Употреба речи стварну у књижевним делима


Африка

Обала дуга, једнолико, не одвише зелена. То су брегови који заклањају стварну обалу, одвојену лагунама. Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И зато он није дао стварну слику српских села око 1860, но идилично-епске спевове у прози. Велики родољуб, уверен да су ратови око 1875—1878.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

присвојили и напослетку нама предали грчку ученост, не бисмо ни знали да је Земља округла, нити бисмо упознали њену стварну величину.

“ „Када сам, као двадесетогодишњак, путовао по Италији, упознао сам стварну вредност чичеронске услуге, а у својој школи увидео сам да су моји професори били такви чичерони.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А да то бјелодано значи жртвовати већу вриједност мањој, или чак једну стварну вриједност једној више-мање илузорној, о томе нисам никад ни часка сумњао.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Изгледа да је и Црњански у лик „једног доброг друга“, кад га је ускоро развио у роману Дневник о Чарнојевићу, увео стварну личност једног песника.

питању песник који у властитој књижевној традицији зачиње нову стилску формацију; у другом – следбеник, без обзира на стварну вредност и снагу коју његова лирика може имати.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

заправо нама читаоцима сугерише да је јунакиња могућу судбину куће (њену продају) пренела, пресликала на своју стварну судбину.

свему судећи, и условљена позната појава да, чим језички текст преведемо у стихове, он истога часа добија, ако већ не стварну, онда брем латентну књижевну вредност.

Петровић, Растко - АФРИКА

Обала дуга, једнолико, не одвише зелена. То су брегови који заклањају стварну обалу, одвојену лагунама. Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зар му није досадио терет немоћи под којим му клецају колена. То бреме нема стварну тежину, душа му се бори са невидљивим, јер не кроти му она више полуделе телесне сокове, нити немире.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Изгледа ми као да смо ми нашом жељом да задовољимо и науку и стварну потребу сазидали високи зид око нас који нема излаза. Ми смо постали заробљеници нас самих.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности