Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он скочи и стаде ходати по качари. Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. — Ја идем. — И ја ћу с тобом!... — рече Станко.