Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима. На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе. Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу.
И једна мисао, као рана, опомињала га је на његову сунчану јонску обалу, тамне вртове и бледе статуе. И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора.
он виде све онако као што је било некад; непрегледне обале са дрвећем и сенкама, које су ишле до краја света; и бледе статуе у којима је узрујано струјила бела крв страшћу и заносом; и једно огромно сунце које је изгледало веће него свемир.
Африка
Он се брзо опија и онда разметљиво износи да нуди и ово, и ово, и ово, на поклон: „Једите, узмите, носите! Црначке статуе, конзерве с путером, породичне фотографије. Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бежећи из друштва, Исаковичи су на тим степеницама радо седели, загледани у мраморне нимфе и сатире – статуе, које су се у води огледале. На води, у том врту, јављали су се први знаци пролећа.
су Исаковичи, са многим другим официрима, позвати у резиденцију Костјуринову, све је на дворцу још било францеско, и статуе на крову, и статуе у врту, и ронделе у башти, и прозори који су били велики, а до патоса допирали.
многим другим официрима, позвати у резиденцију Костјуринову, све је на дворцу још било францеско, и статуе на крову, и статуе у врту, и ронделе у башти, и прозори који су били велики, а до патоса допирали.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БОЖИЋЊЕ ЈУТРО Није то пејзаж с хартије ни чија лирска сујета То вид је чедне магије у знаку белог субјекта. Статуе, капе, кипови. Нигде се нико не спрема. У снегу леже шипови под окном које не дрема.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На крилу одмора свога Ромула вечни град спокојно, тихо је дрем'о; А квирит стоји млад, И с чудне статуе те, сањиве не своди очи, И гледа бајни рад...
Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, К'о слике Титана мрачних, к'о тучне статуе Крона.
И једна мисао, као рана, опомињала га је вечито на његову сунчану обалу, тамне вртове, и мирне статуе. И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Испред стражњег њеног зида и испред оба уздужна зида стајале су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по једну музу, тако да су њих свих девет овде биле на окупу.
Оданде почеше да износе у двориште све што им се чинило од вредности: мермерне статуе, сребрно посуђе, амфоре, скупоцене завесе и ћилиме, сунчане сатове и друге астрономске инструменте.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И као што су стари, у античком добу, носили статуе својих богова у борбама, клањали им се, убијали у име њихово и чували их да не падну у ропство, тако ми сад носимо
Раширених руку, онако исто уздигнуте главе, сен је стајала преда мном у оном језивом непомичном положају статуе. Онда несвесно ја учиних неколико корачаји према њој. А тада... ја то никад нећу моћи да изразим!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Невеселу слику Париза у мојим очима појачавале су и статуе на тргу Конкорд, што је био доказ да Французи још жале за губитком Алсас Лорена.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој стадох, Где ј’ завеса јуче пала Са статуе Петефија. Шешир скидам — не пред кипом (На кипу је доста мана), Шешир скидам пред споменом Узорита великана.
Петровић, Растко - АФРИКА
Он се брзо опија и онда разметљиво износи да нуди и ово, и ово, и ово, на поклон: „Једите, узмите, носите! Црначке статуе, конзерве с путером, породичне фотографије. Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На крилу одмора свога Ромула вечни град спокојно, тихо је дремô, А квирит стоји млад, И с чудне статуе те сањиве не своди очи, И гледа бајни рад.
И шума копала њини' Претећи к небу се диже и блиста на висини. И дивљи Гал, и Јелин, и Сармат, и сила робља, Кô тучне статуе Крона помамно стресају копља И већ, у дивљој страсти, без нежне туге и страха, Кô црни гаврани кличу и Вуку лешину
Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, Кô слике титана мрачних, кô тучне статуе Крона. А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним коринтска хетера седи; Она је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Уз високе лађине бокове приљубиле су се џиновске статуе, које су носиле на својим плећима лађин кров. Три катарке и безброј весала служили су покретању лађе, а осам торњева
камилавкама покривеним лаким свиленим велом, са својим златним крстовима и иконицама, изгледали су као светитељске статуе.
Но ипак се постепено уживљавам у ово свето друштво, а и оно ме љубазно прима у своје коло. А те светитељске статуе знају и да оживе, особито кад се, после заједничког ручка, нађемо у лепој сали за разговор.
За њих се фукара није више бринула, али се још препирала о златну одежду Сераписове статуе и о златне и сребрне поклоне побожних приложника храма.
Само царски гардисти, трабанти, стоје, у својим црвеним униформама, са својим шлемовима и хелебардама, као неме статуе, у рагастовима врата и прозора. На неколико корачаја од нас седи, заваљен у наслоњачу, старији неки господин.
Већ сам их натакао, и уверавам Вас да кроз та стакла људи изгледају као статуе од позлаћене бронзе. А сада је време да пођемо!