Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Изгледаше као чета дивљих Авара, с том једном разликом што у нашој гомили не беше ниједног ратника. Старци, жене, деца — из такога се друштва састојао наш табор, који се и на најмањи шум, као јато дивљих тица, дизао да прне.
Али кад су момци стали играти, а старци поред чаше вина заборавише на своје домаће бриге, калуђер се некако искраде из друштва и нестаде га у густом шљивару
Закукала би из гласа, али стеже срце и ћуташе тужно посматрајући неваљалога сина. Коло се све више ширило, већ се и старци, угрејани вином, хваташе до разигране момчадије... Само један момак стоји у крају...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ „Честити везиру, они који је отуд пошао а к нами не дошао”, одговоре простосрдечни старци. | 5 Лав и Магарац Лав и магарац пођу у лов.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И дворили су по обичају Аганлином, јер пред њим нико није смео сести, па и сама улема, тј. старци с белим брадама морали су свагда пред њим стајати.
а наипаче од Мораве те до Београда, где ни јунија дети обојего пола ни столетнија старци не пошчажаху сја. (Од Моране до Колубаре, јербо је ваљевска Посавина, што није могло уграбити преко Саве, то је
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Онај лептирак дуго је, кажу, још морио малу децу по Зарожју и по Овчини, па је и њега нестало. И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је све
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Шта велите ви браћо?... — Па, добро, Јово! - веле старци. — Куд ћеш му боље! - веле сељаци. — Велите ли сви тако? — Велимо!... велимо!... — Е, добро, браћо!
И то што се имало делило се... Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. Они превише колибице и копаху земунице. Жене им помагаху у том послу врло ревносно.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба, па се достојанствено поштапајући кренуше
Та до’ће ред и на вас! Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза! Остало је, фала богу, још ћувегија!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— мучила би се она да одједном целу реч изговори — ете има сестру. — И ту реч „сестру“ иронично би нагласила. Старци би се онда искашљивали, други окрећали од Назе, намигивали.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
човек, људина једна здрава и снажна, која допушта да се око њега муче ова бедна и нејака деца, плачу ови јадни старци.
Африка
пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од набијене глине; стрме степенице воде кроз уски отвор на кров. Старци који ме воде протурају за мном апарат, аквареле, цртежнике.
Старци који ме воде протурају за мном апарат, аквареле, цртежнике. Кад бацим црну хартију којом је обавијен филм, старци, је, са устезањем али ипак грамзиво, дижу за себе. У манастиру иначе ничега нема; ниједне стварчице, ниједне тканине.
Под тим тремом и око њега, брадати црни старци, молиоци и поклоници, дремају чекајући да буду саслушани. У средини је камен са кога Пебењани влада и суди.
Једва показују да ме примећују. Кад се прође кроз колибу испред које су старци (једини пут да се продужи дале овим лавиринтом) види се да су, у дворишту с друге стране, искупљени сами младићи.
Кроз наредну колибу улази се у треће двориште где се опет виде старци како седе по асурама. Ови су сви са кратким седим брадама и огрнути белим плаштевима.
То је осамдесетогодишњи Ђанколо Ђоло, краљ племена Туклор; сви старци што седе испред њега његови су државници и дворани. То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао.
Групе људи и жена пролазе у разговору. Ја сам савршено срећан. Проналазе ме ипак неки старци, које у мраку не могу да познам; са њима је један стари гријон (бард), кажу сасвим слеп.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није то било ни неколико смрти, у јесен кишовиту, кад удари помор у граду. О чему, после, старци, надугачко, приповедају. То је био ужас неки, који је, као горостас, растао.
А ни старци, међу Бечлијама, нису много бољи. И они се додоле, фракају, па иду у лов, на младо зверје! Хтели би да живе довека!
Имао је, према младости, неку прикривену мржњу, коју многи старци имају, и крију. Ђурђу је наредио да се каже да је чинове добијао и сувише брзо, а да то није добро.
Ракич је причао, како се, за том његовом рођаком, кад дође у цркву, чак и старци окрећу, и како ни једног удварача не оставља, за рођену мајку. Сви чекају хоће ли њена усташца рећи, Калиновичу: „Да!
је било отишло, на насеља, све оно, што је било пушконоша, или жена, или дете, или полегуша, пушконоша, а остали су старци и старице, болесни и умирући, које нико није хтео, па ни њихови сународници.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Старији и јачи баве се најтежим земљорадничким и сточарским пословима; старци и деца раде лакше послове. Ономе који има способност за трговину може старешина одобрити да се њоме бави.
Он прича, да су босански Срби дочекивали ово хришћанско изасланство са особитом љубазношћу. Срби старци, који бејаху живели у слободној Босни, говорили су омладини: „Наша је властела била оваква као и ова господа, а
У селу су обично само старци који живе од новца што га шаљу печалбари, затим деца испод десет година и жене. Пошто сврше свакодневне домаће
По Ловретићу* њихове су епске песме још и у почетку ХХ века биле исте као у Срему и у балканским земљама. Данас само старци знају песме о Краљевићу Марку, „цар-Лазару“ и Мандушићу Вуку, али их певају без пратње уз гусле или уз какву другу
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мјесец се на то само лукаво смјешкао, па су се старци наљутили на ту његову дрскост и ријешили да се попну на небо и да га измлате.
— повика крчмар гледајући у прозорском стаклу слику мјесеца. — Брже унутра да нам не попије ракију! Загријани старци трком упадоше у крчму, али тамо од мјесеца ни трага.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кога још интересују животиње, деца и старци? Она то каже тако убедљиво да губим поверење у себе. Људи лако губе поверење у себе, иако и то није важно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати. Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. — Већ у гроб волео би’ бити. — Мани се још гроба. Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи.
А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. Сад се старци мало утеше. Чамча је био у духу непоколебљив. Прође свечарство, сви се разиђу. Било је већ око дванаест сати.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И док су старци, прозебли и мокри, стајали непомично, на блатњавом брегу, дотле су жене са децом, и пси, трчали дуж обронка стрме
Нагрнуше старци који се, изнемогли, зачас, изопијаше ракијом, и бабе које беху из ковчега извукле једну руку мртваца, лелечући и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Старији и јачи баве се најтежим земљорадничким и сточарским пословима. Старци и деца раде лакше послове“, каже Цвијић.
У Хомољу верују да у рају има највише деце (затим девојака и младића, а мање одраслих људи и жена), док у паклу бораве старци, бабе и попови. У Шумадији верују да Бог даје кишу „деце ради“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—говорила је, размичући ниско полегло грање. — Стари манастири, старе тврђаве, старе зидине, старо камење, старци... Све саме старе, половне ствари! – Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле? – Сама међу оним мувама?
Она иста кућа од блата и плеве поче да тоне, враћајући се бачкој земљи. На крсним славама су се још скупљали само старци, животарећи од пензија својих изгинулих синова. Изнемоглим дрхтавим рукама ломили су славски колач. — Платити, молим!
Село је њено у равници. Хиљаду двеста душа, сами старци. Деца им долазе за парастос. Утерају кола у двориште, па их њуше свиње и пси, а пилићи се под њих подвлаче.
Са излизаних плоча, о које годинама тару панталоне, старци могу лепо да виде оба крака цесте: онај равни, што долази из белог света са севера, прав као стрела, на коме кола
Посивели као крајпуташи, прскривени фином, готово неприметном прашином, старци чекају својих пет минута, онај час када неко од занесених возача пребрзо уђе у кривину и изгуби власт над колима.
Срећом, на овом месту нико не губи живот — само кола и лето. Старци тада силазе са свог зида и помажу путницима да се извуку из блата.
Сада им је овај призор заувек утиснут у памћење. Неће га се ослободити све до смрти. Старци ћуте и шарају штаповима по прашини. Уместо њих, говори њихов предводник, Лука, спечен старчић гуштерског лика.
Ко ће усред лета превозити олупину, тражити мајсторе, петљати се са деловима? Старци су посредници. Доводе им купце из градића и узимају провизију, тек да нису празних џепова; за пиво и дуван.
и до миле воље нагледају моћних људи како цвиле и кукају, беспомоћни без својих кола као голи пужеви без кућице, старци их одводе кућама и госте по дан-два, док се мало не опораве; теше их и смирују, учећи их да аутомобил није најважнија
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
је запазио и најбољи савремени дечји песник наш, Радовић: „Деца живе слободно, без бога, без сврхе и циља, слично као старци. Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде.
Животиње, деца, старци, биљке, речи, предмети, машине: само је дечјој песми доступан смисао њиховог чудесног постојања.
тврдих година Напунићу овога лета, И време моје немерљиво Нестрпљиво већ чека да одем у тандарију као сви старци света.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А мени због њега промаче добар комад. Дај да бар чујем шта је даље било. Узалуд сам се мотао око њих двојице, старци су мраморком ћутали. Гост је прошивао стељу од самара, а дјед је пажљиво гледао у његове руке.
Гонетали и ређали старци сва могућа коњска имена, поменуле се све познате сеоске кобиле, па је пао чак и тај предлог да се принови дадне име
Чак и заплакаше старци, али све онако у тишини, ништа не зборећи. Тек послије дуже станке дјед се промешкољи на буковој клади, па ће ти
Тако је то било по дану, док прљи сунце и јесењи вјетар, а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само
Одмицали су кротко и смирено, као на свечаност са које се, можда, ни вратити неће. — Одоше старци — гунђао је за њима мој стриц лаком сјенком туге и праштања за сву њихову сувишност на овоме суровом свијету.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чаршија закрчена. Из свих улица излазе и стичу се у њу. Нарочито старци. Увијени у дугим, постављеним колијама и погрбљени, иду полако. Из ципела им се помаљају ноге у белим чарапама.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Поклонише се старци у повлад, у један клим, у један брадоглад. Ал' има један међу њима млад, Аскалон му је очевина град, на глави му је
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
За то време старци деле свет. Нешто мазне један, нешто други, а нешто остане фифти-фифти. И то — ко дели? Три старца који нису успели да
Да му неко тада каже, не би му веровао и уцмекао би га на лицином месту. Максимални су ти старци, на часну реч! Та ме сцена нарочито избезумљује, кад вам кажем!
Они старци, оћу да кажем, деле много брже свет, него она пању! Ето, то ме излуђује, баш то! А када ја дофурам на стару планету,
Јер, шта смо ми учинили са нашим најближим, милим и драгим? Ено, на калемегданским клупама липсавају нам старци као стари. слонови! Не смеју да се врате кући пре шест! Забраниле им снаје! Имају примање. Служе џин-тоник!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Уморни, најзад, од теревенке заспаше старци, ветар и сенке. Крај саме штале дедица хрче и сања призор луд: извести њега у некој шуми пред прави лављи суд.
“ Препуни брига другари журе, уз ноге расту ледени жмарци, а када стигли, повика Жућа: „Погледај, Тошо, заспали старци!“ Жућа и Тоша силазе брзо староме точку, у таман јаз, нађоше тамо зачепљен бадањ, из њега јаки не бије млаз.
Тамо ти срећа вечито плови по тихој води, у малој барци. На Јапри никад не стану млини, никада добри не умру старци.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Оно неколико корачаја идемо том уличицом. Пред сваком кућом седе старице, старци, млађе жене и рибари. Деца претрчавају између њих На једној кући пише: хаза де хуеспедес.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Из паланачких радња допирао је мирис катрана и штављених кожа. Пред кафанама седели старци и посматрали пролазнике... А куће промичу, све их је мање, одстојање од касарне се све више смањује, а с тим, чини ми
А спроводили су их старци из трећег позива, у гуњевима и исцепаним опанцима. — Јесу ли се предали? — Јес, кад смо их ухватили за гушу —
— Јесу ли се предали? — Јес, кад смо их ухватили за гушу — одговарају поносно старци. — Које су вере? — запита неко од војника. — Па видиш: швапске... Поворка је замицала, те се вратисмо у бивак.
Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу. Жене и старци стоје испред вочића, а дечица, пуна их кола, наслонила се на лотре и машу ручицама.
Наиђосмо на једно ушорено село и на раскршћу се сакупили сељаци, старци и жене. Ту застадосмо. Причају сељаци да се води велика битка око Шапца, и да је силна војска отишла на ту страну...
Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Уз пут наилазимо на збегове. Сигурно су из околине Шапца. Старци као да се скаменили, жене машу главом и уздишу, а деца истрчавају на друм и весело нас посматрају.
Сунце је већ залазило када смо наишли на село Глушце, и усред села дат је застанак. Старци и жене се окупили око топова, по којима лежи с прста дебела прашина.
Предвече стигосмо у једно село, које је имало бескрајно дугачку улицу. Жене су нас дочекале скрштених руку, а старци, наслоњени на штапове, гледали су нас као спасиоце своје.
За овом шареном војском ишли су старци и жене, тражећи своје синове. Родитељски нагон гонио их је из далека, данима су путовали, носећи мало преобуке и хране
Сакупљају се они у мале групице и са притајеном зебњом разговарају... А из села журно беже старци, жене и деца. Усплахирена изгледа, претрнула од страха, напушта нејач своја огњишта и целокупну имовину, да би само
Приправни су они да положе своје ништавне животе, али на витешки начин, а не да умиру скрштених руку као немоћни старци и бабе.
Они ће ићи са нама до првога села, а одатле могу да се врате. Понуди им коње ордонанса. Узјахаше старци, а жене рекоше да ће ићи пешке. Одмах пођосмо и наскоро наиђосмо на једну раскрсницу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А после?... — Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа. — А-а... Па то не ваља ? — Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изгледамо као сејачи, на сликама Мијеа. Професори Универзитета су сви старци. Масони. Богдан Поповић је писац књижице Шта можемо да научимо од Енглеза? и прави арбитер лепог понашања.
Мислио сам да је то зато што сам ја остао жив. Сад сам мирно отпутовао даље. Пред станицом, на киши, стајали су старци, са црвеним смешним капама на глави, означеним бројем.
Чим се изиђе из вароши Крфа, крај речице Потамос, крај логора десетога пука, под брегом, где су били смештени старци, и последња одбрана, више једне црквице, нашао сам два гроба.
Обуци свилу и покупи синове, ордене туђинске и крпе шарене. Чекају те јадне, пусте горе ове, гладни старци и обешчашћене жене и обала што ти породицу зове.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Неки су старци пропали, али су стари и били. „Помрли би да су и у кући седели, а камоли на путу!” — рекао је онај говорник, те охрабри
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак... То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад
И, више се ништа не чу... А комишање иде својим редом. Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају. Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.
Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.
Умро је ботат трговац, познати ћир-Никола. Звонари ће се, по обичају, сити насањати... Обојица су старци, од преко шездесет година. Марко је мали растом, вечито иде раширених руку и погнуте главе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА 4 РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ ЦИЦА 12 СТАРЦИ У ЛЕТО 16 ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ 17 ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ 19 У ОПЕРИ 21 У ШКРИПЦУ 23 ЈЕДАН АФРИЧКИ
једно четири минута. СТАРЦИ У ЛЕТО У време годишњих одмора Пландују, ал далеко од мора: Заседну, свако пред кућом У друштву са досадом
Шта то чух? Озбиљни старци, имају и браду, — Ух, ух... — А понекад краду! Ако ми ко од вас не поклања вере, Мислећи да се бавим интригама,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И тако редом, тако сваког часа, Ми млади старци најновијег доба, Падамо, рано изнурена раса И умрећемо сасвим, јоше пре гроба...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели. Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.
И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи, Испрва су долазили појединце, као да јој
огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.
И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе. Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Нека гледају часно, колико је могуће, оне које старешине шаљу. И као што је указано, они да буду мудри и старци, ако је могуће, због стрелчевих намера. (Пс.
И ту одмах кажу углас сви три пута: „Достојан“. И целивају га, прво владар, потом епископ, затим остали часни старци по реду и певају кондак Златоусту, гласа четвртог: „Са небеса победу прими“ и потом јектенију и отпуст.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
с временом находили су се мудри цари, колико у Цариграду ,толико и у другим царствам, који, видећи да су ови добри старци сасвим изишли из своји[х] предела и почели против свога званија и дужности живити, хотели су их на бољи пут метнути;
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње. Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.
Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу. Бакоња се добро сјећаше Срдаревих
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одмах да ти кажем: све старачке мудрости су лажљиве. На овом панађуру господњем старци и деца највише лажу. Снаге немају. А и зато што су на крајевима живота па не виде други крај, а и средина им је далеко.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се, прихватају раскошне букете који долећу с прозора, тротоара, скела нових грађевина, с кровова, са свих страна. Старци, та велика деца, бришу очи и погледају у нас: „Само кад ово доживесмо. Живили наши ослободиоци.
Велики тробојни барјаци, што су тајно спремљени, вију се свуда по радосним домовима. Старци, жене, деца, сви су изашли да их дочекају... и спремљени венци, велики шарени венци и бели пешкири...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. — Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. — Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. — Ето га сад.
Ћипико, Иво - Приповетке
Под њом, кад озелени, дању у хладовини жале се сиромашни старци, а ноћу калаши млађарија. Упро мјесец и у њену голу крошњу, обавио је и испунио свијетлим, прозирним пахуљицама,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Рецимо у XXИ глави Софка запажа да „овамо до кућњег зида, клечале су жене”, а у XXИИИ да су старци „тамо иза куће, поређани уза зидове лежали”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости. Један пије што је снажан, други пије због слабости. Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади. Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Моје се срце гаси, очи горе. Певајте, дивни старци, док над главом Распрскавају се звезде као метафоре! Што је високо ишчезне, што је ниско иструли.
Краков, Станислав - КРИЛА
За њиме послати телеграм нашао га је у команди. Гледао је једним оком како војници старци туцају камен крај пута мирно као и раније. Носио је само црни завој на лицу.
У њиној ужареној сенци спавали су жути апарати, и старци стражари. Све су дрвене кућице, поређане у правилном реду, биле тихе, само је лудовао дуги, грањем покривени шатор.
Петровић, Растко - АФРИКА
пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од набијене глине; стрме степенице воде кроз уски отвор на кров. Старци који ме воде протурају за мном апарат, аквареле, цртежнике.
Старци који ме воде протурају за мном апарат, аквареле, цртежнике. Кад бацим црну хартију којом је обавијен филм, старци, је, са устезањем али ипак грамзиво, дижу за себе. У манастиру иначе ничега нема; ниједне стварчице, ниједне тканине.
Под тим тремом и око њега, брадати црни старци, молиоци и поклоници, дремају чекајући да буду саслушани. У средини је камен са кога Пебењани влада и суди.
Једва показују да ме примећују. Кад се прође кроз колибу испред које су старци (једини пут да се продужи дале овим лавиринтом) види се да су, у дворишту с друге стране, искупљени сами младићи.
Кроз наредну колибу улази се у треће двориште где се опет виде старци како седе по асурама. Ови су сви са кратким седим брадама и огрнути белим плаштевима.
То је осамдесетогодишњи Ђанколо Ђоло, краљ племена Туклор; сви старци што седе испред њега његови су државници и дворани. То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао.
Групе људи и жена пролазе у разговору. Ја сам савршено срећан. Проналазе ме ипак неки старци, које у мраку не могу да познам; са њима је један стари гријон (бард), кажу сасвим слеп.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— То измиче наше становништво (већином жене, деца и старци) из горње Мораве, куда су Турци упали. Мени се стеже срце од бола при овом ужасном призору и при помисли да ће можда и
Ту су жене, старци, дуги редови воловских кола, натоварених свакојаким сиротињским покућанством: корита, чабрице, сита, по који завезак
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Протестују, све критикују, све им нешто смета. Најзад, сломљени годинама, тону у свакидашњи живот као џандрљиви старци... Али за време неких метежа, они су на челу. Они су ти који воде, али им у последњем моменту преузимају вођство други.
— Море Ђуро, да ја теби кажем... Не ратују старци већ деца од двадесет година... А ти не бирају. Кад сам био арслан од двадесет година, ја сам прво налетео на једну
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
драго и на коју страну, Љубов мора све побједе одржати грану; Више има који љубе млада и јунака Него дјеце с дрјахлих старци и маторих бака; И веселих чада више у силног Перуна Нег' угрјумих мудричара и светих моргуна.
” Тајно се спремише људи, и жене, и деца и старци. Дрвена веће зашкрипаше кола кроз шуму и гору; Рикање, блејање с мекањем смешане даваху гласе.
и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе, уздишу старци, у бризи су људи, Зло јер је вратити с’ натраг, горе не вратити с’ бедним.
Притиснута сад Сербија веће слабо дише; Нит’ се грудма устављају громовни ударци: Ђорђе броди преко Саве, и деца и старци. Главе кад није, Ни срца није Сербији.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију. И већ распасани, у папучама, с лулама у устима
Ћипико, Иво - Пауци
И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио Ступицу: није му пуно вјеровати! Ипак су се одлучили: биће на опре
— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу и, прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже—боље, тури у кесу и, држећи је у руци, њоме звекће. —'Ајдемо!
— А да! Да вам право кажем: Петар купује мачка у врећи. Ја не бих, али свако је господар својих пара! Старци и сестра слушају. Помислише: „Ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!” .
Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци. Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.
Свијет се молио богу, да се смилује. — Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!...
Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он нема разумевања нити самилости, суров је и жесток. Зна за један пут. Остали за њега не постоје. Али зар ће старци тек тако одступити, зар ће без борбе предати власт у руке својих омрзнутих супарника? Макарије се узврпољио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Пази, рукавице, на шест крупних дугмета. — Али штап, побогу! Штап носе само матуранти и старци. Старе жене, ни оне га не носе, него се воде под руку. Здрава и млада к'о срна, а штап.
Извештачени животи су врло различити.... — ... мој, на пример, и толиких нас, сви без жене и деце, сви старци . . . — ...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Бели мрав — ко је још за таквог чуо? Искоса и потајице пратили су старци рашћење белог мравка, очекујући да једног дана, ипак, промени боју.
Из груди мрављег племена изви се крик олакшања, а онда се мајке окренуше деци, старци скупљању имовине. На Белка се нико и не осврну, само што један од осрамоћених младића рече: — Види га како се прави
Шта да се о младићима каже? — Таква се на земљи само једном рађа! — говорили су старци. — Не понављају се чуда! Златокоса и сама поверова да лепше од ње на свету нема.
У Варалице се благо не држи. Или га попије с друштвом у крчми, или разда сиротињи на друму. Узалуд му говоре старци да приштеди за црне дане! Варалица се смеје: за њега црних дана не може бити. — Не престају да се рађају будале!
Чекало се још да се старци и деца попну на кола, па да се крене, кад се изнад глава бегунаца појави пар рода и поче да кружи над селом сасвим
Можда на Високим Планинама још живе Мудри старци који знају тајну Изгубљенога Града... Шта је могао дечак до да крене к Високим Планинама.
»Он, сигурно, зна где живе МуДри старци!« — помисли младић. Али, на његово питање Месец ни обрвом не маче. — Ја нисам чуо за Заборављени Град! — рече.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад виђеше старци и тежаци, потурише рала и волове: све се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада оставише, дев
“ И највише их „спјевавају“ — каже Вук даље — „људи средовјечни и старци. По реченим мјестима, куд се данас јуначке пјесме највише пјевају, нема човека који не зна неколико пјесама (ако не
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Мужеви на своје жене ковлаишу, ману износе и протерују их и жене на мужеве вичу и пркосе им. Старци на младеж злослове, младићи старе нимало не почитују него и бешчасте их. Од свију поштења нестаје.
ли, поглавице ил' му сењаци, прости и књижевни, официри и војаци, бољари сиромаш ли, путници домоседиоци ли, једно старци и деца калаши, јогонасти и опори к науци. Од добра отпали, а на зло пристали, злоћуди и злосрди.