Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако и у Планинцу беше у то време учитељ занатом абаџија, старчић неки, коме је на целој лубањи једва две-три длаке преостало, и то беле као снег, па кад их ветар залелуја, а ти мислиш
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Старци ћуте и шарају штаповима по прашини. Уместо њих, говори њихов предводник, Лука, спечен старчић гуштерског лика. – Шта ћу сад без кола? — пита несрећни возач. – А шта ми радимо читавог живота?
Матавуљ, Симо - УСКОК
, први вијећник конте Марко Ивановић, још један властелин и три трговца прођоше кроз гомилу. Пијеро, сух старчић, с власуљом и тророгљастим шеширом на глави, огрнут млетачком кабаницом, набадаше танким ногама, на којима бјеху
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
! — забезекне се Сава. — Жив, богме, и десет пута мудрији него ти. Иако баш није било тешко испасти мудрији од Саве, старчић увријеђено пуше: — Мудрији од мене? О, види ти њега. — Да, да.
Тај добродушни сиједи старчић — чаробњак који живује у врбику понад воде, увијек будан — спреман је у свако доба да саслуша свачију муку.
Како ће свеца сликати крај појате, на кориту, еј? — Иди па види ако мени не вјерујеш — мамурно прожвака старчић. Дјед се неодлучно узврпољи стојећи у мјесту: ко ће ићи привиривати у један тако посвећени посао као што је сликање
Тек послије дуже станке дјед се промешкољи на буковој клади, па ће ти упитати: — И шта то би с тобом, брате Сава? Старчић се устури као на прозивци и осветнички завреча: — Нека ме пољубе на једно мјесто заједно са Вилсоном, а вала и с оним
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
читам у новинама: у другим колима довезао се доајен дипломатског кора и тако даље, пред очи ми излази босоног сијед старчић у извезеном фраку и под дворогим шеширом, на волујским колима.
Пролази весели старчић, за њим испадају на асфалт струкови трстине, публика на тротоару буљи у чуду, с дућанских врата подмигују шегртићи, а
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту сретнемо команданта данашње борбе, пуковника Михаладзе (?); црномањаст старчић, избријане браде и неугледне спољашњости, поздрави начелника штаба Комарова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кипислцауф!... Анђелска душица. Ња, бато!... А видите њега... Поган старчић расте. Војин таман заусти да нешто каже, кад наиђе телефониста и позва потпуковника Петра на телефон.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Било је мучно. Игуман је седео скрушено и утучено на постељи крај Лауша и правдао се. Овај честити старчић испео се горе, к нама, да би показао колико му је стало да сачува пријатељство између наше куће и манастира.