Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
изгледала несравњиво већа, па су стога одласци „у винограде” подузимани ријетко, с дугим премишљањем, и не без неког стварнијег разлога.
И то сад не више из некаквог обзира или сентименталности према негдашњем пријатељу, већ из нечег стварнијег: у мене је био ушао неки мутни страх од тог непознатог, новог човјека што у њему дријема и, под пуном опремом, чека
Све је то једна твоја аутоилузија, која нема стварнијег ослонца у реалности. Драго дијете, то нисам ја, то је фантом, плод твоје уобразиље!
Или посљедња, врховна мудрост: крајња одрека свега? Не знам. Осјећам само да нема стварнијег добра од тога: мир са радошћу, с болом — и преплављеност сунцем.