Употреба речи старчеве у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јелица Милоша Севића. Она је ту. Добјегла је у твоју кућу. — Ја је нисам видео. Турчин му погледа у очи. Али очи старчеве ништа нису казивале. — Лажеш! — Јок!... Ти ме питаш, ја ти одговарам!...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Баба шта би друго, већ нагрне чанчић брашна, па како није знала за оне старчеве новце, удели с брашном и њих слепцима. Дође старац кући, тражи новце по свој брашнари, али не може да нађе; пита бабу,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Док бурно море около јечи, капетан чује старчеве ријечи, тужаљку друга драга, прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга, врати се, врати, давно ме изда снага.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне у образ, у врат, час покуша да му уђе у нос.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Велики зоре освитак, заблијешти старчеве очи. Тек тада тргну се, па затворивши лагано стакла, нестаде га с прозора. У ћелији бјеше мрачно.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се од њеног погледа муте старчеве још крупне очи са избледелим жућкастим искрицама. Ти можеш да знаш, казује му погледом, а сећање јој брише осмех.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Други га, одлазећи у свет, зарађују. Трећи отимају. Али, среће у њему нема! Последње старчеве речи једва је чуо. У ушима му је брујало: одлазећи у свет, може се постати богат. Е, па, отићи ће.

Ћипико, Иво - Пауци

Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље. — Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија.

потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!” Пред његовим очима ређају се све црње слике.

„Тридесет и пет година!” помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.

— Ча дате! Говоре да сте добар за сиромаха. — А ви сте се на ме љутили толико пута! Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље. На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак.

Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом. Хвата се мрак и из увала ноћ долази.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Гомила радозналаца пратила га је на одстојању, без речи. Тако су и до града и до старчеве куће стигли. И гле, поново пред метлицом поче да узмиче ђубре.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности