немоћна против нас, мене и сунчевих трунчица, глође литице и откида стару кору са храстова, клизи по леду Белога потока, исукала је белу језичину, фијуче и засипа литицу сметовима оштрог
Наредио је главарима свих села да на утрину пред манастир дотерају сву кљусад коју нађу, стару и младу, коње и кобиле, пастуве и омице.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Цар је слушô песме ове, па у гневу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару. Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине.
У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и драго, И вајар, несвесно чисто, у стару капелу уђе, Из које молитва бруји уз пратњу оргуља благо. Било је вечерње свето.
1890. ЉУБАВНА ТРКА Стегни жице, о кобзару, И суморну тугу мани, Па запевај песму стару О Љубецком и Океани. У Лисинског храброг пана Има блага кô у мору, Ал' његова кћи Океана Беше украс целом двору.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја често прелиставам ту стару књигу и радо се уживљујем у наивни и поетички свет наших прадедова. Како је он изгледао једноставан и уско ограничен
разгледам његову околину и сва њена језера, путујем у Ишл и показујем Вам онде један лепи бетонски мостић који води у стару царску вилу, а који сам некада пројектовао. Брине ме само једно. Чим да прекратим време до нашег састанка!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О КОСИДБИ МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН И поток и река, И лахор, и зрак, Све љуби, све мази Свеж
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА Еј, Младене, синко, је ли ти ја говорах да твоје дете није било за овакву кућу, за овакву стару хаџијску кућу. Ви сте скоротечници, јер сте скоро из села дошли и случајно постали газде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Знам и то да после ручка никада није спавала. Слаже пасианс, игра домине, чита новине, или неку „стару књигу”, што је значило књигу прича или песама из њеног родног краја. Па остави све, затвори очи и певуши.
За штедњу, господо т р е б а фантазија! Направити од старе рукавице ружу, то је ствар фантазије. Бацити стару рукавицу на ђубре, то је ствар немања фантазије. Мислим да вам је то јасно, осми сте разред! Е, добро, 'ајдемо даље.
Ваздух не могу штедети. Одело, чувам га као очи у глави; чим дођем кући, свучем га и обесим у орман, а навучем неку стару антерију коју ми Баба даде да ми служи као шлафрок — али шта ћеш, од једних панталона никако не буду двоје!
Марта је имала стару мајку, и стару неудату сестру, и стару двоспратну кућу између дивног старог пута Виа Апиа и дивног брежуљка на којем
Марта је имала стару мајку, и стару неудату сестру, и стару двоспратну кућу између дивног старог пута Виа Апиа и дивног брежуљка на којем стоји класична
Марта је имала стару мајку, и стару неудату сестру, и стару двоспратну кућу између дивног старог пута Виа Апиа и дивног брежуљка на којем стоји класична црква Сан Ђовани ди
Стефан Влаовић Бога бојао иако у цркву није ишао, тако је иконе сабирао, иако се пред њима није крстио и Богу молио. Стару збирку икона у њиховој кући он је с разумевањем и укусом попунио.
Није могла дакле бити овде пренесена... Напослетку, удовица. Удовице, брате, тешко умиру! Отишла у своју стару бању, и тамо, за столом, напрасно, ипак умрла.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
у липов лист Две искре ти играле по кожуху И љубиле риђу браду и руке Нисам те заустављао Разбио бих чело о стару липу Нисам хтео да се петљам У послове врачева Огањ им овде нема чисту савест Откинуо сам липов лист И свирку ти
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
каква модискиња сваких шест месеци рекламира нову робу којом се снабдео за ту сезону, напомињући узгред да распродаје стару по сниженој цени, и видиш човека који на нашој наивности зида своју лажну величину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Блато пљашти под ногама, а душу притисла слутња тешка и сива као олово. Неки рекоше да сада наилазимо на стару границу некадашње Србије. Овај се нагиб назива Преполац. Од половине Преполца дуну хладан ветар.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је овако увек везан, као кокош у пилићару: Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару, Жандар зазвижди песму стару Пркосећи оџачару. Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
К’д ми овакој млади и убави бесмо? Свири, море, и пој, зашто ће те убијем? Ће те закољем, само да те не гледам тако стару и збрчкану. Де, онуј нашу, стару, мекамлијску: како за младост и лепотињу срце гори и изгори...
Свири, море, и пој, зашто ће те убијем? Ће те закољем, само да те не гледам тако стару и збрчкану. Де, онуј нашу, стару, мекамлијску: како за младост и лепотињу срце гори и изгори...
