Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Да л’ јој се још милијуни клањају, као пређашњих векова? Да л’ гину јунаци за њу? Ох, госпо, па немојте старца лагати, грехота је!... Кажите му право: да је лепша, милија, сјајнија.
Па онда узмите лепо старца за суву руку, одведите га на најсјајнију звезду, на звезду што данас над Француском сја, оданде ће све лепо видети;
Све то старац са својом лепом Јелицом почупа с грања и спали на ватри. Сви су сељаци старца поштовали са његове уљудности и чистоте, али су га се и бојали.
Милисав, изненађен, ћуташе, а старац је чекао на одговор; после се младић диже и пољуби старца у руку. — Наумио сам је, старче, у тебе просити.
Још јуче оде с неким људма у чаршију... — После тога опет гледаше испитујућим погледом старца, као: шта ли хоће с Ђошом? — Чуо сам, снао, да имате промрзнута кромпира, па бих рад био да купим...
које су године и пакости људске у његово лице урезале говориле су у томе часу о благој и поштеној нарави прогнанога старца. — Све лепо да буде спремно, дете моје! А у торбу ћеш метнути и нешто мало јабука и крушака...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад упази мрежу на својеј трапези, почне псовати свога слугу, старца Онуфрија: „Видиш да си без мозга, — говорећи — што ће ти више мрежа кад је сва риба уловљена?
Питали су једног старца Инглеза гди људи најбоље живу. „Онде — одговори старац — гди се слаби не боји силнога, нит сељанин плаши пред
Питали су једног старца Херцеговца кад ће злију нестати. „Кад се сви добри насупроћ њих сложе и подигну”, одговори паметни старина.
Са злим намјеренијем бивају кад лукавији за своју корист простијега хоће да обмани, као ове басне пандури старца, за излагати му јаре.
Притом памтимо добро нашега старца; не три, но триста хиљада пандура да нам реку да јаре није јаре него нешто друго, нек иду они својим путем, а ми јаре
Света је она реч онога старца Херцеговца да ћеду онда зли пропасти кад се сви добри сједине. А који су ти добри? — може ко помислити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У том терању сустигну једног старца, салете и повичу: „Предај се, предај се, Турчине, не гини лудо”. А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је
Сад наш комшија и парох, поп Панта, скочи с коња и старца свеже. Ову сам пушчицу гледао у попа Панте; мало је дужа од једног аршина, не ваља три гроша.
Овога Турчина старца, како је дошао у логор Марко, брат Јанков, за свога брата посеко је. Док се то горе размрсивало, дотле везир са
” Дође Хаџи-Ибраим Ваљевац и јоште два старца. Почеше говорити: “Прођи се, човече; баш кад је за тим стало, дај момке и да пошљемо три Турчина, нека хата доведу,
Глишић иза гласа повиче да не сме, но да молимо старца Јакова. Пошљем истог Глишића и два моја момка; доведу старца Јакова из Паљува.
Глишић иза гласа повиче да не сме, но да молимо старца Јакова. Пошљем истог Глишића и два моја момка; доведу старца Јакова из Паљува.
А старца Јакова невредима отпуте. Наши оду на Врачар, приме од везира: муселима и кадију, и одведу у Ваљево. И с отим се од Колу
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Маховина је блистала у сунцу. Грлице су певале у грању. Мирисале су јагоде. Народ је изабрао за судије једног старца са седим власима који је био мудрац, и једног дечака са плавом косом који је био копиле.
Повели су весело његовог магарца који се целу ноћ напасао и сад радосно потрчао за њиховом магарицом. На длан старца оставили су пажљиво камен да не постане вукодлак и да не помори околину.
Још везаног воде старца Вујадина, Пеција и Голуб сад су прах и сена, Петра Мркоњића покрила је тмина: Светла је легенда на трг изнесена.
витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су клали У постељи старца, у колевци дете. Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Опрости ми, ако знаш за име божје! Ништа лакше него старца расплакати. Нему грунуше сузе. Оберучке је дохвати за главу и пољуби: — Ходи овамо! Она уђе за њим у собу.
Обриши ме! Анока расплете косу и стаде га сушити. Ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка. Ђеда угледа неколико њих у двору: — Хајд овамо, ви! Што се не умивате?
Поп не може од цркве, а и од старости. А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео. После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало. Имање је око педесет хиљада.
Африка
Оне прелазе преко дворишта, љуткају се што их дирамо док прелазе и зову једног старца који седи на прагу да их узме у заштиту.
Чим стигне помеша се у гомилу. Тражим очима који би међ њима могао бити младожења. Представљају ми једног ружнога старца који је необично почаствован мојим учешћем на свадби. То младожења!
На пола пута нас сустижу четири свештеника, старца, у белим пастирским одећама. То су ковачи за сву околину. Са њима је њин шеф Њамакани, главни свештеник и главни ковач.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Отиде.) МИШИЋ: Овај све о коњма бригу води. Сирома, поплашио се да и не мора дерати, но ја сам крив што сам старца на то навео. КАТИЦА: Зар то није истина, господин Мишић, што сте му казали? МИШИЋ: То сам ја измислио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да би њему, Енгелсхофену, ето, загорчао последње дане.“ Гарсулија је, међутим, ћутање старца доводило до беснила и он је почео да галами, као пред својим писарима.
У један мах, дохватио је штап као да хоће да одалами старца, али га је само спустио на патос између себе и Енгелсхофена, ваљда да би оделио два света.
Ја сам био балавац тада, али се ето сећам свега тога. А ето сад Вас гледам, већ као врло старог старца. И све то није имало никаква смисла, сем овог Сунца. Све прође а то Сунце сија. Како нас лепо грије.
фелдмаршал‑лајтнант говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и вешала.
Пусти ти да ти суде у Осеку и сачекај ријеч судника. Ја ћу молити мога старца, Стритцескога, да тера све то до високографскаје екселенције графа Гајсрука. Чуће се и наша!
Још ја, капетане, имам шаку чврсту, за бритву! А чврста је шака једина радост у животу!“ Лице је у тог старца било, кад је било мирно, лепо.
Божич се на то љутио. Кад жена мужу нема да пребаци ништа друго, она га, каже, прогласи за старца, па виче, што ће старцу дјевица. Ил’ га, каже, извиче за мучибабића.
Опаметиће се Кумрија, кад види своју децу. Охладиће се и та Махалчанка, кад је први жмарци прођу. Без старца нема ударца, али дуго не одјекују. Сви се могу опаметити, кад прође месец, два. Али се бојати за Трифуна.
Ђурђа је, кажу, официр, пропустио, после неколико речи. У дангуби, Павле је највише заволео једног старца, у том насељу, који је долазио да му показује, како се дрво реже, и праве руже у дрвету, на постељи, и слика Сунца, на
Ето, каже, какви смо. Долазимо, тако, из белог света, уђемо у непознату, туђу, кућу, па односимо ћер оцу и остављамо старца, да цркне, међу псима и слугама својим, без игде иког свог, у том тренутку.
Узео сам му ћер, па сам старца натерао, и да ми игра у сватовима. А ја, ето, одведох му ђер, да му се није могла наћи, ни при издиханију.
Узалуд му је Ђурђе говорио да је, у старца, млада жена, биједа готова. Трифун му је одговарао да се жена смиче и намиче, и да ће се, одсад, па до издиханија,
Теодосије - ЖИТИЈА
А младић, слушајући ово и као доброплодна земља семе примајући у срце своје речи старца, ридање к ридању додаваше. А старац се дивљаше врелој љубави његовој пре ма Богy и Огњу божаственом који је тако
Када је ово чуо од старца, вољи се његовој брзо покори и рече: — Благодарим те, Господе, јер си уверио срце моје преко странца овога!
уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и узе једнога старца, одликована свештеничким чином, те узиђе па велики пирг у манастиру.
и када су се попели к старцу, видеше и божаственога младића где седи с њим, и када су од старца измолили молитву и благослов, заповеди им старац да седну и све што је свети старац имао y ћелији — пустињско воће
А када ови чуше ово од старца, од суза његових ужасаваху се, и на младића често погледајући чуђаху се великој смерности његовој с толике висине Бога
“ Одмах игуман због њега посла к непријатељима старца преподобнога и доброразумна, да утоли суровост њихову. Овај дошавши донесе им поздрав од игумана и од братије, и
А они, свирепи, послушаше старца, поставши весели и мирни. Старац одмах погледавши на светог младића, и као с великим гневом стаде га грдити,
и часно примљени од игумана и братије, уђоше у свету цркву, и када је била молитва и благодарење Богу грљаху светог старца и у Господу целив му даваху.
Зато је младић допуњавао недостатак старца, и не престајаше да се труди и пости за себе и за оца. А и старац се некако чудан показивао, јер као што је у свету
Удвостручаваше младић трудове и постове за себе и за старца, а и старац удвостручаваше сузе и уздахе за себе и за младића.
Цар га запита о здрављу И о животу светога старца оца његова. А он, пошто је све знао о својему оцу, све исприча цару, да је цар, због свега задивљен, хвалио Господа и
А он, пошто је све знао о својему оцу, све исприча цару, да је цар, због свега задивљен, хвалио Господа и светога старца, и сматрао га блаженим што је избегао многе бриге, и још бољи део изабрао, који се, каже, не може отети.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Знате, Херр вон Кирић, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети. Да је видите, не бисте је познали. Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио. Но ту још има помоћи.
Отац ћути не миче се. Пера се разљути. — Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати
Господар Софра не може Чамчи позив одбити. Ту су и они. Повукли се у ћошак њих два старца. Приспе вечера, банда свира.
Чамча оде по теј. И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра. Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина. Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Тражи нешто по џеповима ... – Како те не мрзи на оваквој врућини'? – А, зашто би ме мрзело? Облици старца се поново склапају испливавши из светла, и он се зауставља на простору на коме је донедавно стајала кућа, сада само
– Срушили су му кућу, али птице и даље долазе, капираш? Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца. Већ му стоје на глави, на раменима, на ушним шкољкама допола изједеним кљуцањем, на врховима његових дубоких, уредно
Догађа се тако да понекад не могу више да се смејем. Тада мислим на оног старца о коме су ми причали. и тражим спасоносну траву.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез га гледаше и слушаше. Питомо лице, углађеност, умност и топла благост бјегунчева привлачаху старца, који настави: — Фала богу, синко, кад ме разумијеш! Тијем си ми, занаго, ближи срцу!...
Ко га вара? — Ваистину, нијеси ли га тро румом? Нијеси ли навео старца да потроши двије плете за рум, па си га тобоже трљао, једну чашицу на длан, другу кроз пјевало, па док би длан о длан,
свакојем војнику на крају рока, други додаде, рекавши: — Подај јој ово мало поклона од моје стране и поздрави добра старца Мргуда и Рака и све браство, и нека вам је аманет да одржите вјеру!
Изидоше Крстиња и Јоке. Јанко загрли старца, као што би своје загрлио; ижљуби драгића и срдачно се поздрави са женскима, па сједе и исприча им све.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Распитујући се за животно искуство одраслих, дечак ће, поред косача, посетити кошаркаше, једног старца, а покушаће и са применом достигхућа техничке цивилизације.
