Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Наумио сам је, старче, у тебе просити. — Лепо, синко, даћу ти је, кад год је запросиш, — рече старац, — али, синко, ове седе косе не могу
— Је ли грехота љубити, старче? Ја твоју Јелицу само љубим! — Сад иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати...
сасвим искрено разговарао са Миланом; па кад му је све разложио, и кад је младићу све јасно било, а он рече: — Хоћу, старче! Неће се добро ни смрћи, а ја ћу ти оно несрећно парче конопца донети.. — Али, синко да ћутиш!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
пак уза сваку реч: „Моли се богу, господине”, док се оном досади, пак онако болестан стане викати: „Та прођи ме се, старче Вујо, ако бога знаш! Та богу се молим, нећу се теби молити!
То сам од младости примио, и томе овако стар, како ме видиш, сљедујем, непрестано трудећи се и радећи.” — „Е, мој старче, само си полак мојега совјета примио, а ваљало би да сав примиш.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Што ме зовеш, бабо? — Расплети ми перчин! Све се скамени. Петра му приђе. — Старче?! Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: — Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али кад сам из њега сазнала да долазиш ах кад сам сазнала да долазиш... Од кад те нисам видела, мој старче, мој мили млади старче, како си сед, па таман па намучен, мој јадни, мој добри, мили мој драгане..
Од кад те нисам видела, мој старче, мој мили млади старче, како си сед, па таман па намучен, мој јадни, мој добри, мили мој драгане..
Сву ноћ нису спавали. — Приђи ми, седи ту, старче, мој старче. Много имам да ти причам. — Опрости ми, крив сам, крив сам. Наташа, ја сам мозак свој исушио.
Сву ноћ нису спавали. — Приђи ми, седи ту, старче, мој старче. Много имам да ти причам. — Опрости ми, крив сам, крив сам. Наташа, ја сам мозак свој исушио.
А сад ево ме опет у сред оног чаробног сна и ти си поред мене, ти, ти, ти, ти си поред мене, мили мој млади старче, мој седи, мој добри, како си добар што си дошао, како си добар. — Ја сам проклет, презри ме, драга.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Он је учено муж, зна елински. (Отиде.) МИШИЋ: Ха, ха, ха! Леп ми занат дао! Али, чекај мало, старче, уватићу ја тебе! (Петру.) Гди ти је господична? ПЕТАР: Шта велите, господине?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу! Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!” Рече Варнава, игуман млади, а старац оде тако да ради.
” „Ох шта је! шта је! — та невоља је, невоља тешка, самртни крај је! да л' учини, старче, оно што ти реко'? да л' оде ко? ох, дал' је далеко?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити. Говори, старче, пошто је. — Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи.
Је л' готов ручак? — Помогао ти бог, старче, готов је ручак — вели Марко — али неће тебе убости у губицу. — Хоће боме прије него тебе — вели старац.
“ Марко га сад пусти. — Поклањам ти, старче, живот — вели Марко — јер нијесам рад да ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду
Кад је Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски
Дакле, старче, ако хоћеш да ме дарујеш, а ти ми дај и за моје другове дјевојке, да им понесем одавле нешто што би се могло назвати
Онда се Срећа маши у џеп, извади једну потуру и рече старцу: — Ево ти, старче, узми ову потуру, па купи за њу што ти је драго. Прихвати старац потуру и однесе је својој кући.
чојек некуд ишао, па се замислио, док у том искрсне пред њега један калуђер, а то је био свети Саво, па му рече: — Старче, шта би најволио да видиш на свијету?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
барци подиже једро и скиде шешир свој: „Наћи ћу гдје се рибица крије, донијети младост што могу прије, чекај ме, старче мој!“ Путује барка ко лабуд бијели, на прамцу Мачак, капетан смјели, пажљиво стражу стражи.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако. Сад га ти будиш... СОФИЈА: „Отвори очи, драги старче! Ви сте само сањали! Саберите се!” ЈЕЛИСАВЕТА: „Зар он није био овде? Зар му нисам стиснула руку?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тако је говорио старац. — Не греши, старче! — рече му један танак, тих гласић који се једва чуо. Те је речи зуцнула мушица.