МИТКА (болно): Беше моје!... КОШТАНА (тражећи бакшиша, долази до Митке певајући): Бог убио, Васке, мори, твоју стару нану, Што те даде врло на далеко, На далеко, Васке, три године дана.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. ПАХУЉЕ Пјевала је зима своју пјесму стару; Прамињô је снијег и весело плео Од сребрних нити свој широки вео, И распростирô га свуда по Мостару.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дакле, и за Кравцова епска поезија је облик народног стваралаштва, значи: напустио је стару теорију. Што смо се ми на њој тако опширно задржали, то је, једно, због тога што је она преко неколико домаћих чланака
Буде њега лале и војводе: „Устан' море, млађано Бугарче! Бог ти стару не убио мајку, која те је такога родила и у свате цару опремиле!
бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу дао товар и по блага; наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.
то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.
ударио, те ти Бањску, сине, ојадио: и живијем огњем попалио, и најдоњи камен растурио, вјерне твоје слуге разагнао, стару мајку твоју ојадио, са коњем јој кости изломио.
Марко пита своју стару мајку: „Сјетуј мене, моја стара мајко, куда ми је сад ићи најпрече: ил' ћу ићи на цареву војску, ил' ћу ићи краљу у
се сави около Прилипа; у тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све похара и огњем попали, стару мајку с коњма прегазио, зароби ми моју вјерну љубу, одведе ми коње из арова, и однесе из ризнице благо“.
моје ћу лице нагрдити — док покапље крвца од образа, по листу ћу писати јазију, додаћу је сивоме соколу: нека носи стару бабу моме, нека купи сву латинску силу, нек ти хара бијела Жабљака, нек ти враћа жалост за срамоту“.
не затаји, да сам се ја на смрт разбољео; пак оданле окрени хинтове, трчи брже мјесту Беркасову, те ми зовни моју стару мајку, стару моју мајку Анђелију, ал̓ њој немој право казивати, да сам се ја на смрт разбољео, већ јој кажи од мене
сам се ја на смрт разбољео; пак оданле окрени хинтове, трчи брже мјесту Беркасову, те ми зовни моју стару мајку, стару моју мајку Анђелију, ал̓ њој немој право казивати, да сам се ја на смрт разбољео, већ јој кажи од мене поздравље — да
Тад се врну Новаковић Грујо, и отиде у Стару планину, те казује Старини Новаку каке Грче сабира сватове. Тада бере Старина Новаче, бере Новак кићене сватове, све
А кад Иван примио благослов, љуби бабу у скут и у руку, и у земљу где он чизмом стаје, стару мајку целива у руку: „Простите ми, моји родитељи!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
да чита нешто као молитву: — Драги боже, и свети Никола, и свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару учитељицу, госпојицу Лану, а овога Паприку носите куд знате.
Иха, брзо хватај, у њедра трпај! Наш бјегунац, задихан и црвен, већ је био на ивици Прокина гаја. Кад је стигао под стару крушку до гроба хајдука Јована, свог чукундједа, он сједе у презрелу јесењу траву и помилова рапаву надгробну плочу.
Од бјегунаца опет ни трага. Нашао је само стару вршку за риболов, рад Лазара Мачка, и зловољно повирио у њу. — Пуна је лишћа, одавна нијесу ловили.
Једног зграби за ногу, другог за тур, некој стрини подера сукњу. Морадоше јој зато набацити на главу стару Мачкову врећу, угурати је унутра и врећу завезати.
Ако се не вратим, припазите моју стару матер, дрва јој донесите. — Хоћемо! — дочекаше у један глас оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен,
Сутрадан је Стриц у разреду, кришом испод клупе, показао Јованчету некакву стару нагорјелу лулетину. — Ево је. Смотао сам ону стару од дједа Алексе. — Пуши ли? — Слабо. Прошупљена је — шану Стриц.
— Ево је. Смотао сам ону стару од дједа Алексе. — Пуши ли? — Слабо. Прошупљена је — шану Стриц. — Подај Мачку да ти је поправи и окује жутим лимом
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Једнако се то исказује стару и младу, како грађанину, варошаном ли, тако и сељанину, бољаром, кметовом, официром и војаком, малим и великим,
Неголи вино ново у нове мехове ваља сручивати, те тако и обоје ће здраво остати. Него старога човека, ка стару мешину одбаците од себе, и узмите на себе новога човека, нови мех, да на Ново Лето у њега ново вино улијете и кад се
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју. — Ааа, Мадо, — рекао би кад је сретне — куде ти је убавиња твоја?
Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар,
Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.
Дигоше се да иду. Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој