Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, ниси ја!... Узео си му доказивати како нас наше канцеларије и оно одуговлачење и пискарање по њима скупо стаје. То ти њему не можеш никад доказати... — Али молим те, Нико, како нећу?...
То ти њему не можеш никад доказати... — Али молим те, Нико, како нећу?... Ето, узми само један прост распис шта стаје. На пример, нађе се у нашем селу какво мангуп прасе; не вреди највише двадесет гроша. Шта буде?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Или уђе у село. Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће... Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње
Ту стаје памет, ту усишу сузе... Ту се и сама срж у костима леди!... Јадни Алекса!... Јадна Петра!... Ови робови незароблени,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
XИ После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све што је потрошио ради женидбе. Не може начисто да дође — велики је рачун!
Африка
Пошто му кажем да је од свих „најлепши ратник“, не може да одоли. У последњем моменту стаје пред објектив. Гледа ме затим са постеље, ситним, злим очима, непомичан цео, цвокоћући без престанка.
“ Бој одлази, и, како никад не слуша шта му се каже, стаје пред сандук за судове. Мисли: „Шта ли ми је то тражио?“ То га ипак не баца у бригу; узима прву ствар која му је при
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Везови једино и вреде највише на овој кошуљи, јер платно и сав употребљени материјал не стаје више од тридесет динара.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (долази и упућује се право њему; стаје пред њим, али без храбрости и онога поноса који је раније имала): Ја бих хтела, Павле, да се објасним с тобом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Буду лепо примљени. Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој. Господару Полачеку то гове.
На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Својим кровом од греда, што беше скинут са једне велике житарице, набијена земљом, надвисила је била све стаје и оборе у околини, па се чињаше као нека препотопска лађа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁸ Деца обављају и извесне једноставне кућне послове као што су доношење воде и дрва, чишћење стаје и сл. Одраслија деца, од седам до десет година, већ увелико помажу у плевљењу поврћа, сејању и чупању пасуља,
Матавуљ, Симо - УСКОК
све ограђене сухомеђама; управо у свакоме том дворишту бјеху по двије-три зграде: једна главна, кућа, а остале стаје, или кујне. Из свијех кровова дизаху се димови, а не чујаше се ниједнога гласа; стока сита, пси сити, одмараху се.
Под прозором чу гласове и ударац сјекира. Крцун Сердарев и још три војника са старијим ђацима цијепаху дрва. Из стаје изидоше говеда и коњи. Чувени владичин Бијелац, вршњак кнежева дората, бјеше крупан и као достојанствено тром.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно, то јест, да може лепо живити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али поред све несигурности свога међународнога положаја, поред свих унутрашњих трзавица и побуна, Србија стаје све чвршће на ноге. Просвета и култура у њој се развијају као природна последица самосталног државног живота.
књижевности, он сав излази из романске културе и извесно први започиње нов период у добу у коме француски утицај стаје замењивати раније утицаје, руски, немачки и мађарски. ПОТПУН РЕАЛИСТ.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Јуриш, Србе, кô некада, Јуриш, јуриш на њ и сада! Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје? Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна пашчад, исти вуци — Јуриш, јуриш на злотворе, Да ти
гледа Тамо куту унапреда, И ето се узнемири, Узнемири, усплаири: „Гледај, гледај, та она је, Гле, на гребен веће стаје, Гле, на краја веће крочи, Сад ће, јао; сад да скочи, Ох, у помоћ, брже, брже!
Ма крај мртве она стаје, Посаже се, погледа је, Па се гротом тад осмену; Око њи се све окрену, И о тле се оборише, Кô да и муње покосише.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
парипче, а онда би се одједном разгалио и загрохотао: — Ама, Радоје, ко те створи тако добра и незлобива, то ми не стаје под капу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Закити се! Кад је већ неће, што да јој стаје на пут? Нека се удаје, ако хоће. И то ти је све! Квит! Чиста посла! Штета само опаке жене!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јер, зашто да ми нека белосветска будала сваког дана стаје равно на стомак, као сиротом Дикенсу, сиротом Вордсворту и осталим сиротим дасама из читанке?
пред толико непознатог света, и како на ћилиму, међу свим оним пепељарама, и како кад стално неко пролази преко тебе и стаје ти на ногијановић? Мени не допада! У ствари, све те неправде почињу већ од малих ногу, на часну реч!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
машини зашто је иначе моћан и древан мора да предузме нешто пре но што дође зима и заиста док су облаци ниски он стаје на место високо на врх који се зове Голија попут воденог стуба који на ветру говори као да је од шупљикавог метала
у Тополи где се клања очевом праху он само зна нездраве снове о блуду који га на повратку снађу онда узлет — стаје пред Адама овај му једва отвара врата и осорно пресреће горштака: шта мислиш да си много важан да цело небо чита
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Намеравам да одем до Темишвара, а одатле у Иланчу, код матере. Међутим, пре Пеште, у ноћи, воз стаје на отвореној прузи и вагоне опкољавају револуционарне патроле. Упадају неки морнари и вичу: „Сви официри, напоље!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Докле је то дошло, видеће се из овог догађаја. Једног дана ишао сам на станицу где стаје једна страна лађа. Приспе лађа и почеше излазити путници.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи. У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека. Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију. Охлади се лепо човек кад изброја речи!
Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи. Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара. Срети се окрете судница.
Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, Љубица, Крсман, Јелесије«. Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!
— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. Срета му понови суму. — Е па зашто саг па то? — Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. — Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета.
— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. — Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. — Па сам си обећао! — вели му Срета.
— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. — Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. — Па сам си обећао! — вели му Срета.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кошта само једну банку: то може, ал код свињара. Граматичар ће рећи да стаје десет динара. Читав свет стрепи да се не прекине тај конац... Треба сав свет, а читав је неокрњени лонац.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нема ни две вијуге у глави. Нема памети ни колико паче. Нема четврте даске у глави. Не стаје он на трулу даску. Ни вратиша, ни платиша. Нијесу му све козе код куће (на броју). Његово свако јаје двожуче.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Дај ми вамо ту батерију и секцију! Заузми положај иза оне бандере! (Танаско стаје иза бандере и осматра, с пушком на готовс. Манојло развија карту, покушава да упали батерију, али му не успева.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА (маше јој руком да не ларма): Дошао је, дошао. НАЦА (отрчи иза куће десно). СЛУГА (долази с лева и стаје под доксат): Да отворим капију? Коње и кола да изводим? МАРИЈА Не, не смеш, не смеш.
ЈОВЧА (од беса угриза се за језик.) Ав! (Нагло отвара врата од гостинске собе, стаје на осветљена врата.) Пријатељи! Свирка и песма, прво појачане отварањем врата, прекину се.
Бол од уједа га освести. Трза се, таре чело, посрћући стаје на врата; усиљеним, дубоко болним плачним гласом): Пријатељи, моја (загушено) кћи болна је, болна.
ЈОВЧА (бесно, очајно, оштро): Нема јој лека, нема! (Зарежи, зашкрипи зубима, мислећи на казну за њу. Стаје уз врата споља; види се како се силом одупире плећима и главом да се не скљока, да се одржи усправно.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Мушки, мушки“, задавила се. За њим кроз незатворена врата улете и ветар у кућу. Стаје на корак од ње, спуштених руку, стиснутих песница.
— Сви сте се погојили... Марш, животињо псећа! Уђе у киселкасту, љуту топлоту стаје, у густо и гласно дисање говеда. Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице.
путањица кроз њиве спотиче ноге, непоклани кукурузи тару се у глави, она плива у беличастој измаглици, можда је моје, стаје. Слуша. Хоће да верује.
Његов страх пред Богом тражио је тишину, одлазио је до стаје и грдио Мијата што галами на телад, љутила га вика сељака по сокацима, враћали су се с њива, љутило га тандркање кола,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Ту Господар Јован стаје и ослушкује трепет светлости која овде никад није сива, гледа облаке који долазе од Калемегдана и сећа се како је онде
У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па нестаје. Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана Ђ.
ће осећати, још неколико пута, и касније: као да се тај трен што је сада ту, истеже, а онда, истањен, заокружује и сав стаје у њега па обликује, уместо оног обичног Стојана, неко необично створење које уме и да види и да чује оно што се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— обратих се некоме што је гледао кроз прозор у ходнику. — Једна постаја, али брзи не стаје, па Вујановац. — Хвала. Прикупих ствари па изађох, а мало после воз заиста прође постају не заустављајући се.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје. Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи.
Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро
— Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих. Пије се, весели се... то стаје доста. А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш. Сад ће да се живи!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја осећам... И у часу махом, Песма стаје, угаси се, свене: Појави се живот с тешким дахом, И све оде у сан, успомене.
своја, У пролазност трајну, У вечитост тајну Атавизмом неким 3а старим далеким — Дух човечји бега И на простор стаје, Разум не зна где је, Око њега шта је.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А. Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе! Сва рајска сладост што је живот даје У тебе стаје. Паклене муке, отровне, љуте Сместе се у те. Време са благим мелемом својим Замаже зјâпе ранама твојим.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Нека музика чудна нечујна изнад горја размешта предмете у простору и стаје кад запљусне тајна мраморја сред морја: дозивано недозвано шта је?
Петровић, Растко - АФРИКА
Пошто му кажем да је од свих „најлепши ратник“, не може да одоли. У последњем моменту стаје пред објектив. Гледа ме затим са постеље, ситним, злим очима, непомичан цео, цвокоћући без престанка.
“ Бој одлази, и, како никад не слуша шта му се каже, стаје пред сандук за судове. Мисли: „Шта ли ми је то тражио?“ То га ипак не баца у бригу; узима прву ствар која му је при
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед за тобом. И в полуношчи утроба јечи, ил' зора стаје, мој вопљ траје, уви мње! Иду без тебе как' јелен, в себе имеја целу смртнују стрелу глубоко.
ли жалосније бити миле сроднике своје гледати како мртвеукопатељи са клештама и чакљама из куће, собе или које друге стаје немило, као скота гола нага извлаче, на кола товаре и у гробнице опште между многе мертваце бацају.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Торови прекрили пола поља, а стаје се окупиле око једног заравњака као мала касаба. Глас се Рељин ширио. „Шта толико теслаишеш!
Остави авлијска врата и стаде отварати стаје мумлајући нешто кроз зубе. Кад год коју стају отвори, а звоно изнад врата цикне.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛАДИН (извири иза рафа, па кад види да је господин Жика сам, прилази обазриво и стаје пред његов сто): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћао је тако код мене у дућан као човек...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице. Стаје више [ње] и надноси јој се. Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. — Хајде, нане, зашто...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј ми каже да ове поворке срећу сваког дана и да се чуди где и како стаје толика сила људске и сточне хране коју Лауш сабира на Кули.
Не, то не стаје у врт праведника. Сунце Творчево и његове кише су за њихов босиљак, али не и за драч, а ако драч расте, исплевимо га,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Лада, у нежној бризи, у мирно сеоце сиђе И тихе вајате и стаје нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад баци, Где топлог, пролетњег сунца последњи трептаху зраци.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало. ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају): Шта је то тамо? Опет чивчије?
(Нагиње се ка дворишту и виче): Димитрије. ДИМИТРИЈЕ (из дворишта): Сад, газда! Улази момак Димитрије и уплашено стаје пред Младена.
МИРОН (јадикујући): Ето, Ташана, ето већ не могу ни да се дижем. ТАШАНА (љуби га у руку и стаје преда њ понизно, немарно): Благослови, дедо! МИРОН (узрујан): Благословена да си ми! Па како си ми? Како живиш?
(Сагне се и тражи по калдрми да би који камен извадио и њиме Ташану ударио.) ЈОВАН (сав преплашен, али ипак стаје између Парапуте и Ташане): Склони се, хаџике. Удариће те, умртвиће те! ТАШАНА (одгурне Јована): Иди ти, иди!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Код Јевреја, корен се вуче за њима, и чува се и залива вештачки, и то одржавање стаје страховитих средстава... Па и ту се одликују нечим нарочитим Јевреји, мислим, при стицању и грабљењу.
за икону босилак; или се смеју у дворишту, а заборавили да у соби угасе свећу, па им он превиче преко ограде колико стаје то паланачко осветљење. Ђаци су били жељни свога учитеља свакога дана.
Кажу: „Они фратри уопште не умиру, увек су на броју. Ако неки можда и умре, невидљиво га сахране, и одмах жив стаје на његово место. Јевреји, као и сви људи, поживе, науживају се што боље могу, и збогом!
Дубоко у дворишту су стаје; стан за женску послугу; шупа за кола; шупа баштована; и дрвљаник увек крцат дрвима. Клостер зими брекће од зажарених
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ено је и гордост, обесила три лисичја репа позади, задела неколико обојених гушчијих перушака у капу, узнела главу и стаје на жуљ свакоме трећем пролазнику.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Машина чини још један обртај и нечујно стаје... Умиру тако људи без јаука. Нечујно и тихо гаси се њихов живот, као жижак у кандилу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ох! (Улази у колибу.) ПОЛИЦАЈА (иде за њом и стаје на врата од колибе): Само брзо! Долази Митка. МИТКА (пева): Механџи, море, механџи, Донеси вино, ракију, Да
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ми је нешто па да будем река, Па да течем испред твоје куће мале; Певајући теби, да разбијем вале о прагове где ти стаје нога мека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад Иван примио благослов, љуби бабу у скут и у руку, и у земљу где он чизмом стаје, стару мајку целива у руку: „Простите ми, моји родитељи!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
супа Само да се њупа Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми у торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није ли y земљи? Промотримо се: што се из нас по малу стаје, Те сами себе да не варамо Гладећи како нас скоро једног по другом нестаје...
Ништа ни мало не фали од механе: маскара, смех, говор, шала, укор, позор. У цркви се то стаје ка у некој бањи, на тргу ли коме, и осталих зурница, сви што исто призјавају!
царовање и за намет људскога многа данка, најпаче за крвопроливање, чудећи се где царска дика проходи и у ништо се стаје, камо ли господи земљоздржање и поноство тафрено!
Зло је то и зло ћеш со тога проћи, пази се! А натура супроћ стаје, те вели ти: а што је то, како други чине, ал' не бије их Бог? До здешања, још то ли је грехота, ништа је за то!
је небеса, како ли се окрећу, какав ли свој начин и ход звезде имаду, што ли грми, што ли пуца, одашта ли се што стаје, како ли се стихије састају и мешају се, и разликост свакој животињи и небесних сила подлазак и премештање, и све то
Изаради тога Бог пјанице одрива од себе, јер с пјанства свако се зло стаје. Праведни Ноје опи се с вином, заспа и го се заћаси срамотно. У томе подсмеја му се рођени син му млађи Хам.