Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је огањ, чело му беше бледо, образи румени — светли пламен побожности и одушевљења преобразио је све што обично беше у створу његову; задркташе му усне, у сувој руци затрепта светлост златног крста.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тај ужасни хук, то је јаук њихов... Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... Станко је тражио воденицу. И нађе је. Он се упути право к њој.
Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... Па саже главу и уздахну... Ивану се готово сажали... Помисли: заиста му је тешко...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
зеленила које је ишло на руку заљубљенима, и крило их од оне несносне контроле коју је бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Та она не бјеше сељачка љепота, толика грациозност, толика умност која сијаше из ватрених очију, припадаше вишем створу. И младић се занесе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Изједали смо се и клали као бијесни пси. (Слијепи коњ) Ниједном живом створу не учинити ништа нажао: и животиње су, као и људи, упућене на исту земљу, исте плодове.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ускипе млеком и повуку влагу, То јавни чин је Господовог плана да штедро проспе творитељску снагу, те сваком створу бубри нестрпљење: човèку, муњи, јастребу и жаби, и биљу сваком; свачему је време да нагон троши, некамо да граби,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
на путу што просе сваком ко залута да се нахрани док пада киша као из кабла један кабао велик пошаљи горе крилатом створу кабао напуњен радостима Сведок треба да се пробије кроз своје сведочење, оно није потребно.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Он све искрено исприча пријатељу, па у заносу, додаде: „Зар није срећа у онакоме дивноме женскоме створу, у овоме украсу ове узвишене красоте, ове слободне и јуначке земље?...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
дочараваног ја своме истинскоме, постојећем ја, очевидно би значило претпостављати уображено реалноме, фантом живоме створу; значило би, на концу конца, вољети више неког другог него сама себе.
Тако се започиње и тако се завршава. Лежим непомично, као у доба првог мигољења свијести у новорођеном створу. Круг стварности око мене бива све ужи, и најзад се поглед скраћује на најближе: гледам с радозналошћу своје прсте,
Моје несимпатије према „обмундированом” створу сежу чак до лаконичних жељезничара са зањиханим фењерчетом о кажипрсту, до веселастих листоноша с торбама препуних
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу! Смолу низ образе, место суза, пролиће очајање, прскајте, огледала, црном лику црње огледáње!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У току бурних дана ти благи, небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа људску груд.
Зашто ме ова хука немило мучи и дира? Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем створу, на подлост и порок личи? Зар жарке беседе оне, што жељно преслушах тамо, Не беху ништа друго до празни прапорци само?