Глас из детињства (наслов једне лирске овог приповедног круга) јавља се као мутно полуслепог старца, који призива неку непојамну доброту живота, као светлост што одавно је ослабила, али запамћена једном заувек, и сада
Нит је смогао снаге да скочи и побјегне, нит је могао да плаче. Забезекнут и ужаснут гледао је расрђена старца, стезао је у руци већ заборављену кашику и није више имао ни срца, ни суза, ни свог тајанственог свијета са хиљаду
деда, који је сваке суботе увече с фењером одлазио у млин носећи са собом сву језу страшних вечерњих прича, доброг старца, који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у срцу постаје топло и ведро и читаве се ноћи лијепо
Милићевић, Вук - Беспуће
Прекидајући појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се крају.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лети Мехмед, а гледи га Милун, Па дохвата ону вјерну шару, Опали је на бијесна старца, Али пушка не шће да састави. Цикну хајдук кâно љута гуја: „Јао пушко, остала ми пуста!
Бијаше лепо, беше прамалеће, А силни народ тамо-амо шеће, Тај тражи сунца, онај тражи лада, Ту видиш старца, онде момка млада, Ту видиш снашу, ту мому танану, А онде видиш рпу помешану, — Големо људство сад се амо збило,
57. Стење старац, стење цура, „Јао, јао!“, виче млада. Псује старца, па га тура; Али старац као клада. Тек кад јунак наш устаде, Малко ми се мицат стаде. 58.
Давно старац одрвô се санку, Радује се госту на уранку. Ал' већ стиже војвода Милета, Већ травицом до старца дошета, Жива Бога њему је назвао И у руку јоште целивао. „Дô ти добро, сине нерођени, Нерођени кâно и рођени!
Јоште гледни старца Милутина: Грдне ране допао старина, Лева му је саломљена рука, Ал' је мала то за њега мука: Старац кликће: „Благо
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хе-хе, а што би то као могло бити? — неповјерљиво зарза самарџија, а и брадоња изненађено погледа у чупоглавог старца као да се чуди откуд ли му излети она црквена ријеч „благочестив“. — Шта ја то чујем, Саватије, а?
Чак и његове заостале сузе просинуше радосним искрама, а ја се опчињено заблејах у два преображена старца који, ево, и плачу и смију се, а нит су их тукли, нит су им што дали.
Ето, баш ту сам срео необична старца који је без престанка сам са собом причао тражећи нешто по жбуњу. Притезао је око себе простран зимски капут,
Та посљедња реченица „еј, нема више дјечака“, која ми се умало не оте из уста, и самог ме уплаши. Погледах зато старца саучеснички и чврсто загризох усну. — Шта, мислио си казати: нема их, нећу их наћи, сажаљиво зашкиљи старац.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
требник наопако, одмолићу се, даћу ти један катрамунаћ и анатему, пак ће ти доћи један проигуман и два заклета старца, те ћеш огра(ј)исати како ниједан мајчин син.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако крене. Путујући нађе близу некака језера усред планине једнога старца, ђе сједи вас сијед као овца, који га упита ђе иде, а он му све каже.
Сјутрадан брат му не видећи брата да се врће, пође и он за њим, срете старца, и старац му рече као и првоме. Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те почне
Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, п он јој све каже, како је и што је, и стане је одвраћати, да онамо не иде: „јер се нико одонуда — рече — није
Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: — Пошто? Коликогод је старац заценио, толико је Турчин одмах платио, а старац кад прими новце, удари кључевима о
Дакле чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта, да нема оно браде и
Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца? С толиком нашом снагом нијесмо му ипак кадри ништа учинити.
Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе — вели му
Тек што је он био готов с ручком, ал' ево ти старца од палца са брадом од лакта, на зецу, па преда њ: — Помоз бог, јуначе! Је л' готов ручак?
Они сад лиј ено ту сити ручају, а кад ручали, одведе их Марко да виде старца упрешена с брадом у букву. Кад тамо, ал' јест! ни букве ни старца.
Кад тамо, ал' јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с
Кад то виде, Краварић Марко рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај свијета.
А каква је тебе невоља амо догнала? Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом од лакта, а о њој вуче букву. Оне га упуте одатле да иде даље.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
мемоара уопште, а посебно о наслову „Живот на брзака“, како би требало да се зову Анини мемоари, и о томе како су три старца делила свет још давно пре њеног рођења. Јалта -Јалта, фифти-фифти и ти фазони. Те луде осамдесете године Анине бакуте.
Скоро ће крај рата. Мене још нема ни од корова. За столом седе три старца. Стари Јосиф Висарионович, стари Черчил и још старији Рузвелт.
Они управо деле свет. Лепо се види како стари свет лежи пред њима на столу, као лубеница у којој три старца повремено гасе своје цигаре, или отресају пепео по континентима. У то време, наравно, ја још уопште нисам рођена.
За то време старци деле свет. Нешто мазне један, нешто други, а нешто остане фифти-фифти. И то — ко дели? Три старца који нису успели да среде ни сопствене фамилије, а камоли нешто друго!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја, врати се, врати!“ Плакао рибар, а мачак слуша, жао му старца, боли га душа, тешку му тугу блажи: „Мачак ће поћи — тако је рекȏ — рибици доброј, тамо далеко, да твоју младост
газда рече: „Стар ми Сивко, зла му мати, сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног старца, да одере мог магарца.“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво.
Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле. Баба брије са решетом старца, вук напамет појео магарца. Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла.
Цртеже гледам и тугом око влажим, у сваком цвету детињство своје тражим. Пиши ми опет, унуко мила моја, обрадуј старца цвећем дугиних боја, на задње дане проспи зачаран сјај. Рођена моја, деки ће брзо крај.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у руднику групмен Госпа прилази столу прво о вечном дану онда о ноћи снева и приклања се земљи Она у наручје старца диже и слови: васиљена није страшна ни огромна кад је цела Инок Исаија недостижно и несагледиво човеку суштим и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Предахнусмо, када предње батерије скренуше у неко орање. Како се зове ово место? — запитах у пролазу једнога старца. — Вучјак — и стари пође, напрежући године да ме стигне. — Одакле идете, децо?
Подне је давно превалило. Село је било готово пусто. Испред једнога храста опазисмо само неког старца повијеног до земље. Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се...
А када беше извучена и последња кара, случајно се окретох и, међу погаженим и посеченим кукурузима оне њиве, угледах старца како оста сам, као неки иструлели пањ столетнога храста. Замакосмо преко врха и пођосмо падином, ка реци.
— саветује јој капетан Станојчић. За то време ордонанси су избудили готово цело село. Једва нађосмо два старца, а дођоше и неколико жена, да бисмо били сигурнији. Умирисмо их.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца. Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога !
— Шта говориш ти !... Ко је умро ?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Корупција, проституција, меланхолија, свуда. Свуд је на зиду била једна слика: једног старца, у униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену убили, и који се сад молио Богу,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Осврне се и виде једног старца беле браде. Старац је махао главом и добродушно се смејао. — Ко си ти? — упита га Агатон — и зашто се смејеш?
А он им исприча доживљај свој, казујући им и објашњавајући причу коју је чуо од оног старца у пустињи. ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке.
А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна. Цар је мрзео овога старца, али, због народа, није смео да показује своју мржњу.
Он се дотле никог није бојао, а од овога старца, не зна ни сам зашто, беше га страх. Зато се сад почео бојати и народа.
Тешким срцем одлучи да о свом благу подигне велику цркву, па дозове старца да му то саопшти и да се договори с њим. Старац дође. Цар га уведе у своје ризнице и показа му благо.
„Кад би новац био ђавоља ствар, зар би се људи толико отимали о њега?“ Тако је мислио цар па одлучи да на старца не наваљује, него да му остави времена за размишљање, и отпусти га кући. Ту ноћ дар није могао да заспи.
Онда му се учини да ту мора да има нека недокучива тајна у коју он не може да проникне. Сутрадан позове старца. — Но, пријатељу, јеси ли се предомислио? — упита га он блаже. — Не, царе! — одговори старац кратко и одлучно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!“ — Још је вазда било таквих књижица. Чак је и једна меана истакла фирму: „Код чуда од човека“, а на
— — Да се избаци напоље! — Доле с њим! Раздражена маса млагиx, јуначких грађана јурну на изнемогла старца, те га у јарости почеше ударати и вући. Једва га пустише због старости, а иначе би га камењем засули.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Изиђи на брег, па засвирај на све четири стране. Твоја ће се жеља испунити. Старца нестаде, у соби се опет навуче густа помрчина, али у руци ми остаде хладна дугачка труба.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Истовремено им је, јутрос, пало на ум Да продаду старца, (Враг да, Носи га у Лим, у Ним, у Рим!) — Те да тако заувек раскрсте с њим.
) Извргнуто је подсмеху и гадном руглу! — На уличном, дакле, видех углу Окрутног старца, можда удовца, Како за шачицу прљавог новца, Нуди, на продају, три старе жене Толико избезумљене и понижене, Да су
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога који је на то сина против њега потпомагао, јачао.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Старац наслони главу на длан и остаде тако. Мјесец окупљајући своје зраке млазну с њима по зиду, а кад допријеше до старца, мјесец их устави, сложи их у сноп, на тијем златнијем снопом њежно помилова старачко лице.
То је Иво, ђакон владичин. Приступи те цјелива старца у руку, назвавши му добро јутро. Затијем свечано рече: „На добро ти дошло ново љето, Господару, сретно било теби и
разговор о многобројним племенским размирицама, због којијех у оно доба распадаше се јединство његове државе; то је старца владику више измучило, у педесет година његова владања, но сви ратови с Турцима и Французима, но биједа коју нанесе
Ово је потоње истина. Даље, можда ћеш замислити каквога старца у дугим мантијама са штаком у руци. Нити је слика ни прилика такога!
“ „Све на моју душу што слажем јали изврнем, Владико свети!“ рече младић и умиљато погледа старца. У толико и ђакон дође, носећи крст, јеванђеље и двоје свијеће.
То је свршено, нити се ја за то кајем, вјеруј ми, но ми је жао оне несретне цуре и оног доброг поштеног старца, што их више нећу видјети... Фала нек је Богу...“ „Ама, чоче, може бити да те и мине тавница!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— А бојиш ли га се? — Ко се не би зла бојао. — Видиш ли, баба, кулу? — Не видим. — А видиш ли старца? — Назирем. — Ђе ти је син? — Отишао у Зворник да се закадија. — Па шта ради сад онамо?
7 Питали Марка: Шта би чинио кад би се нашао који јачи јунак од њега? — Онда бих ја био још јачи. 8 Питали ђаци старца калуђера: — Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак? — Краљевић Марко. — Па после?
4 Питао син оца: — Каквом је сиромаху најдушевније дати? — Ономе што очима гледа, а устима не пита. 5 Питали старца стогодишњака: — Како му је било у толиком животу?
3. ЦУПАЉКЕ 1 Хоп, цуп, на калуп, Четир’ баке, један зуб — И тај један шупаљ! 2 Опа, цупа, танца, Љуби баба старца, А девојка момчића За два за три грошића.
Ви ту вечерате и пијете, мене оваког седог старца, кукавца, дедака нејака, у друштво не зовете! Кад сам ја био у стара времена неких племена племенити пастир, ја
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: „По што?” Колико је год старац заценио, толико је Турчии одмах платио, а старац кад прими новце, удари кључевима о
И тако је даду за старца и старац је одведе својој кући. После некога времена отиде најстарији брат сестри у походе, кад тамо, а то кућа велика
” Кад је брат сестри дошао, старца није било код куће, али мало час дође и он, и врло му мило буде кад види шуру па му рече: „Частићемо се и веселити,
“ И тако крене. Путујући нађе близу некака језера усред планине једнога старца, ђе сједи вас сијед као овца, који га упита, ђе иде, а он му све каже.
Сјутри дан брат му не видећи брата да се врће, пође и он за њим, срете старца, и старац му рече као и првоме. Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те почне
Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, и он јој све каже, како је и што је, и стане је одвраћати да онамо не иде „јер се нико одонуда“, рече, „није вратио,
и ни од куда живе душе, која би га избавила, док срећом његовом послије петнаест дана и петнаест ноћи ето ти једног старца на шталу покрај мора ђе рибу лови. Он га одмах стане викати и молити, да га на сухо пренесе.
Нови цар почне царовати, кад наком мало дана његова владања, ево ти му онога старца, који га је из мора избавио, носи они потпис што му је потписао, да ће му кад год би што имао, од свега половину дати.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А када би јутро, и започе појање црквено, одмах просветли се лице блаженог старца, и, окренувши се ка небу, рече: „Хвалите Бога међу светим његовим, хвалите га и на утврђивању силе његове!“ (Пс.
И угледавши погодно време да се то изведе, и дошавши отворих гроб блаженог старца, и нађох часно тело његово цело и неповређено, које је било ту у гробу осам година.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У ово време у чаковачкој школи случило се измењеније. Не знам за који узрок Чаковци чинили су доћи наместо старца Добре некога Стефана Микашиновића.
Овога, дакле, старца Диму, сваки дан | слушајући, мало помало превикле су ми уши к грчком читању. Моје од детињства природно љубопитство к
Ова церемонија такву је силу на мени имала, да сам проклео старца Диму, грчког даскала, и сан с димлијама; нит’ знам шта се је од даскала после тога случило, јер нит’ сам га већ видио
Оде, гледа у леђен. [Х]оћеш! Нестало воде из леђена. Виче старца: „Старче, нестаде воде; сад леђен пун бијаше, пак у један ма[х] остаде празан и сув као длан.
Мој је сав посао био држати чисто ћелију старца мога, очитати му који акатист и канон и у трапези житије; све проче време могао сам чинити што [х]оћу.
Нисам се могао начудити што је овим људма. И митрополит исте памети мога старца! Бог ми ш њима! Како би мене читање из [Х]опова отерало? Гди ћу ја толико књигâ наћи као у [Х]опову?
Нама[х] би[х] куд у свет тумарио да ми није било жао оставити мојега доброга и благонаравнога старца, кога сам с правом синовском љубовију љубио и почитовао. Почнем зачињавати и сачињавати моје плане.
” Пробудивши се од сна, толковао сам мој сан по мојем желанију. У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуменства и заповеди му да пође на неко време у Ши|шатовац, нити му се дозволи да мене с[а] собом поведе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању. Тако их затече и берба.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Узео је јајасту четку, ону којом је Вукашин четкао зелено, хтео је да гађа старца у огледалу, не, сетио се, видеће по разбијеном да сам луг, па ми више ни новац неће тражити.
Сатреће је Ђорђе. А сутра је празник. — Шапћи, чујем ја добро. — Ти можеш да је спасеш. — Ја? — језа стресе старца. — Ја? Како? — подиже се на лактове. Не види је. — Заслужи души место: моли Аћима да се помири с манастиром.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар је чудо што су трговци нудили суво злато за њега? — Продај га, па купи ново одело! — наговарали су старца. — Ово ти није ни за страшило! — Знам да није! — одговарао је старац.
Ако стари чаробњак не зна — нико неће ни знати. Шаранчић пође на пут још пре зоре, али старца није било лако пронаћи. Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове.
Моћ им .је само у новцу! — Како до пега долазе? — упита старца, а овај промрмља: — Неки се рађају с новцем. Други га, одлазећи у свет, зарађују. Трећи отимају.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На реч „чиновник“ одмах види себе, усправног старца који тешко хода, како пролази кроз гунгулу Велике пијаце. Зимски је дан године 1843, Велика пијаца је тамо где су
То је, знао је, била највећа од почасти коју су Србљи могли да смисле за њега, славног старца. А он је, тај старац, збуњен од сопственог узбуђења, доста клецаво корачао преко калемегданских ледина, све опакијих
Обузет немиром, Вожд је пожурио да славног старца постави за првог попечитеља народног просвештенија или, како би се данас рекло, за министра просвете, а Доситеј је,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо! у помоћ, синци! Светит' ме старца свет ви је дуг!“ Онамо, 'намо!
“ Па уздахну стар Лем-Едим Распршта се игра дима Сунце сину, сунце спази Мртва старца Лем-Едима. Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има лулу, К'о што има
----- Ал' ја видим једног старца, У дубини даљних дана, Седа коса, борно чело, Прошлост му је пуна рана. На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад
А крај њих ћутећки бленусмо у ништа Нас три млада старца увелих образа, Као укинути цветови с гробишта, Уморних погледа, тупих, без израза. ...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пази ти... ја тебе познајем боље него што ти познајеш оног старца што јечи, хугисту и патриоту. Није за тебе никад била сестра Ѕтепхенѕон, сањалицо!
Ја сам и раније помишљао да се некако спасавам, али за време његовог причања нисам могао опоменути старца који је спавао.
одмарали, позва ме наш тумач, кога смо повели, да свратимо у једну оближњу кућу и видимо једног чудног и повученог старца, који је имао близу сто година. — Вреди вам доста да га видите и чујете — рекао ми је тумач Алија Нухбеговић.
— Вреди вам доста да га видите и чујете — рекао ми је тумач Алија Нухбеговић. Затекли смо старца крај ватре, која је тињала у средини мрачне и непријатне собе.
И нека му Алах да што жели. Слушао сам много доброга о Србима. А Алија, пошто ми ово преведе и пошто седосмо пред старца, рече: — То ти је, господине, стари Ђоктула Абдула из Кашара.
Влажна, кратка трава мешала се са брадом и миловала смежуране образе старца, док је земља помешана са трулим жиром и дрветом заударала.
Забринут тиме, ја сам, на питање старца како нам је, одговорио тако слабо и расејано да он ништа није ни могао чути. А кад он питање понови, она одговори
наших кола била су широм отворена, а кроз отвор њихов јурила је зима и провиривала, сва бела од иња, брада нашег старца, који се смешио. Били смо стигли до станице која се налазила на самој половини нашега пута.
Брзо! Ох, брзо, забога! — Хвала душо, сретна била! И ја потрчах, остављајући старца који је благосиљао, па чим је стигох: — А мама Ваша шта ће Вам рећи? — рекох. — Мама! Како мама? — Ваша.
Тада срећан, што их беше пронашао, претвори се он у старца просјака, те ти наједанпут сиђе међу њих. Али се брзо покаја св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И ријеч оног другог великог лудог старца: „Кад је човјек једном научио да мисли, ма о чему мислио, он у ствари увијек мисли на своју властиту смрт.
дјечјих маштања и слушам басне о мудрим животињама које знају људски говор, а имају меки глас дјетета и разборито срце старца.
А била ме минула и жеља за правдањем. И одједном, на поглед ојађеног старца, живо зажелим да склопим нагодбу, па макар и по цијену капитулације.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца. Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.
Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. Замало стиже и Пантовац са Симеоном.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на једног старца где поред ватре седи: — Добро јутро, старче! — каже му Петар. Старац му одговори: — Бог ти добро дао, синко!
Старац му онда каже: — Јесте, има и такова земља, само тамо не може нико отићи. Петар сад запита старца: — Па где је та земља?
Једно вече избије однеклен див па право у млин. Назове бога и упита старца може ли код њега преноћити. Старац га прими на преноћиште, но див је мислио да убије старца и отме млинове.
Назове бога и упита старца може ли код њега преноћити. Старац га прими на преноћиште, но див је мислио да убије старца и отме млинове. Кад би сјутрадан, рече старац диву: — Ето, ти си преноћио, па сад бог и пут.
у путу нађу родну ашламу, па чим је див угледа, ускочи на ашламу и позове и старца горе. На то старац рече како се не може пети, него затражи да му див савије грану, па да сједе и да се одмори.
Див га послуша, сави грану, и старац усједе на њу, но див пусти грану, она тандркну и далеко одбаци мога старца, тако да прескочи ашламу, и паде на један грм гдје је био зец, и у оном страху притисне и зеца.
Див се насмија и упита старца шта му би; а он одговори како је преко ашламе угледао у грму зеца, па прескочио ашламу и ухватио зеца за вечеру.
Дивови шчепају грдну каменчину и бацају је као јаје. А кад понудише старца, он погледа камен и приђе њему. Онда загрну рукаве, па почне гледати преко планине.
Ујутру скочи он први на ноге, а дивови, како се који будио, стале су му очи од чуда кад угледа старца. Најпослије га стану питати како је ноћас спавао и је ли што опажао.
Кад то виђе див, препаде се још више, па, спустивши старца и благо, нададе бјежати као свјетлица натраг дивовима. Кад дође дружини, исприча им чудо невиђено.
Кад већ баш никако не могоше погодити шта је, договоре се да сваки поредом пита старца оца шта је то да му лијево око плаче а десно титра, па макар са све трију пала глава доље. Тако и било.
Дакле, чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта; да нема оно браде и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
је податак запањио, али ми се и свидео, јер сам знао да је моја мајка била бољи учитељ од мога учитеља у школи, једног старца са смешним изговором кроз нос.
Брауна, које су одржавале погледе на живот једног исцрпљеног старца који је мислио на небо само зато што није морао да се брине о земаљским проблемима.
Једног дана, док сам нешто читао у библиотеци, приметих крај себе једног старца како пажљиво посматра шта се ту догађа. У први мах ми се учинило као да је тај старац сишао са оне велике слике.
такво осећање страхопоштовања да сам почео тражити и читати све оно што сам могао наћи о животу и делу тога великог старца.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чуђаше се када ју је видјела фино и господски одјевену уз онога немоћнога старца што се до касно у ноћи мучи да се прехрани.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Запањисмо се. За нас ово беше последњи потез, па да осетимо са истинским страхопоштовањем величину овога чуднога старца.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ То је тамо страшно и да с’ у сан снива. Али, јаој, Мргуд има оца жива — Па кад стигли гласи до старца кукавна, Те на светао образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му
“ Златна риба нашег старца не укорава, Већ срдачно отпушта га: „Иди, биће све!“ Чудећи се поврати се старац старици; Налази је у палати, трему
Петровић, Растко - АФРИКА
Оне прелазе преко дворишта, љуткају се што их дирамо док прелазе и зову једног старца који седи на прагу да их узме у заштиту.
Чим стигне помеша се у гомилу. Тражим очима који би међ њима могао бити младожења. Представљају ми једног ружнога старца који је необично почаствован мојим учешћем на свадби. То младожења!
На пола пута нас сустижу четири свештеника, старца, у белим пастирским одећама. То су ковачи за сву околину. Са њима је њин шеф Њамакани, главни свештеник и главни ковач.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На бедему се лаки ветрови Са седом брадом тихо играју, Као да мисле махом студеним Седога старца опет будити... Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!
(Издалека се чује пушка. Јања се узврпољи и гледа да се од ватре уклони.) ПОРФИРИЈЕ (Радаку на уши): Пази на старца!... Њин је... РАДАК (Јањи): Ту ти је смрт! Корак да ниси један макао! ЈАЊА: О, боже мој! (У себи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да је било каквога уметника да препочне овога очајнога старца, то би била права слика великога мученика. Изгледало је као да ће овај саморани, немоћни старац скоро померити памећу,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Боље он један. Ако је правда и божија воља, погодити хоћеш!” Плану и састави нишан, и згоди удаљена старца. Паде, и с душом се растаде; црна га покрила земља. Опојан он је у спроводу цркве и закона српска.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Њега прогнати! Хеј, друже стари! Ти си на престо њега догнао — А он је тебе старца... прогнао... (Старац одлази.) ВУКСАН: Ја рекох, Ал’ ко с Латини ломи погачу Ил’ ће полудет ил’... ...
Он један може ову бујицу, Што се кô силан вихор подиже Због прогнанога старца војводе, Своје ријечи силом чудесном Утишат часом и умирити... (Кнез Ђурђе одлази.
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Та не прогнах ли све најдражије — Витешког брата, млађег Станишу, Са њима оне младе орлиће, Прогнаног старца пород ужасни? Па шта ћеш даље са тим сузама... Мало л’ је жртви?...
Устани, моја надо крвава, Смрвљена славо! Дико! Поносе! Старости ломне ледна потпоро! Столетног старца јадни породе! Устани!... (Јелисавета Долази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Угаси пламен!... Гле како месец гледи у море! Дивота!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено, стопу за стопом. Старца су обрвале мисли, тешке и црне мисли, па потресају из темеља душом његовом.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Зар на моје старо раме Пада рука усијана? Је л’ то љубав, је ли шала, Те је твоја рука мала На рамену седог старца Задрхтала, затрептала? Ил’ си дошла, злурадице, Да ме варкаш, да ме једиш?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ,
Пути јој се замаглили, У распеће распутила, Овамо се не вратила, за море. ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА Грдно ли је неко наказање, Зло сколило на крштену душу, Опачина нека ударила: Понесе нам летина за причу Ну с
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Чим в. оживи (»врбопуц«), народ верује да код жена порасте полни нагон (СЕЗ, 14, 8. Упор. Вук, Посл., 162: »Баба старца звала уз врбопуц, а старац јој се одазвао уз винобер«). ГАВЕЗ Wаллwурз (ѕyрнпхyтум оффіцінале).
у Епу о Гилгамешу (XИ таблица): она расте на дну мора, има трње као дивља ружа и цвет који »даје вечну младост« и чак »старца подмлађује«, али до њега је могао да дође само Гилгамеш, који је био више бог него човек, па ни он није могао да га
Ћипико, Иво - Пауци
Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене, и пружи дједу руку у знак погодбе.
—Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. — На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. — Би сам никад и задњи, а први на радњи. Било, па прошло, — одговори мирно старац.
Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице. Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо
Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца. И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена
Али не потраја дуго. Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
год што је за непријатеља тај пут до Куле био горак, он је и за пријатеље представљао мученичко искушење, а за слабог старца, какав је био Макарије, поготово. Јелена Било је мучно.
у тамном вилајету, у заумним световима, на чије га је капије довео Јевђеније, као дечак који проводи кроз шуму слепог старца. Лауш му се препустио, подгревајући охлађену наду, којој се окренуо кад је видео да му разум не нуди ништа.
То је лаж. Ових дана сам био претрпан послом. И да сам хтео, нисам имао времена да се лињам око старца и да му трујем уво причајући приче о понашању његове жене. Зар сам нешто видео? Нагађања, маштарије.
Ту у тој тесној одаји испуњеној мирисима ужеглог лоја, босиока, спориша, липовог цвета, крај мртвачки бледог старца разјапљених безубих уста из којих је цурила пљувачка, у роју мува зунзара и ситних мушица сирћетуша што су се купиле
Обузело нас је неко житко мртвило, као слуз. Отужни воњ овчјег лоја којим старца свако вече трљају по костоболном телу, пара што се диже из лонца у коме кључа мрка водурина са патрљцима корена белог
Неочекивано рече: „Они остају тамо где јесу. Мени не сметају“. Дадара се окрете и први пут, откако је ушао, погледа старца равно у очи.
Доротеја да сутра оде на Мораву, јер: доћи ће она, сигурно ће доћи; ево сад, док лежи крај свога обамрлог кркљивог старца, мисли на то. Данас је издржала, сутра неће моћи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А љупки, немирни Љељо, сретнувши седога старца, Хладнога Бореја, рече: ,,Куда си пошао, стари?“ „Идем на небо горе, на земљи места ми нема, Јер вредну ратар,
12. Једанпут тако у пролетње доба, Кад млади живот и свежина влада, Затечем старца поред тога гроба, Где пасе своја свилоруна стада: Стар и замишљен, у рујној вечери, Он је, ћутећи, гледô у даљину, И
гледô у даљину, И чинило се да погледом мери И даљне горе и немирну Дрину Као одломак изумрлих дана, Кô седа слика старца Осијана. 13.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У њу уведоше једног седамдесетогодишњег старца, висока чела, дуге седе браде, а одевена само у белу покајничку кошуљу.
У то, букну први Балкански Рат. ...Дунавска дивизија прелазила је преко Старца. Њене колоне пузале су као змије по стрмим боковима те планине.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„И зар сад моје најбоље дете да носи у себи крв оног старца који већ ни за мене није имао снаге да се родим здрав и јак као и други свет.
Дукати дебели, па танки, па још тањи, као млада брезова кожица бледозеленкастожути. Било је углављено, или бар од старца замишљено: чим стари умре, и хумка у грчкој парцели се слегне, и покрије каменом плочом с грчким натписом — унук да
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– надвиси гласом Јанко Веселиновић и погледа по свима редом, као да би тога часа рад да запева Старца Вујадина. – Да чујемо Јанка! – кличе омладина са доњега стола.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
глув, као и многи који се тим послом баве, није чуо њихову лупу, те војници развалише врата, силом уђоше и разбудише старца.
— Е, мој докторе... није тако. Ова деца гину... а шта тражимо више од живота нас два старца... Не говори тако — вели Краљ благо и махну руком ордонансу да принесе лекару јело. — Мени је место са мојим народом.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Док не окајеш своје грехе до њега нећеш стићи! Нити ћеш се маћи одавде, док не одслужиш Господару биља... Старца, наједном, нестаде, а Ведран поче да служи Господара биља али се још увек не досећа чиме је окајање завредио.
пронашао свог унука као што након буре проналази избачене шкољке и ракове — дечак није имао храбрости ни да погледа у старца. Грозница га је тресла, сав изломљен био је чамац, а мреже безнадно уништене.
