Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И он је ту исту девојку љубио коју и ја, па ће мило бити старцу да разабере што о идеалу своје младости... Знам да ће вас питати: да л’ је још лепа, млада, свежа, сјајна?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја не останем дуго у Ашањи, јер мој отац заповеди те одем у Купиново неком Игњату Сабову, старцу од 70 година. Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше шесторо деце приватно у својој кући.
Ја видим те ватре и познам да бегају. Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и он ватре гледао.
” Молим, намолити не могу, а претње ми не помажу. Напослетку кажем старцу: „Јакове, ти си од свију нас овде старији барем 25 година, умри пре нас 25 дана, а мореш спасти толику сиротињу од
У Карађорђа није било обичаја море, бре, никоме рећи, но свакоме, и млађем и старцу: еј момче, мало позатегне, рекао би да два о изговара, нпр. моомче То је знак неког почитанија и благоволенија.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А? — Ху — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију? — А шта ће старцу две жене... — Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера... — А, он!... Не мора... — Може, је ли, коју ’оће?
Африка
— Добро, Ме, ја ћу ти дати два пута више, па ти врати старцу што је дао за твоју сестру, а онда је венчај са мном. — Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је о Божичу, доцније, увек причао као о неком старцу. Такав му се причињавао у сећању. Међутим, из саме приче Павлове видело се да је Божич, иако је био узео шездесету,
Божич се на то љутио. Кад жена мужу нема да пребаци ништа друго, она га, каже, прогласи за старца, па виче, што ће старцу дјевица. Ил’ га, каже, извиче за мучибабића.
А њима неће бити боље, ни у Росији. Ма како да им буде – причао је после Павле да је рекао старцу – горе него, после развојачења, у Темишвару, не може им бити. Да могу, они би се сви у Турску вратили.
Зна он она дупета на Двору. Ти су криви свему! У том се слажу. Исакович онда рече старцу да њега, као свог оца, поштују, али да онима у Бечу није света ни задата реч, нису им свете ни ране за царство, а ни
А може на пролеће доћи по жену, а то ће омекшати срце и старцу. Петар је, нехатно, смешкао се на жену, и тврдио да ће он то, лако, удесити са тастом, сенатором, у Новом Саду.
Теодосије - ЖИТИЈА
Потом, одахнувши мало, рече старцу: — Видим, оче, да Бог, који унапред зна све и који је видео болезан срца мога, поцла твоју светост да утеши мене
А старцу: — Да си благословен од Бога, оче, што си укрепио душу моју! Испунивши се великом радошћу због овога, и нимало не одл
Јер беше старац чувен по делима и свима познат. и када су се попели к старцу, видеше и божаственога младића где седи с њим, и када су од старца измолили молитву и благослов, заповеди им старац да
И да би се уверили, говораху к старцу: — Христа ради, оче, реци нам, да ли је овај младић доиста твој ученик, јер данас неко преславно знамење на њему
побеже од њега, и искочивши из лађе у Лавру бежаше, а они противници, Богом заборавивши, у тај час ништа не ре коше старцу. А бегунац уђе у Лавру и исприча све што се до годило с њим.
блажени Сава расудивши да овај савет није од змије него од Бога и анђелски, примивши га добро к срцу, Бога похвали, а старцу се као анђелу Божјем поклони, и овога љубазно угостивши отпусти кући.
Дозвавши светога Саву, тако им са пуном љубављу дадоше Хиландар, који се светом старцу и свидео, положивши завет да ће Ватопед и Хиландар љубављу бити један манастир.
После не многог времена јави се свети доласком у сан једноме преподобноме богобојажљивом и побожном старцу у манастиру говорећи да његове свете мошти не треба да леже у земљи него ван гроба, у цркви.
Архистратиг рече старцу: „Мир теби, душо која тражиш Господа! Виде ли славу Бога нашега? Гле, молбу твоју Бог преко мене испуни, и покварена и
А главни међу бесовима ће к старцу: „Што се, исмејани од људи, пропасти својој радујеш и тако против нас галамиш, или жив од нас избећи помишљаш?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Старог господара доле вешају, помагајте! Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле. Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ. Отац виче, копрца се.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ти си чувен надалеко, али не видиш ли, болан, да је овај наш ускок још дијете? Дај, Милице, бардак старцу да наздрави. Поп запита Ћора: — А ти, Стијепо, јеси ли бивао ђе и Мргуд?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада! Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе
„Јуриш, браћо!“... Кликну на дружину. Та ово је бојак ваистину: Ударили старцу Милутину, Ударили Турци на торину; Иза прошћа Срби су запали, А тврдо и Турци опасали, Опасали кано љута гуја,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ето ти сад твога дората — гунђао је стриц Ниџо трудећи се да је што мање старцу пред очима. — Богами, ништа друго него га овај твој лопов продао Циганима, неки дан су овуда пролазили — досјећао се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Али она ни најмање за то, него убере неке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: — Баци ти мени балоту, да онамо идем ће она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари како сам ти казала, и
Кад је Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на
Успут је падао на кољена, ударао се и ломио се, али је старцу мало воде у прегршти донио. Тада се старац врло обрадује, па му рече: — Синко, не јечим ја зато што сам болан и
Зар опет идеш пешице у дрва? Каже јој старац по души како је прошао са оним новцем. Расрди се Несрећа, па вели старцу: — Ево ти још тридесет форината, но сад боље отвори очи куда ћеш с њима.
