Африка
Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То је био свечан тренутак за Гроздина. Он је показао авлију и штале, преостале из добрих, старих времена, и стају, са колима, међу којима су биле и једне, црне, парадне, кочије. Павле, ако хоће, може да их употребљава.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати.
Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке. Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа. Жалосни коњи.
Милићевић, Вук - Беспуће
Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и стегнутог изблиза планинама. Стају, силазе с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та не виде ни де стају, А камоли ком ће крају; Са ногу су спали јадни, А ко вуци веће гладни. Страшни Боже, ал' кроз тмину Да л' то огањ
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Унутра, наравно, носе спаваћицу; на срећу, данас су спаваћице тако кратке и тако танке да без муке стају и у кутију од шибица, а да се палидрвца не морају избацити напоље; ту је и четкица за зубе, пасту ће већ наћи тамо где
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Она двојица су већ пришли на три километра. Али сад иду обазривије. Сваки час стају и осматрају. — Ено је и њихова пешадија! — рече командир.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: — Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Декор и костиме, који стају хиљаде, црта Пикасо. Руси се баш не труде да очувају симпатије, него често, дрско, дају обичне ствари.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Све ишчезне тада. Заборављам бољу, А преда ме стају редом преци моји, Мученици стари, и јунаци који Умираху ћутке на страшноме кољу...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чакшире мало уске, без гајтанâ, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења. Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Светлосни вали свега ме засуше, И блудим... Али не знам којем крају; Можда где душе у вечности стају. А доле далек шум света што гмиже! ...Пода мном свет је, с иронијом гледан, Са много блата и са својом злобом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тола се стресе. У радикалској буни стају и сено је запалио. Све је изгорело. И стока. Због тога ме ти, боже, кажњаваш, бездушниче!
Вратнице га са циком пропуштају у двориште. Стоји и гледа тамне гомиле зграда. Куће, стају, бачвару, магазу, оборе, све су поразваљивали. Циглу и ћерамиду распродали; врата и прозоре погорели.
самог прага широких и ниских врата и гурио се под кровом таласавим, тешким од снега и ћерамиде, кровом што је покривао стају и чувао коње онима које су прождирала иста тамна врата кроз која је и ђубретом поганио зиму.
То што шушти пропипа руком: сено. Сено, шапну и осети плеву у устима. Ко је пуцао? На кога? Ноћ је. Видео је снег и стаЈу пре него што је пао. Онда је свануло. Опет је мрак.
Често је хватала себе како прекида посао, стоји занемела и замишљена, пође у кућу а оде у стају, заборављајући за каквим је послом пошла; перући посуђе, разбијала је тањире.
Он би одјурио у стају по виле, претраживао сењак, набадајући сваку гомилицу мрака и сламе. Света славо, казни само мене, само мене.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи стају, а кад се запали зелена, ходају. У почетку је Чарапићу било нејасно то мукло споразумевање између људи и светиљки; сад
Као да је нагло дошао до себе и даље је препознавао: седео је на улазу у нечију стају, прсти су му дотицали сламу, овлажену и присну, овце су биле ту негде, на чакшире, просењене на коленима, падала је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
речи, ево шта сам још казао: „И да не смем говорити када се без потребе наређују крвави јуриши и напади што редовно стају живота неколицину најхрабријих али не и најсвеснијих...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте... Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
стреса шум и шапат с грања; Видим неку силуету тавну, Траг прошлости, залазак сећања И све речи да с обликом стају Ту, преда ме, где се распадају.
Краков, Станислав - КРИЛА
Гласови су очајни, одлучни. А одлучност делује на слабе. Издвајају се сенке, које неодлучно стају. Један прикупљени, збијени ред се враћа, и гура пред собом устављене сенке. Све је јача рика: — Напред, напред...
Петровић, Растко - АФРИКА
Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају; од тебе сви људи; бе:генише те све живо дру Же; к'о да знају да си ти све:тло огледало свију добро Та; саблазан,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја! Немилосно ме тјерају с гробља, шибају ме страшно и ријечи ми у грлу стају.
Остави авлијска врата и стаде отварати стаје мумлајући нешто кроз зубе. Кад год коју стају отвори, а звоно изнад врата цикне.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Само твој да сам, и сав да се свијем И да ме очи твоје воде рају, У кут где боли и уздаси стају: Из твога ока да утеху пијем.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 14). Живина се иначе на Бадњи дан склања у стају: ако се из каквих разлога не може склонити, накаде је б. »да је лисице и творови не сатиру« (СЕЗ, 19, 74).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па они су тако слични. Обоје су као са неког другог света, чудни, необични, као да на земљу не стају, него лебде изнад ње, слични сенкама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
гране на грану, а нигде се не скрасе, оне који се удобно шетају само по равним и добро утрвеним путовима, опрезне који стају корак по корак у стопе својих претходника као да газе кроз дубоко блато.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
вам се тако сваког дана, и кад дође предвече, ја, место у шетњу до гробља, сасвим као и моја стока, ударим челом о стају, једем, и легнем да спавам. По Јулицу још не беше дошао официр. Место ње удала се Паула за авлијара Љубу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се да су, — најневаљалци су: бољари и господари, тобоже кметови поштени и судије, таначници — супроћ закона ходе и стају.
не здржавамо, зато и бољари сиромаше, богаљи се богате, официри с господства им испадају, а слуге им на место стају. Мерила Божија свуда мере се по наши дели, те овога виси а тога снизује овде ... Тко што чини то свуда и пати!