Затим су, мотрећи један другога, по сву ноћ размишљали о Сребренки, а када у зору старца превари сан Маријан устаде, пољуби старца у чело, пребаци огртач преко леђа, стави на главу рибарску капу и пође ка
су, мотрећи један другога, по сву ноћ размишљали о Сребренки, а када у зору старца превари сан Маријан устаде, пољуби старца у чело, пребаци огртач преко леђа, стави на главу рибарску капу и пође ка обали шапућући: — Опрости, деда, опрости.
— Жена се ружно насмеја, али метлица која је стајала високо у ваздуху поче силазити, дође до старца који је хтео и испред туђих врата да почисти, и рече: — Хајдемо, стари! Старац се трже, узе метлицу и крете ка граду.
Је ли чудо што село поверова да између старца и звона постоји некаква тајна веза? На сва питања радозналаца старац је одговарао ћутањем, одлазио птицама или се
— питали су се очима, а онда им поглед паде на дечака и птицу и све им постаде јасно. Спомену неко старца који је разговарао са птицама, сети се село погодбе с њим, одбаци пушке и поче уносити ствари у куће.
Ишчезли су некуд шарани, замрсиле се мреже у корењу врба, а старца одвели у кућу пуну старога света који је на старост покушавао да заборави. Ој, како је котлићу била мрска та кућа!
— Седи и одмарај се! — говорили су му. — Река тражи младе мишице. Ево, новина! Али, старца новине нису занимале. Шта га се тичу ратови и далеки, непознати људи!
Нико га није видео! — Људи би одлазили својим послом, а дечак је остајао сам, док коначно не срете једнога старца коме се чинило да је, некада давно, чуо да постоји некакав Заборављени Град са 3амком.
— Чекао сам те дуго! — рече Старац. — Чекао? — понови младић, и зачуди се, јер му се чинило да Старца однекуд познаје. Али, кад погледа мало боле он схвати да познаје једино старчев глас.
У светлом луку паде Звезда крај Чобанинових ногу. — Је ли то моје Чобанче? — упитала би се друга звезда, угледавши старца седе косе. — Је ли то моја Звезда? — упитао би се други Чобанин, угледавши звезду чије су се очи гасиле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
поезији), а не види колико је она — као песимистичка визија — блиска другој стравичној песимистичкој визији самога старца Милије, Женидби Максима Црнојевића.
на камену граду, ну набрекни, призови тобџије, нека топе пуне и напуне, нек напуне тридесет топова; па призови старца Недијељка, што му б’јела прошла појас брада, који чува топе баљемезе, чува топе Крња и Зеленка, а којијех у свој земљи
топе Крња и Зеленка, а којијех у свој земљи није: у влашкијех седам краљевина, у турскога Отмановић-цара; ну призови старца Недијељка, нека топе пуни, па препуни, нека прида праха и олова, нек подигне небу под облаке, нека пукну стари
Но се чуде кићени сватови, но се чуде дару латинскоме. Но да видиш дара изненада! Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку наслонио, рони сузе низ
Кад је дорат коње угледао, завриштао дорат под Иваном; ал’ беседе два пашина сина: „Господине, аго од Рибника, ето старца Сенковића Ђурђа! Сад ћеш, аго, изгубити главу, данас ћеш се с нама растанути“.
Ласно ти је дете погубити, коме нема ни шеснаест лета; ал’ од’, аго, те погуби старца!“ Ал’ беседи Сенковићу Иво: „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу!
Братац сеју не шће послушати, већ је даде преко воље њене, за Мустафу старца од Новога. Кад Мустафа оде своме двору, купи свате да води ђевојку, и позивље од Удбиње Зука да му носи барјак пред
хајдук у гору замами, па опколи са својом дружином, те повата свијех у планини, погуби нам три најбоља друга: четобашу старца Ћеивана, и делију танка барјактара, калауза Зулић-Хусејина; нас тридесет не шће погубити, но удари сваком по
Небојшу кулу Јакшићеву, одшеташе у каву велику, пак сједоше по кави великој, све сједоше један до другога, старца Фочу вргли у зачеље, бијела му брада до појаса; пак повика све седам дахија: „К нама брже, хоџе и ’ваизи!
Ал’ ви тако немојте радити, него мене старца послушајте: ја сам гледô у нашем инџилу, ово наше дуго бити неће, него ће се пром’јенити царство; већ се, синко,
Од старца Милије Вук је записао, између осталих, ове песме: Бановић Страхиња, Женидба Максима Црнојевића. Милија је родом „из Ерц
Умро је негде пре 1833. Од другог једног Колашинца, старца Рашка, који је у почетку буне на дахије добежао у Србију и настанио се у селу Сабанти, близу Крагујевца, Вук је
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одједном се грање на љесковом жбуну опрезно размаче и кроза њ се помоли ушиљено лисичје лице некаквог старца. Он се зачуђено загледа у натпис на дечакову шеширу, поче лагано да сриче слово по слово, а онда се злурадо исцери: —
— Нашао сам, нашао! Крију се у Прокину гају! Тако веселу и вртоглаву трку-вику од стране једног старца ова је земља видјела вјеројатно једино прије пар хиљада година кад је оно славни старац-научник Архимед био пронашао
— Шта, зар ти љествама млатиш свог унука? — упита кнез и погледа старца с великим дивљењем. — Не, него ће он сигурно побјећи на прво дрво, па ја морам имати при руци љестве да бих га стигао
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А каде ти несверова, онда га занеми да не може говорити до самога тога виђења детета му рођена! Не осуди ли старца с мучањем? Како ти клетву изрече, ја тако потврдих. Не с твојим ли доказивањем изађе дело на видело?
Ја сам Архангел они Гаврил што сам ти од господа Бога послати служио. Девојка Праведна и поштена разумна старца дунђерина свога ми обручника имам што ме је за се узео, те бојим и стидим се од њега што ће ми рећи ако ме затече с