Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У тај се мах зачуо врисак у једној кућици која је десно од моста на самој обали стајала; са тавана, с дететом у наручју, викаше за помоћ једна жена: — Упомоћ! Упомоћ! Људи, помагајте! Ено се руши већ!
Скотови!...“ Она баба што је преда мном стајала, кад су јој усули оно мало чорбе, посрну, сирота, те јој се сва чорба из лончића просу...
Осећао је много, али није умео ништа да искаже, само је грлио и љубио. А Стана је стајала мирно, гледајући га својим обичним смешењем. „Пољуби ме, злато!“ занесен неприродном страсношћу, сиктао је калуђер.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Дође папуџија и каже му да би та папуча на ови начин боље стајала. Послуша зограф и поправи папучу. Онда ти се он понесе, пак почне нешто и о ноги беседити: „Доста! — отвешта му Апелес.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
То све види паша, али нема куд. Та је наша војска од пре нашег божићњега поста с мојим оцем у Београду стајала, и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с другом војском од Видина вратио, пак су онда кућама сви
Главе обадве метне Фочић више себе на чардак. То је било јануарија 23. пред вече 1804. године. Њи̓ова тела стајала су око 80 фати ниже ћуприје на пољицу до Колубаре.
Наша војска тако је око Ужица стајала: од Поникава са запада кнез Милић Кедић из Суводања ваљевског и Хаџи-Мелентије архимандрит рачански са једном горњом
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја нисам крива, нано!... Бог је то оставио... Они су обојица лепо са мном. Били су јарани и ја сам стајала с обојицом. Онај је био завидан. Све ми се чинило да га мрзи...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети.
Жена је стајала у гомили и смејала се народу, и ругала се таквим његовим судијама. Жена није веровала у Бога, и није разумевала речи
Између њега и целог света стајала је сад, високо до неба, отровна вегетација његовог сна. СТАРИ ЗАПИС Море ће ти говорити о Бескрајности, небо о
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Баш сам већ уморан, а и време је ручку. Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала — А шта ви не седнете, госпођице? Молим вас, изволите! — Молим, господине!
Он је од старих људи! Он је јунак и верује у Бога! Иди, ако ћеш!... Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда. Ја седох, саслушах је оборене главе.
И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо. Онда мати узе суху киту босиока што је стајала за иконом, и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси оном водом босиљак, па, нешто
— Жив био, сине! — рече поп. Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала, и брзо трже руку назад.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе
Али је село к’о свако село: свој хлеб једе, а туђу бригу води. Није тако стајала ствар с поповима. Код њих није важило то правило да свако чудо за три дана траје.
А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало. Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све
— »Благо њему!« — рече у себи путник, гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци и крупне им сузе капале по оделу и рукама и доле по прашини. — Је л’ те да ћете доћи?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Таја као увек, а сад још боли, очишћен и искрпљен од Вејке, седео је у среди на првом месту. С десне стране стајала је та варошанка; с леве му, уз колено, као увек, била је Вејка и трудила се, бринула да у њиховој, заједничкој торби
Али Таја је једнако јео, а варошанка се још не одмицала од њега. Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје. — Чичо, ’ајдемо си дома!
Африка
На прагу је још стајала животиња; решавала се лагано да ли да пође. — Шта је било? — упита Н., који се пробудио. — Мислим да је нека
Црњански, Милош - Сеобе 2
самцит – са својим хусаром – на трећем спрату Команде, у једној уској одаји, окреченој бело, са алковом, у ком му је стајала постеља. Он је имао свега једну наслоњачу, а за Гарсулија донета је једна обична столица.
У тај део Команде улазило се из малог, зазиданог, дворишта, иза цркве, где је још стајала једна стара батерија, која се није употребљавала.
Свакоме је било јасно да је опасност прошла и да она гомила на утрини стоји, где је и јутрос стајала. Гарсули је и сам увидео да није било никакве потребе за дозивањем топова, и та мисао, да је учинио више него што
Поред плота, зараслог у крупне сунцокрете, она је стајала ћутке и само га је, широм отвореним, тамним очима, гледала. Осетио је како јој рука дрхти, кад је за руку узе.
Сердце ме боли видети те таквога! Ух! Боли ли те, рано? Боли ли те?“ Жена Петрова, међутим, стајала је пред човеком кога приведоше, широм отворених очију, бледа, а видело се на њој да ће да падне.
Биле су боје ћилибара, јако округле, а око црних зеница имале су кругове као да су крвави. Госпожа Кумрија стајала је право, високих кукова, истурених, лепих, груди, а корачала као да трчи. Танка у пасу, а широка у рамену.
