Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
крпице своје коже одевам Љуљашке им од своје косе правим Колица од својих пршљенова Крилатице од својих обрва Стварам им лептире од својих осмеха И дивљач од својих зуба Да лове да време убијају Каква ми је то па игра 6 Корен ти и крв
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У моме завичају, који стварам Пораз по пораз, сад почиње лето; Болесне кавге пламињају светом — Век плод је, јуче зрео, данас кваран.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и знам да чарам. Замислиш само чудесну земљу такву и такву и — ја је стварам. Реците само шта бисте хтели, вашу бих жељу одмах да знам. У какву земљу да вас поведем?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
„Какав мислим у себи. „Тако бих волео једном да стварам, скупљајући оно што је најбоље у богатствима око мене, да прерадим то затим у једну јединствену хомогеност.
“ Понова сам ухватио себе да бих желео да стварам ко зна шта и ко зна због чега. Треба ли да сам охол због тога или застиђен?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
гле како се живо и весело разговарају ! А ја... са овако живом природом, стварам војнике. Чудно !... Али знам, то је све она проклета моја суровост. Шта ћу, не могу друкчије !
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Уверих се да те разнолике промене не стварам ни ја, ни те моје еснафлије, већ да главни посао врши сама природа. Она ствара индивидуалне промене на животињама и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
која је ропска копија Суботићеве: МЛАДА СРПКИЊА Ја сам ружа пролећа, Мој је живот мај; у том ми је сва срећа Кад ја стварам рај; Нит’ на небу чека нас Од те среће бољи час, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ја хоћу да створим пуно снаге дело. Не плаши ме моја властита Голгота. Кидајући себе, ја хоћу да стварам, Да челичним длетом чврсти камен парам И да створим дело што времену прети.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не могу више, не могу, што рекао онај мој учени посинак, „да стварам људе”. Нисам Бог. Преморила сам се, и одох на урлауб и ја.
Ту личности мојој смета јеврејство моје. Мени све иде од руке, ја све брзо и лако стварам, али то је баш карактеристика импровизовања, а импровизовање је карактеристика човека који није јединствен, нема један
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да пишем овакве песме, певам их не из критике на живот, већ нађох читаво благо животних заноса и одушевих се да стварам. Дајем им наслов: Откровење!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
14 Ја очима мога цвета Стварам низе канцонета: Усницама звонке, фине Мадригале и терцине; Лицу што га лепшег није, Стварам станце најдивније;
Ја очима мога цвета Стварам низе канцонета: Усницама звонке, фине Мадригале и терцине; Лицу што га лепшег није, Стварам станце најдивније; А да моја драга има Једно срце у грудима, Ја бих њему, сретан цео, Један лепи сонет сплео.