Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА Некакав војник служио дуго времена у војништву, нијесу га старјешине ништа аванцирале; а обрст је био узрок свему томе.
Цар га покуца по рамену и рече му: — Кад те старјешине нијесу ништа аванцирале, ја ћу те аванцирати. — Затим га прогласи првим министром.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пошто му главари пољубише руку, наврје народ к њему, да су старјешине муке имали припуштајући редом свакојега. Благи старац благосиљаше и у исто вријеме питаше за здравље свакојег
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. Састану се један дан на обично мјесто старјешине и главар од једнога мјеста који је на мору шкољ, и стану се корити једни другога, како од њих никад не може бити мудар
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЗЕЧЕВИ НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ Учине негђе састанак сви зецови по заповијести њиховог старјешине, те им старјешина рече: — Браћо моја, срце ми се радује кад на вас погледам и толику силу око мене, али нам није више
Ћипико, Иво - Пауци
Харамбаша предводи рондаре окићене заставама, а капетан кућне старјешине. Бискуп се указа и благосиља. Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско.
не одговара угојеној прилици: танак је и неразговјетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији него у старјешине му.
понекога од њих, боље одјевена — често је то видио на своје очи — поздрављају по војнички, с почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута све до у кућу.
Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. — Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред
У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез. Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа. Мишљаху да неће жив осванути.
— насмија се његова пресвијетлост. А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Косово, а кроз војску цара на Косову, — пред њима ћу бити делибаша — нек се стиде и нек се препану, нек се свога боје старјешине. Ко гођ стане у царевој војски, ко гођ стане с нама говорити, стане турски, окрене мановски.
Милоша Обреновића првијех година, али послије он заповједи да се господар не зове нико осим њега, и тако на остале старјешине пријеђе име господин. По томе се у Србији и данас само Александар Карађорђевић зове господар.