каткад, од шале, облачиле хусарски мундир њеног мужа и госпожа Кумрија претварала се онда у стаситог, лепог, официра. Стајала је пред огледалом висока, утегнута, у црвеним чакширама славонских хусара, са чврстим бутинама, а показивала, смејући
А тек кад се сасвим приближио шедрвану, приметио је да није у мраку сам. Госпожа Евдокија стајала је у прикрајку. Била је, то вече, у другој хаљини, лакој, летњој, скоро провидној, имала је плаву кринолину, посуту
У истом тренутку, угледа, поред своје постеље, и малу собарицу домаћина, Францл. Била се тргла и стајала је пред Исаковичем без речи.
Била је као омађијана. Стајала је задихана. Ћутала је и смешила се. Исакович то више није видео, јер јој је био окренуо леђа и пришао прозору, који
Она му се толико нудила, кад би пред њим стајала, поред њега пролазила, да је заиста, лако, могао, то вече, да је замишља, каква би била гола, ту, где је била његова
Горе, у висини, стајала је нека жена, која је држала свећу и која се гласно смејала. Док су се пели, на трећи спрат, у спирали, Агагијанијан
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сва је Босна стајала под утицајем ове силовите и ритерске, али и затуцане и незналичке властеле, која није имала представе о времену у коме
Напротив, она је сматрала да су народи у њеној служби: у служби династије. Под овом погодбом држава није стајала на путу материјалном развитку својих народа, али их је стално држала под оштрим надзором.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Између торби и стазе стајала је густа маса посматрача леђима окренута нама. Нисам успео да кажем ни речи, а Рашида је већ ишла према мени носећи
Само је стајала гледајући како пролазе возови, а коса јој је у густом летњем ваздуху била глатка и сјајна као пудинг од ваниле.
Обећах јој да нећу више завитлати ниједну књигу, али је израз неверице споро ишчезавао с њеног лица. Стајала је и гледала ме, а из длана којим је притискала моју надланицу струјао је свежи и меки мирис као из биља наливеног
- Ти, пропалицо, ти, пропалицо! - викао је. Мама је стајала и гледала ме, а онда рекла да се извиним, јер сам млађи, и вратим у кућу.
- Знала сам да Веснина мама није истовремено и твоја мама, али нисам претпостављала да имаш и очуха! - стајала је и гледала ме и у томе како ме је гледала покровитељски и с висине било је доста смешног.
- скочила је као да је неко потпалио ватру под њом. - А ако ме још једном додирнеш, натрпаћу ти уста песком! - стајала је изнад мене сва црвена и узбуђена.
— окренуо сам се на стомак и почео да буљим у песак као да бројим дукате цара Радована. Рашида је стајала изнад мене. Осећао сам то по њеном врелом даху који ме је ударао у потиљак, и коленима која су јој се крутила као
Око нас је био само песак и вода, а једна чапља стајала је главе подвучене под крило. — Нећу! — слегао сам раменима. — И у бикинцу си готово гола.
Рашида је још стајала непомично. Тамо где јој је кожу покривао бикинац, сигурно су биле беле пруге. А можда сунце продире и кроз платно?
Обучена у светлу хаљину, с великим сламним шеширом на глави, стајала је ослоњена о ограду скеле и посматрала како се Грета узалудно пење уз отвор кабинице.
Тренутак или два Меланија је стајала неодлучно, држећи цвеће у рукама, а затим је потрчала и тако, у трку, окренула се као да не зна куда ће, опет се
Бар у Весниним очима је била, док је стајала на вратима и зурила у мене. Да је Рашида била ту и тако зурила у мене, не бих имао ништа против да се још једном
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала. Тешка и красна, не знајући можда да он дрхти. Била је лепша него пре икада.
Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина стајала је често, уздигнутих груди и руку, очајно, над главом склопљених. Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина није ни
плаветнило неба, између разних звезда и сазвежђа, која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила. Са упорним ћутањем веровала је да ће је лекари спасти и да ће се опоравити.
сукњама, нашавши увек нешто, у његовој соби, да са њих брижљиво скида, пахуљицу, неку трунку, нешто другима невидљиво. Стајала је често код прозора, у његовом присуству, изнад бедемова, и разливених вода, и гледала у небеса вечерња, као анђео.
се збуњено, као да се осећаше нешто крив, Вук Исакович је био тим неспретнији што је у огледалу, пред којим је стајала, видео самога себе и што је, за њим, непомично, слушала њене речи читава група Срба, официра, који су дисали тако
Видети је још једном здраву, побеснети од миља, покрхати у њеним бедрима прсте, вртети се око ње, ма она стајала хладна као камен, као оне прве ноћи, чинило се у пијанству тако дивно привиђење, да је потпуно утонуо још једном у
у то доба, у блатишту Исаковичевог насеља, у једном углу тога краја пуног баруштина и трске, пањева, рупа, и јаруга, стајала та колиба у коју се, као у рај, улазило.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
), он се тада увек саветовао са одраслим ожењеним члановима задруге. Код њега је стајала кеса са новцем, он је по својој вољи располагао заједничким новцем, плаћајући разне издатке, прирезе и сл.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Облици старца се поново склапају испливавши из светла, и он се зауставља на простору на коме је донедавно стајала кућа, сада само бетонски прах са траговима кипера. Његово црно одело прекривено је честицама туцане цигле.
– Али она је... – Ње нема! – Та његова кућа... хоћу да кажем... – Шта? – Она је тамо стајала, капираш? Па су је после срушили, капираш? – Какве то има везе?
Привукао се на врховима прстију вратима купатила и нагло их отворио. Она га је очекивала. Стајала је пред њим умотана у прекратки ручник од фротира и намештала косу пред огледалом.
Знала је и сама да је престара за прву годину студија, а премлада да се помири с осталим стварима. Стајала је тако на средини учионице, посматрајући врхове већ дотрајалих мокасина, и осећала како је сажаљиво гледају.
Затурио је тај број. Напољу је улица била тек поливена. На сваком столу стајала је веза свежих младих ротквица. Столњаци су били закрпљени, али уштиркани. — Ово је заиста пријатно место!
Сазнавши у једном блеску све о њима, ипак се трудила да им се допадне, док је стајала насред пролаза; да је не одбију, да не кажу како имају нешто поверљиво да разговарају и због тога не могу никога
доносили му свеже, тек упецане пастрмке, наручивали за њега младе сиреве и кисело млеко, у коме је забодена кашика стајала усправно, толико је било густо! Више није био сам. За три месеца угојио се једанаест кила.
њене одузете ноге правиле су саме од себе корак по корак све док је момак не довуче до »дијане«, која је скрушено стајала у тами, као последњи доказ да је пре ове ноћи постојао и неки други разумнији и безбеднији живот, из кога је сада била
— Придржите је! — нареди им вођа. Двојица је ухватише за руке, док трећи уђе у кола која су стајала паркирана у близини, упали мотор, усмери фарове на Нину и упали светла. — Дуга! — нареди њен отмичар.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и вештачки одржавана књижевност, обделавана у уском кругу црквених људи, образованих племића и богатих трговаца, стајала је ван народног живота и чинила утисак једне велике стаклене баште.
Културно много ниже стајала је маса народна, полусељачко, полувојничко становништво у Војној граници, и спахијски кметови по мађарским жупанијама.
Милићевић, Вук - Беспуће
Они су скочили боси и необучени из кревета. У другој соби, при свјетлости мале лампе, стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних,
Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази. Он јој рече нека причека. Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.
Па онда се присјети и упозна га са својом кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
добар и предострожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу, која је на безбедном месту стајала. — Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! — рече у себи Јова. — Нема муфталука! Ни гуди, ни гудала вади!
А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа, и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам
стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном и дугачком да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војносудског аудитора Саве, којега је госпоја Каја само из виђења познавала. А г.
Тако је стајала та група неколико тренутака. Јова начинио што равнодушније лице, а госпођа Каја утолико беше умиљатија и дражеснија.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
слика, И(з) снега зоре красно деве лице, А ружа итро, умиљато слика Дивне затим њојзи усничице; Па како дивно стајала је слика, Кад ружа доби затим злаћенице! За рујном зором изађе облаче, Облачити је красно затим заче. 53.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дуго је стајала у старчевој соби, објешена поред прозорчића, у сјенци, да се случајно не би посумњало да је нека икона.
Годинама је докона стајала на свечаном мјесту, изнад маленог стола, лијево од прозора, уоквирена у узан сребрн рам. Десно од пенџера, држећи јој
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти си стајала погнуте главе. Било ти је хладно, али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.
Мисао о своме греху, што је о томе, њему, Стојану, мислила, памет јој обузе и сву испуни неописаном тугом и страхом. Стајала је као укопана, наслоњена на мотику, и ништа није видела, па чак ни воду која је дошла и, роморећи, шуштећи, упадајући
Читава се бара разли. Једва напуни ту тестију. Али није ишла. Сва зажарена, стајала је; није смела отићи, а да се не помиримо.
И онда час, у инат мени, раскалашна, бесна, час „умилна“, као да су јој сви по кући помрли. Зато је тада и стајала, дрхтала, нијала се.
По гдегде забелела би се и зашуштала која сукња. На бедемима од шанчева стајала је по која гомила господе и госпођица и гледала на „друм“, по коме су промицали товари у варош, и Цигане, Циганке,
радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Код Звезде“ и држао сасвим близу, још ближе, дотичући вам плексус и грудни систем „кратки спој“, читава ваша леђа стајала су му у шаку, а сва коса у леву ноздрву; сетите се само како вам је правио програм боравка у вашем сопственом граду,
Што се тиче кобности, ствар је стајала овако: шармирала сам једног финог типа из Финске на мртво име, али нисам умела с њиме ни да бекнем пошто не стојим баш
“ Песници! Па одавде је последњи песник збрисао пре једно двеста година! Келнеришка је стајала изнад стола са изразом на лицу који је сликовито захтевао да најпре покажемо лову.
Кад сам се најзад вратила за сто, затекох Мишелина, бледог као крпа. Пред њим је стајала нека ружичаста хартија. — Прочитај ово! — рече и гурну ми ту ствар преко стола.
Првог дана, када смо је инсталирали у купатилу, понашала се савршено пристојно. Мислим, стајала је у свом ћошку, као послушан боксер после прве рунде и све, само се, као, малчице тресла, онако, лакше шлогирано,
Па су вам се деца, кажем, начисто укењала кад је мала Анчи села за већ ререзервисани сто на коме је стајала већ резервисана победа на тањиру, а таблицу једноставно бацила кроз прозор. И, шта — сутрадан је оцинкарили!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Димњак је излазио кроз горње окно на прозору. С једне стране стола стајала је још млада, висока и мршава жена, необично пријатног, паметног погледа, али већ свела.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Т Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо, стајала си ти; Мирна си била, — ах, и ја сам ћут'о, Обома нама тужни беху сни.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Старе су напеве као бурјан тргали не би ли црква тврђе им стајала, и мрзели су на мене! У беди минух, по мраку сахрањен, ко чаробњака ме сневају, не устах ја из гроба!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стотина мени непознатих људи напрегнутих нерава и мускула, стајала је укочена, сви готови да се безусловно покоре мојим заповестима...
Посилни су довлачили сандуке официра, подофицири су слали војнике у варош да им купе разне ствари. При улазу је стајала маса луди и жена. Оцеви, мајке, сестре и жене преко ограде разговарали су са својима, саветовали се, заветовали и били.
Једна симпатична, омалена бакица стајала је иза мојих леђа, подбочена рукама. Пристадох, вежем коња за ограду и уђем у двориште...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе. Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше
одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику. После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кан’ да с’ сунцу косе плела, А мјесецу дворе мела. — Ни сам сунцу косе плела, Нит’ мјесецу дворе мела, Ван стајала, те гледала, Ђе се муња с громом игра; Муња грома надиграла Двјема трима јабукама И четирма наранчама. 7.
154. Девојка је крај горе стајала, Сва се гора од лица сијала, Девојка је лицу говорила: “Давор’ лице! давор’ бриго моја!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
за мог оца, мој отац је био толико пун дугова, и толико осиромашио, да нису имали ни толико новаца колико је онда стајала једна колевка. Мати ме је повијала у једном кориту у ком је хлеб месила.
Свет се ту шетао, као што се у Италији шета. Пред сластичаром, ту, стајала је, обично, група салонских лафова и официра, па и група православних калуђера, под камилавкама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Преко тога рачуна није се смео утрошити ни један ћутак. »Цензори« су кажњавани најстрожом казном, ако би врата стајала отворена неколико секунада, кад је соба загрејана, а о проветравању, разуме се, није смело бити ни говора.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Четири сата? Каква четири сата! Оно јесте, стајала је једно време поред пута, Док су се дечаци-рвачи хватали око врата, И то је трајало — па... једно четири минута.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она то никад није радила. Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно
Она то никад није радила. Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим
Зато је она могла увек да буде слободна. | И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стајала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим
Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. | Горе, насред гостинске собе, стајала је мати. Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу. Била је узрујана.
— Хајде, тето! Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки до несе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.
Колико пута би Софка стајала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца. На њој тешке од јумбасме шалваре са широким,
почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће. Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио. Одједном горе, на капији, појави се отац њен.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стану отправише у ујачевину, на Цеклин, гдје је више од по године стајала. Друге јесени удаде се Стана за неког постаријег човјека из Приморја. Удала се толико да се усиђелицом не назове.
