Употреба речи старудије у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Та није гријех био залагати митре и јеванђеља, а камоли те старудије. — Нажалост, тако је — потврди владика. — Знаш шта, Јанко? — настави ђакон.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Шта је радио! Сатима забављен у поткровљу, носа забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље заблијештен даном и животом, упадао сам као у туђину, и касно, врло касно, запазио сам како се

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Људи су се великодушно ослобађали предмета везаних за зле успомене и старудије која им је закрчивала магазе и таване. То постаде једна од оних безазлених самаританских пасија, попут дјетињег

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

док су Лазареви радили у пољу мислећи да је дјечак у школи, Јованче и Лазар превукоше с тавана сав онај крш од разне старудије и алата који је Мачак с поносом називао „моја радионица“.

Истог тренутка Сивац ђипну и трком нададе у ноћ. За њим се стуштише Лазар и Стриц одређујући правац према звекету старудије. — Стооој!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности