Африка
судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка. Она је сасвим гола и једино се ђердани укрштају између њених ногу.
Занимљиво је већ и само ићи Африком и гледати стасита створења како журе са свим својим покућством на глави. Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва
Микеланђело или Лука Сињорели! Изводе младу. Она је омања, пуна, али стасита и симпатична девојка. Место лишћа има на себи кратку сукњицу од ниски кориа који звече.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Капамаџија је имао обичај да каже, да му ћерка није седму ноћ дочувана. Кад се удавала, била је то висока, стасита, девојка, са тешком, тамном, косом, око главе, која јој је спадала за врат. Курјуци су јој имали боју црних змија.
Ни они, Исаковичи, не би никад пристали на то. Међутим, Павле се варао. Та лепа, стасита, жена, крај њега, вртела је главом и, гледајући у таваницу, понављала, као у некој грозници, да се она више никад неће
Мисли само, каже, да, кад би се вратила, опростила би Трифуну. Она онда скочи, онако стасита, па му рече да јој се, при самој помисли да се врати Трифуну, привиђа та полегуша, гола, ускакавчена.
Била је то дрска, стасита, девојка, јаких ногу, које је показивала, скоро до кукова, кад би силазила из кола, или се пела у кола.
Исакович је, међутим, био нестао, у снегу, и неће моћи, никад, да је види. Ћерка Петра Великог била је стасита, врло лепих груди, а имала је, у свом лепом, округлом, лицу, крупне очи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од Црногорака није само пажњу привлачила, него просто очи плијенила једна од оних двију дјевојака, стасита, прсата, огрнута црном струком, с једном руком за појасом, с другом спуштеном низ стегно.
— Да. — А кад? — У подне. Крцун кресну огњилом о кремен, те кроз варнице сви ближи видјеше стасита младића с фесом на глави. — Откуда ти фес на глави, кад си ти ћесарски солдат? — пита поп.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
нешто смотао — нагађали су сељаци пратећи очима ониског старину како поносито одмиче друмом, краљевски уоквирен с два стасита „дјевера“ под пушкама и блиставим бајонетима. — Оде, вјере ми, ко на Косово!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пријед смо рекли, да је цура била стасита и танковјеста. Еле, дивни божији створ, дивни плод господскога соја, што се у брда станио те живио животом простим и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То бјеше најмилије доба Бакоњино. Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.
У дућану гдје уђоше бјеше налога — највише жена. Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепа одјевена, растура гомилу сељанака па му изнесе кутију свиленијех рубаца. Жене се скркоше око њега.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- пожурих се да му дадем све потребне податке о кнежевој вереници: „Старо угарско односно аустриско племство, стасита појава...“ Хтедох да у том правцу пођем и даље и рећи: „красна“, „дивна“, „лепотица“ итд.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Представио ме жени. Њемица, стасита, веома соањирана женка у годинама у којим се још сасвим успјешно води борба с наступајућом претилошћу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше то стасита и ретка појава. Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за
Петровић, Растко - АФРИКА
судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка. Она је сасвим гола и једино се ђердани укрштају између њених ногу.
Занимљиво је већ и само ићи Африком и гледати стасита створења како журе са свим својим покућством на глави. Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва
Микеланђело или Лука Сињорели! Изводе младу. Она је омања, пуна, али стасита и симпатична девојка. Место лишћа има на себи кратку сукњицу од ниски кориа који звече.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мара је била стасита, боката и сисата, пуцала је од крепког здравља и било је сасвим природно што је Дадара наишао на њу а она на Дадару.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
склонити с раслабом образи смешни, намигљиве очи тихозгледне, мекане хаљине цифрасте, белорумена лица, лепо стасита и ситноходљива кичељиво окретна многа је ту ласка и вражија варалица...