“ „А бјеше ли Његуш?“ „Не — но чојак из свијета!“ одговори Стана, па наслони главу на руку. Дуго је тако стајала и промишљала, па се насмија и устаде. Бјеше ли тај осмијех намјењен прошлости, златним сновима младости?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вредан за два лена. Вредан је: више уради за два дана, него за дан. Газда сам: где ми је лане стајала со, ово године стоји ми брашно. Добар си, само ти отац рђава сина има! Запиши угљеном по тави!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад у вече опет дође ала, запита је јели нахранила њену живину. „Јесам” ка- | же. Пошто је тако стајала неко време код але, рекне јој ала: „Ако хоћеш, иди кући; за то што си ме лепо служила узми од оних сандука који хоћеш,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Анђи, која се такође диже, руком даје знак да остане, да дође ближе.) МИТА (повлачи се, силази). МАРИЈА (која је стајала доле на кујинским вратима и слушала, дочекује га прекорно, пригушено): Ниси требао баш толико и све сада да кажеш
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Милунка се неуморно крстила и одобравала, а она је стајала без покрета, слушала калуђера, осећајући да јој главу притиска цела камена зградурина манастирског конака.
Каква су му само леђа! Колике су му руке! Плећке су му као мотике. Стајала је поред пласта и пекла га очима. „Дођи да се одморимо!“ викнула је строго. „Нисам уморан!“ „Дођи, кад ти кажем!
Две су сенке нестале у закланим и прегорелим струковима детелине. Она је стајала осећајући ветар и вече. Ветар је узбуђивао, а вече плашило. Морам вечерас. Сада.
У чаши на прозору неколико цветова. Маслачак! Онда кад се вратио... Отров тече њим, свуда, као крв. ...Стајала је нема, слеђена белином кошуље, збуњеношћу што га први пут боса с пута дочекује, са широким расцепом на недрима.
Јурнуо је у кућу и приковао се уз довратак: мајка је гола стајала уза зид, танка, сува, а Аћим је, ћутећи, тукао мокрим конопцем. Ни он ни она нису видели њега на вратима.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— »Па, ја то сањам? — Ђаволак протрља очи. Уместо грбавице, пред њим је стајала лепотица. У руци јој је била ружа. Она је принесе лицу и зачуди се њеном мирису, па је пружи суседу да помирише.
— Траве су се смејале, а изнад њих стајала је старица Рибља Глава као планина, као џин. Толико је далеко било њено лице да га дечак-капљица више није ни видео.
»Вероватно сањам!« — помисли и уштину се за мишицу, али огромна Златна краба и даље је стајала пред њим, смејући се: — Зар си заборавио шта желиш? Да нећеш да будеш цар? — Не — провали из дечака.
Према нему су расле румене гране корала, а крај највеће од њих стајала је Златна краба и гледала га. ЛОКВИН ЦВЕТ Посвађа се река с брдом, промени ток, али јој један рукавац остаде
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
чудо стиче и комеша над границом која никако није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије, стајала Стамбол-капија, највећи од улаза у град, опкољен шанцем.
И овде је био уз Проту Матеју; и овде је, пред обојицом, стајала турска сила; и овде је одговорност била на њима. То су биле сличности, мале.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да бих то могао доказати, морао сам још више проширити своја геометриска знања. Процуњах велику библиотеку која је стајала под управом Рехмозисовом, тражећи у њој математичке списе.
Два најзнаменитија филозофска система онога доба, Демокритов систем материјализма и Платонов систем идеализма, стајала су непомирљива међу собом, ту пред његовим духовним погледом.
Испред средине четвртог, предњег, зида дворане стајала је џиновска статуа владарева. Зенодотос гледаше око себе. Све беше, хвала боговима, у свом реду, мозаик патоса
Непосредно испред та три престола стајала је на свом подножју велика, уметнички израђена армирална сфера, каква се онда употребљавала за астрономска посматрања.
Са тим знањем одох на славну медицинску школу у Салерну“. „Та је варош од вајкада стајала у живој размени материјалних и духовних добара са Сицилијом, која је тек недавно ослобођена сараценског јарма; и њена
надбискуп нам одобри потребна средства да те списе набавимо у Кордови, Гранади, Севиљи или којој другој вароши која је стајала под арапском влашћу, а нађосмо и човека, способног да нам та дела набави“.
То беше латински превод „Алмагеста“ Птолемајевог. На његовој насловној страни стајала је прибелешка да је Герардо из Кремоне преводилац тог дела и да је тај свој превод довршио године 1175.
Поред те отпочете нове цркве стајала је већ довршена ватиканска палата, сазидана од оног великог папе. Коперник ступи у ватиканску палату.
