Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Хајдемо! Пошо, одох ја. И поп Мића оде с Вујом у село да чита некакој баби молитву. Једног дана, после ручка, стајаху пред кућом поповом два лепо оседлана коња: вранац и ђогат. Поп Мића затурио руке иза леђа, хода нестрпљиво испред куће.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... И кажу људи да не може срце потеглити!... Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором... И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!...
И што се више приближавала, све страшнија биваше. Ратници стајаху бледи и неми. Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Од мора где расту лимуни и нарде, Свим путем стајаху, као мирне јеле, Царски копљаници, стрелци, халебарде; Цар прими мисију на врата капеле.
Затим у дворани, Цар, логотет царски, И сва сјајна свита, стајаху док срочи Поздрав на латинском мудри бискуп барски.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Замало још, и свет се сасвим разиђе. Осим слугу и чиновника паробродских, на обали стајаху још само два човека — један у фесу и чакширама, други у мундиру и мамузама.
— Ту ти је отац! Чекај да му кажем! Како беше тек зора, и путници неодлучно стајаху на обали, то и нехотице сви обратише пажњу овој сцени. Капетан отрча напред у механу да пробуди Благоја.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у продужењу сна, у светлости зоре, у вратима.
Нису више имали снаге да ломе и крхају и не усуђиваху се више да дирају жене. Збијени у гомилу, стајаху насред села, стидљиви. Братимили су се и спријатељили са сваким ко им је пришао, бојажљиво и снисходљиво.
Пред њима, држећи своје коње за узде, стајаху два драгона, очевидно врло задовољна. Из жагора који око њих владаше, из држања жена и девојака око њих, из начина
Понегде, у снегу, стајаху још неко време стражари, код кола, па после нестаде и њих. Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и стабла
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.
За певницом певаше месни учитељ, а око вега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака. Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.
Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке. — А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дајте ми чашу да напијем празницима. Да напијем недељи, кад се звона огласе и кад Сунце гране. Да напијем женама што стајаху недељом, пред капијама. Белом круху и врућој погачи, звекету дуката и свиленој, девојачкој марами.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не зна које је време, али држи да је прошло врло много. Приближи се групи железничара, који стајаху између шина у живом разговору. Једни трчаху к телеграфу, а други к згради где стоји резервна локомотива.
У том приђе из других кола и Милош Ђукин, који престави младом пару нашу Јулу и Кају, које стајаху непомичне, бледе као крпа и једва уздржаваху дубок уздах, који им пође из груди.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Милица сјела на ковчег, па наслонила главу на руке. Она два клапчића стајаху уз кревет, са зинутим устима. А пјесма, дивна српска пјесма, дигну се из момачкијех снажнијех груди, спаситељица вила
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Шијући као и пре, почне разговарати се с господинам Лузињаном о том што је читала у новинам (које стајаху јоште на асталу) о делам парламента, о Индија-компанији, о новопришедшим отуда корабљем, о купечеству, пак најпосле и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стипан и Бакоња пођоше. Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан иђаху што су
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И обојица падоше један другоме у наручје и загрлише се од свег срца. Абдерићани стајаху као окамењени. Тек после извесног времена почеше њихови мозгови да функционишу, и то се испољи кроз уста њиховог вођа.
Краљ Хијерон сеђаше на свом престолу, до њега његова супруга, а лево и десно од њих стајаху окупљени његова родбина и свита и великодостојници државни.
Обоје поцрвенеше. „Но“, рече апотекар, „загрлите се као некад, као брат и сестра!“ Њих двоје стајаху ту, узбуђени и не знадоше шта да чине.
Онда стајаху ту као окамењени, док их не замолих да обришу носеве“. Обојица почесмо да се смејемо, Кивије толико, да му се све сало
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Па се за трен ока разбегао народ. И за мало, па само црвене полицијске капе стајаху око Илије Илића. Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.
Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. — Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. »Пропао!... пропао!... робија... окови...
Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша. Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и
Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.
Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци —
овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. — Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. — Само да ти кажем, здравља ми!... — Па кажи ми овде.
— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.
Страх га беше погледати. Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ту таму, и ту помрчину Светлост звезде полако расклони И са места ону густу тмину, Где је она, где стајаху они. И кад звезда њима се показа, Видели су сви да нема више Ње, девојке: из овог пораза Прву звезду сузом поздравише.
Ћипико, Иво - Приповетке
Осете по телу струјање угодне топлине и тако задуго погнути стајаху. Хтедоше унићи да заишту конака, да се заклоне до освитка, но отезаху надајући се да ће неко изнутра изићи те их тамо
Боси, са загрнутим ногавицама до испод колена, стајаху у оној студеној каљужи, трудећи се и мучећи, док је добро објутрило. Мали Марко живо се уморио.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у продужењу сна, у светлости зоре, у вратима.
Ћипико, Иво - Пауци
Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију. Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости. Он им назва добру вечер и устави се код њих. — Кренули у шетњу?
Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче. А Иво криомице посматраше брата и сестру. Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.
Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље. На једној повећој лежао је немоћни старац.
Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију” и примири се.
Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија. Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.
Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче. Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
приступи к налоњи један од оних господара гостију, непознан (није од оне тројице што су увечер храну донели; они страг стајаху на миру).