Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А она је била — затворена књига! Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.
Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух. Врата се од велике собе отворише. На прагу стајаше он, мој отац! Вес мало затурио, па му вири испод њега коса и пада му на високо чело.
лепо избријано, чисто лице, с лаким површним борама, налик на оне облачке на ћилибару, са седим золуфима и брковима, стајаше некако у контрасту с маленим, плавим, ведрим очима које живо, па ипак с поуздањем, скакаше с једног предмета на други.
Капетан, пак, по имену Танасије Јеличић, стајаше готово цео дан на једном месту, подбочивши се на сабљу. Лице му беше окренуто страни с које лађа долази, а очи уморно
Он дакле стајаше, а казанџија се непрестано вртијаше. Напослетку, кад мрак стиже пре лађе и не могадијаше се видети ни златан перваз на
На среди таванице обешена лампа чкиљила је, једва пробацујући зраке кроз већ сасвим црно стакло. Насред среде стајаше једна дрвена столица, са сламњим седиштем и сломљеном и тако живописно испруженом ногом као да хоће да се фотографише.
Сва варварства која су починили ови љубимци Јевропе сликаху се живим бојама у његовим мислима. А поврх свега стајаше десператна неизвесност; јер откако је пошао у рат, само је два писма од жене добио.
Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: — Како си, оче? Поп се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. — Шта те боли? — рече владика. Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце: — Овдје!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија. Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем. Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.
Теодосије - ЖИТИЈА
Испод те стене иа којој преподобни стајаше, река С високих гора сходећи близу протиче. И једном, од снега и дажда великог беше набујала.
Црњански, Милош - Сеобе 1
За све то време шиљбок, пред вратима, са пушком пред прсима, истурених груди, уплашен, стајаше укрућен и непомичан, то јест љуљајући се лагано на петама.
Обративши се, међутим, своме сину, принцу Карлу Евгенију, који стајаше задивљен иза ње, пред свитом дама, дворјана и кирасира, и сам под белом напудрованом периком, повезаном црним шепутом,
Баш кад је, међутим, задовољан, на велику радост Исаковичеву, хтео да остави пук, који стајаше непомичан и као скамењен, окрете се изненада и намршти се, нашто се и Исакович трже.
Склонив се под једну капију, над чијим је сводом био испупчен прозор, украшен великим плавим петлом од дрвета, стајаше тако између живота и смрти, што су били тако безумно, сулудо, несхватљиво, близу једно другоме.
Аранђел Исакович седео је, кад их опет отпосла, са својим слугом, који стајаше скоро непомичан, у дну капије. „Да ме не држе за блудника“, помисли – „да нису дочули што“, мишљаше – загледан тупо у
Но и тада још стајаше Аранђел Исакович, у својим колима, опкољен зрелим воћкама, зеленим брдима, падинама и широком реком, са једне стране,
Матавуљ, Симо - УСКОК
У ћелијама које бјеху отворене, Јанко видје старинскога оружја. Кад тако стајаше на прагу једне ћелије, дођоше два ђака, Мурат и један малиша.
Крстиња се спусти на ледину, сложи руке на кољенима, наслони главу и стаде тихо плакати. Кнезу се ражали. Подуже стајаше, па сједе и он. — Чуј ме, Крстињо!
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се попе у кола и стајаше на прозору. Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим
Синоћ он стајаше ту, неодлучан, преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп
његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену
Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш. Она се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.
— рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска. Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, али је не нађе. Па онда лагано пође према вратима.
И тога читавог дана не раздвај аху се. „Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени? Шта ће то мени сада?
Једва дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смијући се своме чину и одмарајући се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Скочи горе, одо на прозоре: Ведро небо нада мном стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина, Тија река, тија и долина, Тио свуда, свуда преда
Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани. Само с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен стрми за камена стрма, А
ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче, без труна, Кито строма, и зелени жбуна, Обарајте лисне гране ваше, Једном она пода вами
то момчади двоје, Шкрипну зуби, крену мача бритка, Пресече и ко два прута витка, Па се вину кроз Турке назада Де стајаше јадна Цвета млада.
9 Но даље још стајаше душа сјетна, Као трава, ал' не када труне, Као трава када киша летна Доле на њу из облака груне: Главу диже, ал'
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На ивици гроба стајаше испијено стакло ракије, а до њега мотика и Станојин исцепан минтан. Нагох се гробу, али се брзо устрашено тргох натраг.
наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и гледаше у стринине поређане кости. Тргох се и погледах небу. Оно чисто и плаво.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући тако нађе једног чоека, који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш?
Идући даље нађе другог чоека, који укочен на путу стајаше и на све се стране обазираше. Упита га царски зет шта он овдје ради н шта ишчекује, а овај му одговори, да се је
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Вода, бистра и густа и као растопљен метал, као тела неких животиња сјајних и провидних. Стајаше над тим извором човек блед и у црној ризи. Црноризац, дакле.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.