— Не греши, старче! — говорила је мушица. — Не љути се што и нас има на свету!... 3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло.
— Ти си, старче, Божји човек а ја проклети зликовац, који ће у пакао! — завапи цар. — Не, брате! Ти си спасен! Устани!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Дивна плећа, а дивно ли пише! Благо теби задовијек, старче, чудно ли ћеш нешто доживјети! КНЕЗ РОГАН Које држе да је наша страна, ал' од крста али је од стуба?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А газди терам све пуладине и мрцадине. Газда мене пита, газдарица тражи: „Море, старче, ди ти је та и та овца?“ — А ја им лажем јако, љуто и крваво лажем: курјаци јој главу откинули, а пси месо разнели, а
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Како дође а он рече: „Ја ћу тога коња купити. Говори старче по што је.” Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи.
Цар узме и прочативши је рече му: „Добро, старче мој, сједи, ја сам данас цар, али да сам и просјак, ја ћу ријеч моју и потпис мој потврдити; већ причекај, да почнемо
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Опака и без свакога разума гордост: своје | рођење похуђавати! Дакле, ти се, старче, неправо тужиш на моје говорење, које, велиш, да си у младости чуо, не би смео у прси младе твоје дирати.
Оде, гледа у леђен. [Х]оћеш! Нестало воде из леђена. Виче старца: „Старче, нестаде воде; сад леђен пун бијаше, пак у један ма[х] остаде празан и сув као длан.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О памтиш ли, старче, кога мајка стара Тад у страшној клетви спомињаше туди? Да ли једно момче што са лудог жара Отрже се у св'јет, да
Рече л', старче с'једи, На ког мртва ћерка помишљаше онда Онај горки осмјех кад јој уста следи? И да ли га прокле да у часу туге, И
И у мутни данак, и у вече тавно, Дух савјести кад му с љутим бичем хита, Да он тебе, старче, изнемогла давно Из сна мутног буди и за прошлост пита? Ј. Дучић ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. — Под кецељом, је ли? — А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету! Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце.
— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. — Од муке, мој старче, није од залуднице. А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући.
— Ха, побро, је л’ то снајка? Жива и срећна била! Гле ђавола какву је цуру преварио. Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. — Жива била!
— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао. Старче, кажем ти, купи сватове! Вујо слеже раменима, па одговори: — Чините, напослетку, како хоћете; не браним.
— Нађи, старче, и кола. Кад је свадба, нек бар буде сватовски... Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!...
Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... — Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на једног старца где поред ватре седи: — Добро јутро, старче! — каже му Петар. Старац му одговори: — Бог ти добро дао, синко! А откуд ти овамо дође!
Кад он тамо, ал̓ стари сједи и ложи ватру, а Илија му рече: — Помози бог, старче! — Бог помогао! — одговори старац. — Па шта радиш? — пита га свети Илија.
Свети Петар закала па сиђе к староме, па му рече: — Помоз̓ бог, старче! — Бог помогао! одговори старац. Свети Петар му онда рече: — Мене је послао бог да му те овце продаш, ако хоћеш.
Кад свети Петар чује, дође к старом па рече: — Старче, протекло је вријеме твога живота. Сад треба тело у земљу, а душа у рај.
Кад паше још триста година, дође свети Петар па рече: — Старче, сад мораш ићи, друге није. А старац рече: — Е, па кад није другаче, ја хоћу, али само да видим како ће ми бити души.
— Помоз’ бог, јуначе! Је л’ готов ручак? — Помогао ти бог, старче, готов је ручак, — вели Марко — али неће тебе убости у губицу. — Хоће, боме, прије него тебе, — вели старац.
Марко га сад пусти. — Поклањам ти, старче, живот, — вели Марко — јер нијесам рад да ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве; волим
Кад је Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски
Дакле, старче, ако хоћеш да ме дарујеш, а ти ми дај и за моје другове дјевојке, да им понесем одавле нешто што би се могло назвати
Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити. Говори, старче, пошто је. Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи.
Онда сиромах извади дукат и рече: — Ево ти, старче, дукат, па проговори. Старац узме дукат и рече: — Немој нигдје ићи на конак гдје је млада жена а стар човјек.
Онда старац ушути и не хтје више говорити. Онај сиромашак извади и други дукат, па рече: — Старче, ево ти и други дукат, проговори још једну ријеч.
Ћипико, Иво - Приповетке
А он, и не гледајући на ме, рече јој: . — Дошао сам да те зовем да ми поможеш простријети мреже. — Хоћу одмах, старче мој! — потапкавши га по рамену одговори Антица и погледа на ме, па се насмија. Ја се дигох, па пођох за њима.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Помолила риба главу и пре позива: „Где си, старче? Реци шта је, да с’ не дангуби.“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није доста славе бољарске,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ти је Гојко, Како ти је младостан младожења стари, Како љубов кипи и сердашце жари, Вала би ми рекла: — ,Опрости ми, старче! Ходи да те загрлим, вукодлаки јарче!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’... шта ћеш? Укратко казуј, што те послаше? Јер ја ти, старче, радо не слушам Говора празног дуги безначај!... ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо!
РАДОШ (седајући наново уз ватру): Ако се нисте бога одрекли, Нека вам, децо, господ помогне! БОГДАН: Амин, старче! РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они! БОГДАН: Ко, старче, ко? Зар нас познајеш?
БОГДАН: Амин, старче! РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они! БОГДАН: Ко, старче, ко? Зар нас познајеш? РАДОШ: Ај, ђецо, остарио сам, врло сам остарио, па и не видим; — а и шта ће ономе који је сто
Боље да ослијепи... БОГДАН: Боље и јесте, старче, — који очима само несрећу гледи, боље да се родио слијеп. — РАДОШ (за себе): И не познају ме синци рођени!...
РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко? БОГДАН: Наш један друг — Па ако рану умеш познати, Ево је, старче, па је погледај. СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече.
Ма шћах вас питат, децо, Куда пођосте? На далеко ли, млади, смислисте? БОГДАН: Далеко, старче, богме далеко! Мој отац не би тамо ишао, Да му за сваку стопу крочену По једну царску круну дарују.
БОГДАН: Био се с њима, Али се не би њима предао!... РАДОШ: То никад не би! БОГДАН: А ми идемо Турцима — Ви’ш, старче!
РАДОШ: То ли је узрок који вас гони Да се предате црном сотони? БОГДАН: То, старче; Али што гледаш тако? РАДОШ: Турцима? Ох, зар Турцима? Безбожницима, мрким вуцима!
Вујо!... оруже!... Хе, има ли кога ту?... (Вујо долази.) Оруже, Вујо, иди похитај! Ал’ бирај, старче, све најоштреније, Знаш, брат ми рођен иде у госте, Шта гледаш? Иди!... Да, ал’ причекај!
Иди!... Да, ал’ причекај! Упитати те хтедох још нешто — Сердаре, старче, јеси л’ позвао Још ове ноћи да се саберу? Владика, хоће л’ нам и он доћ?
Запали сунце! Мрак! Поноћ! Сан! У Венецији свакад је дан... Пуштај ме! Идем!... Ко, старче? Ја?.. Твоја те кћи прогонила!... (Јелисавета на једна врата, кнез Ђурђе, владика и остали на друга врата излазе.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
што узрока имао није горњима своје тужбе присојужавати, него је јошт и Лаватеру смело рећи могао: »Ево, танконосати старче«, носа, каквог ти зактеваш да се виспреност ума засведочи.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
вештине Нама сте камени длан На вама читамо црту живота Никад јој нисмо видели крај ВРАЧАР ПОЛЕ Срео сам те старче пастиру Усред белога града Пролазио си нешто после поноћи Огњеним пољем врачева Између сенки кућа и липа Носио си
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А ви велите, о ви који презирући оруђа Огледате тугу своју у реци плача туђа, Старче, чије су косе забелеле сасвим у дану, Младићу, очију божанских из којих љубав свану, Тиха жено, која са анђелима мешаш
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ђоко је сад имао своју чету и пред собом и за леђима. — Ехе, доћи сад, страшни старче! Гдје си, бабо с торбетином ?! Мајстор Лазар Мачак начинио је у логору и љуљашку, позабијао у стабло прастаре букве
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него скоро право ми се искажи беза зла, што се то од тебе стало? Девојка О, поштени старче Јосифе, што да ти рекнем за то?