Место силних палата талијанских вароши, стајала је у Фрауенбургу само једна већа грађевина, парохијска црква. Сазидали су је припадници немачког витешког реда, па је,
Онда сам их њиховим славинама повезао једну за другу и то тако да је испражњена стајала изнад напуњене. Кад сам им славине отворио и тим начинио везу између њих, распоредио се ваздух доње лопте равномерно у
Тек после неколико дана приметих да се положај воде у цеви ипак мења. Који пут је површина воденог стуба у цеви стајала за шаку и две више но обично, а кадгод за толико ниже“.
Његова свечана одећа, једна врста црне мантије са белим овратником који му је покривао и груди, стајала му је одлично. Бујна коса падала му је на груди и потиљак. И оба друга њена детета беху укусно и свечано одевена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам се окренуо да бацим још један поглед на кућу, сељанка је стајала на вратима. Био сам озлојеђен, киван, нисам жалио да погинем тог тренутка, па у тој љутини продерах се да чује
Кад сам мало затим упалио свећу, ја јекнух тако болно, ја устукнух тако запрепашћен, да жена која је стајала преда мном врисну, па ме прихвати да се не срушим.
Сад је већ ствар стајала друкче и ја одјурих тамо да га потражим и да му колико год могу помогнем. И, заиста, нађох га у једној светлој соби
Раширених руку, онако исто уздигнуте главе, сен је стајала преда мном у оном језивом непомичном положају статуе. Онда несвесно ја учиних неколико корачаји према њој. А тада...
очи, и тада виде да није баш сам, него да се његова жена, баш његова рођена жена, ту поред саме му постеље налази. Стајала је она јадница исто онако у оном трапавом ставу, док је у руци држала велики порцулански тањир са добро умоченом,
Каква те кафа сад снашла! И предавши му „декрет“, два референта се вратише к штабу. Тамо је стајала једна гомила Арнаута, похватаних да су гађали из кућа. — Аве, Михаило, морітурі те ѕалутант, рекох референту судства.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је навече пред лијегање, кад је мислила да ја већ спавам (док сам напротив притајена даха жмирио кроз трепавице), дуго стајала расплетене косе гледајући у његову слику на комоди.
На столу у благоваоници стајала је, као украс, блистајући међу испијеним шољицама каве и пепељарама препуним чикова, сребрна кутија за бисквит у
виталност одједном стане у службу осветничког самоуништења с једнаком онаквом слашћу и силином с каквом је до малочас стајала у афирмацији живота.
Можда је тако некако стајала ствар и с мојим „театром”. Но сад како било. Чинило ми се да ми моја припадност братства и субесједников супериорни
Касно сам схватио (и тек тад му удијелио потпуно одрјешење) „нашег Франу, нашег јадног Франу”. Ма како стајала ствар с његовим кривицама, он је, у својој жудњи за више живота, и онај један прилично скратио.
Из њега су изнијели нешто дугачко, умотано у бијелу плахту, и шутљиво унијели у зграду. Болничарка, која је стајала иза мојих леђа и гледала заједно са мном, нагло се одбила од прозора и појурила напоље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела. Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица « приближи муњевитом
— Не знам, како ћу... — Хајде, молим те. Ваљада ме се не бојиш? — Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Крај ногу старијих седели су на клупицама млади људи, а пред сваким од њих је стајала котарица у коју су крунили жута зрна са великих кукурузних клипова. То би радили цело вече.
Сећам се такође да је у кући мога оца, у којој су се одржавала ова зимска посела, стајала слика Гарибалдија у боји, у црвеној кошуљи и са шеширом окићеним перјем.
Имена Алхасана, Вителија, Роџера, Кеплера, Снелијуса, Њутна, Томаса Јунга, Френела, Стоукса и Кирхофа стајала су тамо као иконе светаца које се могу видети у олтару православних цркава.
То ме је подсетило на прве дане у Америци. Својој жени, која је стајала поред мене на палуби, рекао сам да ни сада немам много више новаца у џепу него онда када сам пре петнаест година
Ћипико, Иво - Приповетке
И те вечери пред децом стајала је једна кашика докона, испусна, а кад најмлађи наједанпут сневесели се и запита за мајку, престадоше јести, и деца се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Она је у том часу била насред собе („Горе, насред гостинске собе, стајала је мати”), стојећи је испијала кафу, и нигде није речено на коју је страну била окренута.
почетака неколико реченица из описа Дафининог понашања пред прељубу: „Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина стајала је често [. . . ]. Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина није ни викала [. . . ]. За њега није био онај кикот [. .
часова па до вечерње појаве звезда и сазвежђа, „која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила”, везе с Дафининим чулима проширују се на небеске и васељенске просторе, и појављују се тешко одредљиви,
плаветнило неба, између разних звезда и сазвежђа, која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила.
такође: једном у сећању види „бурне покрете њеног разголићеног, ванредног и страсног тела, 389 а други пут је „она стајала хладна као камен, као оне прве ноћи. 390 Као други пример може се узети Дафинина смрт.
Краков, Станислав - КРИЛА
Жене у прозрачним хаљинама ваљале се по трави мекој као саг из Техерана. Мала плавојка стајала је крај мора, и пропуштала сунчане зраке кроз себе.
Помаљале се нове чупаве главе. Шкрипала су крила апарата које су померали. Два нова и сјајна стајала су спремна у зврци мотора и чаробним обртима елиса. Капетан Восел је намицао кожни шлем на главу.
Петровић, Растко - АФРИКА
На прагу је још стајала животиња; решавала се лагано да ли да пође. — Шта је било? — упита Н., који се пробудио. — Мислим да је нека
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да се повлачи са Тресибабе, јер му је војска била страшно изрешетана и изнурена многодневном борбом, а пред њим је стајала трипут јача турска сила, која је уз то још једнако довлачила поткрепљења од својих резервних батаљона, што су остали
Наши се беху прибрали око тешичких шанчева и одатле су се бранили. Тако је стајала ствар у 3 часа по подне, кад дође војник те ме одазва ђенералу у штаб.
Што даље уз друм, то све гушћа и већа одељења. Војска је стајала постројена с обадве стране друма, а друмом се ређао дуг низ батерија и муницијских кара.
Ствар је стајала рђаво с нашом батеријом. Пешаци одступали, и није да беже, већ их сретосмо у гомилицама где ошљаре полако и мирно се
Све их ово заустави у напредовању, а међутим два наша коњаника испентрају се на косу, где је стајала наша полубатерија, известе је о стању ствари и она це брзо смандрља с косе, ухвати друм и одјури у касу уз брдо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Украј пута видели смо многобројне растурене хумке, обрасле травом. Изнад једне стајала је пободена мочица, са које је отпала хоризонтална пречага. Са леве стране пута пружао се дубок јарак, као ров.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С десне и леве стране на постаменту стајала су два детета, Новине српске и хорватске држећа. Поред кошнице седило је такође дете, Народни лист, а поред њега
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
класја постављају под икону: чињеница да се п. меће у лараријум, где су некада стајала домаћа божанства (в. мој рад »Да ли су стари Срби знали за идоле«, СЕЗ, 31, 1924, 108), можда би имала да значи да је
Ћипико, Иво - Пауци
Видим ја: чобани гледају згоду да је макну... „Е, нећеш”, мислим... Два дана стајала је у букви сакривена и, док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан!
Обоје ућуташе часом. Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. — Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво.
И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...” А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Није имала више од десет година. Док сам гледала тај раскошни призор, гиздаву господу што је стајала у црквеној лађи, док су епископи појали молитве за дуг живот краљевског пара, срце ми се парало од туге за том
Појавила би се увијена у хрпу тканина разних боја. Сада је стајала лако ослоњена на камени зид, у танкој хаљини боје ружичастог вина, млада и бујна, лепа као грех.
Нисам то могао да поднесем. Отишао сам. Касније су ми причали да је она стајала све време док су он двојица претраживала корпе, вадили комаде и ређали их на платну.
Дадара Ко ли ме је издао овој пиши? Богдан, вероватно. Нико други се не би усудио. Позвала ме је. Стајала је на средини одаје, господствена и надута. „Гађао си га?“ Само то је питала.
Звонара, скрпатна, скљечита и нагнута на једну страну, била је иначе најружнија грађевина читавог манастира. Стајала је на четири дирека који су до земље били отрули и право је чудо како се раније није срушила.
Бога, тумарам за њом у овом хладном и влажном мраку, осипам се, растачем, тело ми је у грозници, а она рупа где је пре стајала душа сада је збрка искиданог памћења. Моја браћа су и овде са мном. Видим им лица у тренутку кад је Макарије са мном.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. Т* Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо стајала си ти; Мирна си била, - ах, и ја сам ћутô, Обојим нама тужни беху сни.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
- Временски и просторно далеко од нас. Било је, у ствари, више таквих колевки; једна, можда најстарија, стајала је у Кини, друга, у Иидији, трећа, у Америци, четврта, на Европском северу, али она колевка из које је наша данашња
трећа, у Америци, четврта, на Европском северу, али она колевка из које је наша данашња астрономска наука узрасла, стајала је у старој Месопотамији.