Још ми глава ври од данашњих догађаја. Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.
« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку. Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.
— Ха, то се већ разуме. Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима. Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу машући главом неповерљиво и шапућући у
Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући. Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе. За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.
Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима. На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.
Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања. Разговор се води само о школском раду.
У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично
»Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра«... и тако даље — стајаше написано на тој хартији. Доле потпис: »Управитељ школе орловичке «...
Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест. Сиромах!... Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра. — Добро...
тужбу министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима. Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дрхћу, а на лицу му се, поред преплашености,
Он стајаше, не могући ни речи прозборити. Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свет је прошла самохрана, у крвавом плашту шережана, ко убица. Стајаше тужна, завејана, на стражи, у капијама, брката, благо насмејана.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опазише нас и ућуташе. Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа. То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве
Чича Пера случајно баци око у страну и поглед му се заустави на његовој дреновачи, која стајаше наслоњена уз крушку. Спасоје погледа за његовим очима, па кад виде шта он гледа, врисну: — Шта, ти гледаш у батину!
Жене вриснуше, дотрчаше људи из других њива и дохватише чича Перу, који стајаше са издигнутом и прслом палицом над мртвим Спасојем, као да очекиваше неће ли се дићи, да га још једаред онако обори.
Он стајаше насред собе обучен, онако како се вратио из вароши; капу држаше у једној руци, а другу, десну, беше подигао у вис и шак
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Својим крупним грахорастим очима гледаше расијано; видило се да се нешто дубоко замислио. Док тако стајаше, нико не спусти очију с њега. Има људи који би ваздан могао гледати, да ти се не би досадило; такав бјеше тај.
Ваљда су стари знанци, они двојица! Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан. Фала Богу, кога гледа по томе пустоме снијегу?
Али Господар бијаше тога часа удубљен у молитви; он стајаше под деснијем сводом, на истоме мјесту, гдје му и данас мошти почивају. Служба започе.
И он уђе погружен. У истом оном углу гдје се он првом смјестио био, стајаше она цура, блиједа у мркој аљини одјевена. Она господа и госпође руковаше се с њим исто преко воље, дјевојка га само
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад сјутрадан сване, а то имаш шта виђети: ми сви у једној људској глави која стајаше између некакијех винограда. Док се ми томе још чуђасмо и коње товарасмо, не лези враже!
Идући тако нађе једног чоека, који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако стајаше. Сад му царски зет рече: „Помози Бог, брате!“ а он му одговори: „Бог ти помогао!“ „А шта ту радиш?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и поживе миран и неметежан и богоугодан живот, и правоверјем добро укоренивши се и светло сијајући, као дрво дивно стајаше у пристаништу добром, то јест Светој Гори.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
именем Антонијем, који у граду имађаше два своја дућана, трговаше с[а] свакојаким воћем и зеленима и ту ожењен добро стајаше.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен. — Даклен, овуда су ушли! — Како су могли изврнути гвожђа? — Не видите како? — вели фра-Тетка.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имáма; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја, каква је пуста! Тако ми имáна, Стид је не би било да је код Султана!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, викаше номофилакс, заборављајући да иза њега стоје његови робови, претоварени животним намирницама. Погружен стајаше Милон пред њим и ћуташе, јер је добро знао да треба пустити да се прво извиче.
Он зину и стајаше ту као прикован. Но то трајаше само неколико магновења. Јер, иако је његова мисаона машина била искључена из погона,
Ту застаде као прикован. Пред њим стајаше, на свом високом постаменту, огромна бакарна статуа богиње Атене Промахос; десно од ње видео се Партенон, лево
„Аристотеле!“, зачу он како га дозива неки познати глас. Он се обрну. Пред њим стајаше, сав зајапурен и ознојен, Никијас, дворски чиновник из Пеле, кога познаваше још из раног детињства.
Само један једини сиракужанин не учествоваше у тој вреви и галами, нити се обазираше на изложене предмете. Он стајаше у једном прозорском удубљењу и гледаше ћутећи преда се.
Поред његове наслоњаче стајаше једна повисока округла корпа, слична бубњу, напуњена трубама папироса, смештених управно у њу.
Али без престанка стајаше у писменом саобраћају са александриским научницима, којима је слао и посвећивао своје расправе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип. Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. — Натраг, коме је живот мио!
Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. — Добро јутро, момче! — поздрави га писар.
Кмет опет уђе у кућу. Прође пола часа. Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо. Иза куће стајаше нека стара вајатина. Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.
Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.
За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта. Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу.
Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. — Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава.
Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем. Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.
— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. — Ја сам... Симо. — Шта је, Симо ? — Пантовац једва жив побеже...
« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња. Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је
Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. — Дајте младенце!
— викну Ђурица и ступи корак ближе. За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити.
А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Идући тако, нађе једног чоека који се бијаше сагнуо увом к земљи и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сам је себи и прао и крпио рубине. Гдјекад би, недјељом и празником, обукао и стајаће руво, али му оно стајаше некако тужно, неприкладно, и он се стидио од сама себе. — Реља, Реља, не приличи ти ово руво више!
Ћипико, Иво - Пауци
Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се... На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет
Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.
Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат. Испод ногу им простираше се саг зелене траве. Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.
Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.
Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина” прилика с изразом непомичности и нехајства. — Никад ништа не уловите?
Дјеца се играху на буче и на плохе. Он се заклони иза куће у хлад. Час је гледао у сунце, час стајаше тако к'о бесвјестан. Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.
Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар. Дјевојка стајаше на истоме мјесту к'о укопана и плашљиво гледаше око себе. — Сада их липо гони дома! А данас си добио надницу!
Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. При вечери за столом нашао је једнога очева госта. Жандар, у службеноме послу, сврнуо к
И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3”, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У Никанора, бели анђео стајаше непокретно у златној прашини у отвору врата и дуго му говораше. Према ономе што нам је Никанор о томе рекао, анђео је
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Већ више дана лежах на поду, у бунилу, Толико је душа моја тешко патила, Све један и исти сан стајаше на крмилу, И лудило је ноћно развило своја крила, Док се врата на соби нису отворила, Кроз саму црну патњу душа је
Ти знаш, једини знаш, да лице твоје штујем.“ Затим бејах из рођене свести избрисан, Која још увек будна осврнута стајаше небу, Под њоме лежах, телом, одавно искрхан; Нечије руке ми на челу, брижне су, ко на хлебу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Свирка и песма бурнија и све ближа. Почиње да се разабиру дахире, звон чампара и песма: Крај Вардар ми стајаше, Т’нке пушке фрљаше. МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан): Газда, газда! МАГДА (полази ка капији): Који?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја каква је, пуста! Тако ми имана, Стид је не би било да је код султана! Па још када шеће и плећима креће...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, и ја виђех Милош-Обилића: он стајаше у пољу Косову, на бојно се копље наслонио, бојно му се копље преломило, пак на њега Турци навалише, досад мислим да је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО Самосам стајаше на једноме месту. Згоди му се у свету недељу: На пољу стајаше молећи се Богу. После, нешто се био врло замислио; Кано
ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО Самосам стајаше на једноме месту. Згоди му се у свету недељу: На пољу стајаше молећи се Богу. После, нешто се био врло замислио; Кано да се је изумио.
Обазре се он натраг да види Што је, и тко ли је тај, Што му тако подвикну, Ал' чудно чудо виђе: Стајаше седам златних свећњака С горућим свећама, — и усред њих Стојаше неко младо момче високо, Приличан ђакону кад служи
таки разступи се море на двоје до дна: од воде отуд и отуд с леве и с десне руке окамени се вода и ка високи дуварови стајаше, а дно се пресуши. Прође они народ јеврејски по суху, не поквасише ни окаљаше ни стопа ножних.
Те ангели слажаху и пак узлажаху горе и доле по њима. А и сам Бог сврха горе стајаше на њима. Тим плахо се Јаков прену из сна, скочи ома на ноге пронеразен, те рече: »О, међер, Бог је на овоме месту и
се онде Богу, јерно и при Мојсеју црковно од шатора њина сенка толико стопа насамо (освем људскога стојишта) одвојена стајаше.
А свети мученик Меркурије лежаше у ћивоту у великој цркви, и његово бојно копље више ћивота му стајаше преко чивија обешено.
Потрчах за тим момком к мору. Видех код мора на крају где још стајаше — има до десет младих момака — врло се о том порадовах гледећи их бујне и несташне лицем и с беседом.
Смили ми се бити код моје испоручнице. Дођох к номе месту где стајаше она икона пресвете Богородице, клекнух на колена пред њом, ове речи узех говорити: »...
по христјани поборница, пречиста владичица, скора дозивљућим ју помоћница, [то учини] те снапоља прва грчка стража што стајаше у бусији по наредби Патрићија скривено у цркви свете Богородице названој Пићија, изненада посукаше се одонуд на Татаре.
Одвраћаше своје лице да не гледа ангелу у образ му. На ногу при њему стајаше, обрће там-овам главу, очи крије и пожмурује.
Вид му бијаше ангелски, од хаљина дурма страшне муње севаху, глас му се говорни чујаше кан' да врло грми. Око њега стајаше туштена нека оружата и крилата небесна војска, пак уздиже своју десну руку к истоку откудно сунце излази, те у глас