Онда се Срећа маши у џеп, извади једну потуру и рече старцу: — Ево ти, старче, узми ову потуру, па купи за њу што ти је драго. Прихвати старац потуру и однесе је својој кући.
Сад он није знао коју ће узети, јер су по себи све три биле добре и лијепе, него отиде некаквом старцу да га пита: или је боље узети ђевојку или удовицу или пуштеницу.
Ја, матор чоек, па сам дошао ђетету да ме свјетује како ћу се женити“, па се врати натраг и отиде оном старцу да га пита коме га је послао по свјет!
Кад дође старцу и вичући на њега и срдећи се каже му све како је прошао с Премудријем, онда му старац рече: — Е, мој синко, није то
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
А зар би ово прва свадба била гди се није или младожења или девојка преварила? Ја ћу старцу толико лагати, докле најпосле не изгуби разум. МИТА: А девојка?... АЛЕКСА: Она га није ни имала.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале! Та мени, старцу, није до шале.“ Не слуша Ћира што старац прича, већ виче, прети: „Дај кожух чича!
брану, престаде точак жрвњем да креће, са њега висе дебеле свеће, ледени оклоп на сунцу сину, престаде хука у старцу млину. Зачуђен Жућа на прагу стао: „Погледај млина, у сан је пао!
Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и магарцу, јурио брзо, ватрено, живо, с ветром се пустим утркивȏ. Касније, у зрело доба, читавом
Рођена моја, деки ће брзо крај. Буди ми здраво, звончићу дедин плави, чекаћу писмо, брзо се старцу јави. Поздрав ти шаље, најлепших жеља пун Дедица Јован, ратар, село Славујев Жбун.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он је једини који би вас могао повести; остали се тек враћају са риболова. Прилазимо заједно старцу који љубазно устаје да нас поздрави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
То је једина његова дужност. Наредник Милутин, иначе учитељ, приђе старцу и додирну га по рамену: — Чико, све ће ти се платити. Иди код оне господе горе н нека ти они даду написмено.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу... Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока....
— Чудо му нису одузели ствари ? запита је мати. — Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорио: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«. — Ћути, Добро је.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ Онда цар смисли да учини једно добро дело, да би се умилио и народу и старцу. Тешким срцем одлучи да о свом благу подигне велику цркву, па дозове старца да му то саопшти и да се договори с њим.
Цар се смешио од задовољства. — Ето ти рече он старцу — узми блага колико хоћеш па подигни цркву у славу моју и Божју. Старац је ћутао. — 3ашто ћутиш? — питао га је цар.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Приђем ближе једном старцу у народном оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу. „Господо посланици, приликом претреса овог
Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сâм, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик и да му је одређено у клубу да научи говор, од кога је малочас
Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зраци наде, али и туге за завичајем. Понеком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно слутње, и радије би остао да причека још који дан,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
зашто, али тог тренутка паде ми на памет она прича о једном лудом и двојици паметне браће, па и не мислећи одговорих старцу: — Да ми је штогод онако... да сви Срби постану искрени И поштени... као она чудотворна свиралица... знате.
Марко се десио ту, па помогне старцу да устане и одведе га кући. Почастише га добро код трговца и дадоше му дводинарац.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године. ВЛАДИКА ДАНИЛО Љепше ствари нема на свијету него лице пуно веселости,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пипо?“ „Јест!“ одговори Пипо, смијући се и врну се натраг. Ђакон, скинувши капицу, примаче се к старцу, накашља се једном-два, да сврати пажњу на се па проговори: „Да заложимо...“, па исправи: „Да заложите што Господару!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
7. Врабац пипац Ја посијах боб. Навади се врабац Пипац у бобац. Ја одох старцу, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Ја одох крави, Да ми храна млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Ја одох пласту, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох, Старац мени штап даде, Те истерах врапца Пипца из бобца. 8.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад он није знао, коју ће узети; зашто су по себи све три биле добре и лијепе; него отиде некаком старцу, да га пита: или је боље узети ђевојку, или удовицу, или пуштеницу; а старац му каже: „Синко!
ја матор човек, па сам дошао ђетету, да ме свјетује, како ћу се женити;“ па се врати на траг, и отиде оном старцу, да га пита, коме га је послао по свјет!
Кад дође старцу, и вичући на њега и срдећи се каже му све како је прошао с премудријем; онда му старац рече: „Е мој синко!
Сад он није знао коју ће узети, јер су по себи све три биле добре и лијепе; него отиде некаком старцу да га пита: или је боље узети ђевојку или удовицу или пуштеницу; а старац му каже: „Синко!
ја матор чоек, па сам дошао ђетету да ме свјетује како ћу се женити;” па се врати натраг, и отиде оном старцу да га пита коме га је послао по свјет!
Кад дође старцу, и вичући на њега и срдећи се каже му све како је прошао с Премудријем, онда му старац рече: „Е мој синко!
“ Али она ни најмање за то, него убере некаке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: „Баци ти мени балоту, да онамо идем ђе она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари како сам ти казала, и хоћу
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Мт. 11, 29-30) Јер каже Писмо: „Љубав Божија у вернима је привезана“. (Према И Јн. 4, 12) А овом блаженом старцу извесно се још више привеза за веру његову речено: „Ко љуби оца или матер више од мене, није мене достојан.
А усред тога, као слаткогласну птицу и пустинољубну грлицу, жељеног нађе неког монаха, милу утеху христољубивом старцу, и некада од њега отхрањено јагње, изданак од плода његовог и цвет од корена његовог, а ту је и добри мирис.
“ А ја, све испунивши, учиних што ми је он заповедио. А сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу таква неисказана Божија провиђења.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Да вашу патњу понесем у себи... МАНОЈЛО: Немаш ти појма шта си направио! ПРОСЈАК: Оном старцу излечио сам чворугу! МАНОЈЛО: А без те чворуге не може да га препозна ни његова рођена кћи!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Потом да заповед да нас одведу у трапезу и даду јести. Кад изиђемо из трапезе, пођемо свак своме старцу. Ја нађем мога игумна сама гди хода по ћелији. Упита ме јесам ли изучио псалтир; кажем да јесам.
По служби, пре него седну ручати, ови разговор учини митрополит мојему старцу: „Ето ти, оче игумне, ја испуни[х] твоју вољу: хиротониса[х] твога малога [Х]оповца на дијаконсгво.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше. Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос. Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако од свачега надохват, па онда поче дугу историју
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад није све у своје време, онда мора да буде кад му није време. Догоди ли се тако нешто старцу, сви му се смеју. Е, кад бих само могао да постигнем, свима што се смеју почупао бих гркљане.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На глас његове песме, као на уговорени знак, из свих кутова собе, из свих зидова, похита ка старцу чета малишана, не већих од жира, али светлокосих, светлооких, раздраганих.
— То галебови криче, спавај! — дечак додаде старцу воде и истрча из куће. Изнад потамнелога мора расла је беличаста светлост праскозорја. Крици се више нису чули.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом. Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и
Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа. Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.
Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте... Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима... Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на
Сад хајде, па ето ко те послао, тако му кажи. Отолен ти садразан пут за уши и стигне слијепоме старцу на дортјол. Све му искаже што му је мујезин рекао. — Е добро, — рече слијепац — кад ти је он казао, и ја ћу ти казати.
Садразан се крене даље и стигне младићу што алмазе у авану туче. Све му саопшти о слијепом старцу, а младић му рекне: — Кад ти је он казао, и ја ћу ти казати. — Па настави: — Мој отац бијаше дервиш.
Старац рече: — Јеси јунак, али не тако велики, него кад си дошао, ето сада је један делија отео старцу што веје жито кћер, а овим људима сестру, појури за њим, па ако отмеш девојку, узми је за жену.
Ћипико, Иво - Приповетке
Не помаже ни утврђена погодба, ни њихове молбе; још бијесан Арнаутин збива од њих шалу, смије се старцу и затвара им врата од дућана у образ.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ А старцу је мила глава, — мора послушат’! Оде опет мору сињем, мору дебелом. Море бурно као да му гнев ускипео, А кроз маглу,
Петровић, Растко - АФРИКА
— Добро, Ме, ја ћу ти дати два пута више, па ти врати старцу што је дао за твоју сестру, а онда је венчај са мном. — Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Онда ће рећи момче некакво: „Данас се жени Ђукић војвода!...“ А ја, да старцу пошту учиним И да се чета вина прихвати, У сватове сам ваше дошао... Сећаш се сад? СТАНА: Ах, пропала сам! (Гласно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Али зложељна је Судбина ту се испречила кивно: Или је Сатана старцу уселио пагубне мисли, Или се срце потрзало слашћу прадедске му земље, Ил’ му се дугим зар ропством к слободи
Којем је од вас двојице неправда: Теби што уста немаш да с’ насмејеш, Ни ока, сузом образ да опереш, Ил’ старцу који мучи се и страда, Међу тим пева, весео зановета, И тако за сто, мање, више, лета?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нико их честито и не погледа, а камоли да их упита за цијену. Нико ни да се нашали! Старцу се то нешто грдно ражали и љуто га заболи, и, да је имао суза, грко би и болно проплакао.
Вујо јаукну и изнемогло паде. — Идеш ли, роде? — викао је Реља поиздалека. — Идем, идем — чинило се старцу да чује дјетињи глас. — 'Ајде, роде, 'ајде!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
свирепост потанко описана, у непосредној је функцији величања јунаштва и честитости хајдука, као што је то у песми о Старцу Вујадину, који издржи и најтеже муке, и не само да не одаје своје другове већ и подстиче своје синове на храброст.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ 1875. ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ Зар пољубац мени, старцу, Дајеш, млада, са усана? Зар на моје старо раме Пада рука усијана?
„Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада... Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од пламена
Ћипико, Иво - Пауци
У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се.
— смрси стари. — Хоћу ли се попет'? — Па ча ћете? С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу. Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.
Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
захватила малодушност од дугог загледања, такви већ одустају, и можда им само понекад дође на памет да повире према старцу, после чега мрзовољно одмахну руком као да кажу: нема од тога ништа, тај неће.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Бен-Касиму се тада вечерња утвора јави И проговори старцу, кроз облак прозрачно плави: „Господ, који те гони, кроз речи говори моје. Касиме, отиди у град и продај магаре своје.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
када их је отворила, виде да се налази на самом пешчаном дну, пред ногама премудрог Морског Цара чија је бисерна брада старцу до колена расла. — Закуни се на верност и бичеш поданик највећег и најмоћнијег цара на свету!
Свира ветар кроз његове ногавице, лепршају рукави као да Страшило неког поздравља, неком маше. Причини се Старцу да то и није Страшило, већ стари пријатељ Софроније који му иде у сусрет.
Откуда ту, где су одувек биле трске, замак? — Шта је то? — омаче се Старцу с усана, а Сребрно девојче се насмеја и рече: — Наша будућа кућа. Ту ћеш ми бити женик! Луда мала! Какав младожења?
Колиба у којој је становао била је празна: старцу и псу ни трага. »Мора да је одлутао међу трске?« — помислили су и нису га више тражили, уверени да ће међу трскама
како ветар на рубу мочваре разговара с трскама, односећи у свет причу о звону које је опомињало, о дечаку и роди, о старцу који је знао језик птица.
Ој, како је котлићу била мрска та кућа! Ој, како је био беспослен! Старцу су уместо црвене и љуте рибље чорбе доносили супу златицу и чорбу од кромпира. Није смео ни да спомене рибе и реку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ни стрепња за сином не враћа старцу снагу. Али кад се после добијеног мегдана вратио Иво у турском оделу, кад се Ђурђу учинило да то долази Турчин који је
Бањску оставити града, мислим ђога коња уморити и у гости, ђецо, одлазити, у тазбину, у била Крушевца, к милу тасту старцу Југ-Богдану, ка шурева девет Југовића; тазбина ме та жељкује моја“.
био, а од срца не имô порода, па узео к себе синовицу, синовицу, њему особницу, меште кћери и меште синова, пак се старцу саде ражалило, ел је спрема преко мора сиња.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И виде братију делајушту. Рече к старцу: — Не делајте брашна гибљушта: Марија бо благују част избра! Глагола старац к ученику својему Захарији: — Веди брата
И јако ж никто вазва јего, встав приде к старцу, те му рече: — Не једете ли оче, данас. Отвешта старац: — Уже јадохом. И рече монах: — Да почто не призвасте и мене?
Ти же, благују част избрал јеси; чати книги и питај се словеси духовними. Слишав же сија брат, поклони се старцу до земље и паки глагола јему старац: — Свакоме чловеку полза јест с посла злопатљива.
О МУДРОСТИ И ЦАРСТВИМА Самац и млад јунак наличан је матору и нелагодну старцу, како што је и боље врсни млад разуман и освестан слуга, него ли будаласт цар којино у глави нејма домишљења и
Рука руку пере. Јако је двоструко сплетено уже. Самац и млад јунак наличан је матору и нелагодну старцу. Не приводе опаклије никога на добро поштење. Велик и јак од вишега и појачега свакад се чува.
Нејма по смрти покајања. Недај своје умље за безумље. Буди слепу око, хрому нога, кљасту рука, старцу штака; не проходи на празно просјака. Куд доспели да пристали.
Те посвећене и попове снаћи ће грешна брига који су ме од детињства до ово доби чисту у цркви спажали и целу старцу поштену од сеј доби на спажање ми саборно предали.