Дубровачка република стајала је и са другим државама у јаким трговачким везама. Кад пођемо, као што се надам, једампут, заједно, у Дубровник,
Колико - то нисам могао да докучим, но драги Вог ће бесумње знати. За нас је, за сада, довољно да знамо ово. Стајала оса планете усправно или не, на овој ће бити пространих предела где је температура доњег слоја атмосфере нижа од 55
Станковић, Борисав - ТАШАНА
година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла, већ да исто онако стоји како је стајала, док је он био жив... МИРОН Како да не смеш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У том тренутку је стајала у сребрнастосивој хаљини пред тамнозеленом сомоцком завесом у апотеци. А оне речи је управила господи која су
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте се шумом, која је два сата ода од вароши стајала. Почем се неколико удале, јави наша амазонкиња своме суђенику да су опасност избегли и да слободно отпочивати могу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Трећа је била девојка од порцулана, врло светлих очију и са осмехом на уснама. Она је увек стајала усправљена, наслоњена на зид.
мојих другова, неки Илија Сушић, стављао је при потпису тачку и запету на крају презимена и, да видите, врло је лепо стајала и ту. Више тачака је знак који означава незавршену мисао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нама је сада ипак угодно. Заштићени смо. А сунце благо сија и на догледу јс огромна равница. Преда мном је стајала са стране пута група људи око једнога човека, обученог у стари шињел без оне „шлинге“ позади.
— Е, богуми, питај га ти — Ђуро се наже и дохвати кутију са дуваном, што је стајала испред Арнаутина. — Ја не знам арнаутски. А зашто га ти не питаш? — обрецнух се ја на њега. — 3ато...
Она обори главу и поче наливати воду у судове. Најмлађа, црних очију, стајала је по страни и гледала некуд у даљину, поред моје главе. Коњ навали на кофу да пије воду, ја га задржах.
Налазили су се на предњој и задњој страни брода, покривени цирадама. Покрај њих су стајала по два осматрача, који су дубринима осматрали леву и десну страну.
Онда отвори уста и исплази језик, на којем је и дале стајала пастила. — Наново. — Ама шта ће ми, господин поручник. Кажу да од ову манџу жене побацују.
Воз је кренуо, а са њима заједно и оно клубе. Хтео бих да га избегнем, да га разбијем једном... Нада мном је стајала нечија глава и осетих како ми нешто хладно и пријатно прелази преко лица... Моју пажњу привлачи неки опојан мирис.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ево ти мало мора! — рече рибици и баци је у воду. Али, риба нити заплива, нити радосно махну репом. Дуго и збуњено стајала је на једном месту. Онда полете као стрела. — Реци ми како да дођем до принцезе?
— Гле! — узвикну млада жена. — Вечерас као да је неко овде био? На столу, посутом мрвама хлеба, стајала су два испражњена тањира, две испијене чаше млека, а на самој ивици кревета спавао је дечак.
Воду испод језика сам прогута и кликну, окренувши се ка Смрти: — Шта сада? Али, ту где је Смрт стајала зевну празнина: Смрт као да је у земљу утонула. А Варалица? Још и данас светом хода.
Тешко да ћеш и пред својом кућом почистити! — Жена се ружно насмеја, али метлица која је стајала високо у ваздуху поче силазити, дође до старца који је хтео и испред туђих врата да почисти, и рече: — Хајдемо, стари!
Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а небо се звездама осу. Звездица се и не помери. Као окована стајала је и слушала, без даха, затворених очију. Тек када руб источног неба порумене — она отвори очи, и шапну: — Морам ићи!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е, онда смо пропали, открила је логор. Сви потрчаше оној букви и сјатише се око дјевојчице, која је стајала уза само стабло и скромно и стидљиво притискивала лице уз глатку кору дрвета. — Шта радиш ту? — строго поче Јованче.
Какво изненађење! Над њим је стајала једна крупна доброћудна — крава. XXИИ Није минуо ни један добар сат од онога пољаревог страдања и бјекства из Гаја,
Јованче се сјети недавног сусрета с Николетином и нехотице изусти: — Рат! Пред школом је стајала учитељица Лана исто тако узнемирена. Час је разгледала небо, а час ослушкивала мукло громињање из даљине.
— Пази, гледали смо стално у поток, а ово нијесмо ни опазили — рече Јованче. Како је она рупа стајала доста високо, муке их је стајало док се успентраше до ње, а онда кренуше даље сасвим погнути, понегдје и четвероношке,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Плачући ми се на том месту и стрмо гледећи где сам стајала, мало дигох очи и смотрих преда мном икону пресветој Богородици.