Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То, међутим, не мора увек бити пресудан критеријум избора. „Старјешина није свагда годинама најстарији у кући: кад отац остари, он преда старешинство најпаметнијему сину (или брату или
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ја налазим да је вјера везивала Милицу кнежеву за Радојева сина, а сад, када ти, као рођени стриц вјереников и старјешина вашега дома, пристајеш да се развјере, онда и ја, у име божје, дајем благослов и кажем да је кнез, и по црногорском
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чекај, сад ћу ја теби казати! — Затим изиђе напоље. У једна доба ето ти тридесет врагова, пред којима бијаше старјешина онај исти што га је био војник у оном двору заменђелио, па кад овај виђе војника, стаде га вика: — Бјеж', друштво!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сви се обрнуше. Човјек — не, но прави „дивски старјешина“ (што се у пјесмама пјева) бануо из града па се раскорачио на уласку капије.
би за тебе живот дао; сваки је наредан да на твој миг крене јали стане, као што и доликује, ваистину, јер си ти наш старјешина!“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Са новцем свуд код куће. — Није госпара без динара. — Што тања кеса све дебљи образ. О СТАРЕШИНСТВУ — Каква старјешина, таква сва опћина. — Жиле се коријена држе. — Док се старјешина освијести, кући се занесвијести.
О СТАРЕШИНСТВУ — Каква старјешина, таква сва опћина. — Жиле се коријена држе. — Док се старјешина освијести, кући се занесвијести. — С главе риба смрди. — Старије јутро од вечера. — Тешко глави кад реп заповједа.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а Кушмељ био старјешина у братству, ми ћемо о њему, и његовој породици проговорити напосе, у овој другој глави.
Алате, момци, јер дајем три талира јабуке! — рећи ће нови привремени старјешина. — Није то збогу јабуке, него... оћу покушати, ако ћете викнути приковођанима да ми даду коња! — рече Дундак.
Узалуд се он томе противио наводећи своју болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године. Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.
— Ајде клекни, кршћанине добри! — рече му најзад Брне. — Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од својих старјешина да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај за твоју љубав оћу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад дођеш у пећину, ти ћеш бити старјешина, а ја ћу бити први до тебе, а остали дивови нека нас оба слушају. Ти ћеш као старјешина имати свега до грла шта ти
Ти ћеш као старјешина имати свега до грла шта ти душа зажели, само заповиједај што ти треба, дивови ће те служити као старијега.
Ту нађе све осам дивова и позна се с њима. Див им прича све што је у ствари и они се сви сложише да им старац буде старјешина, а они сви да га слушају кô старијега.
ЗЕЧЕВИ НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ Учине негђе састанак сви зецови по заповијести њиховог старјешине, те им старјешина рече: — Браћо моја, срце ми се радује кад на вас погледам и толику силу око мене, али нам није више живовања на овоме
Он потече, а сви једанак за њим; али кад дођу до воде, почну жабе на сву прешу скакати од страха у воду. Кад то виђе старјешина, повиче на зецове: — Стојте, не топите се!
Ћипико, Иво - Пауци
— и примаче их ближе к пламену. — Однио му лед два прста, — вели кућни старјешина, — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв као срж у одсјечену дрвету! — А зар Илија није дошао кући?
—Није... па пођох му на сусрет. —Са срећом! — зажели старјешина. —А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!
Раде се нагло диже. —Куда ћеш? — упита старјешина. —Идем . —Де ти... Раде изиђе на коњски пут и пође даље. Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.
Чељад се окупи око ватре. Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: —Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме:
Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана. Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.
И о томе , разговарају неко вријеме. Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради. — Вели, — каже старјешина да закон не да у мрца дирати док комисија не дође... Треба да неко у варош пође!...
И требају пријечнице и клинови за учврстити носила ... . —Дакако да треба! ... —Али има још једна, — опази старјешина. —Требаће наложити велику ватру око мртваца, да омекша... Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло ...
—Гдје је то? Не знам ја ништа, већ како ти урадиш... — Треба, синко, да се снађеш, да се бринеш, ти си сада старјешина у кући... Па, ако се ти не побринеш за кућу, ко ће други? А колико ти је година? —Пасем двадесет и четврту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на тефтиш, тј. какав велики старјешина турски изиђе с подоста момака у народ, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и родбину хајдучку да се траже
Но да видиш јутру на уранку: прије данка и јаснога сунца подранила једна поглавица, што је једној земљи старјешина, по имену Јован капетане, што бијаше ђевер уз ђевојку; подранио, поље оставио, и у пољу кићене сватове, а дошао граду
да ћу тамо јунак погинути, нећу моју снаху оставити, ни весеље јутрос растурити. Но како си мене старјешина и пошао ђевер уз ђевојку, ну набрекни на камену граду, ну набрекни, призови тобџије, нека топе пуне и напуне, нек
Кад то чула Хасанагиница, старјешини свата говорила: „Богом брате, свата старјешина, устави ми коње уза двора, да дарујем сиротице моје“. Уставише коње уза двора.
на све стране по свој својој земљи Семберији, а на село свако поручује: „Од свакога двора бијелога нека овђе дође старјешина; која жена јесте удовица, у својему двору старјешина, нек и она Бијељини дође; и која је жена нероткиња, нек и она
на село свако поручује: „Од свакога двора бијелога нека овђе дође старјешина; која жена јесте удовица, у својему двору старјешина, нек и она Бијељини дође; и која је жена нероткиња, нек и она дође Бијељини!