Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад тога дана дотера Стева Живковић џебану, и сви се састанемо код Црног Ђорђа, и опет о путу и трошку поменемо. Господар Ђорђе каже: „Којекуда,
уговоримо у који ће дан послати нам чамац и возаре, које смо му одавно наручили, да буде готов кад заиштемо. Стева се обећа послати нам.
Ноћимо ту (у Раму), и ујутру, тек се расвиће, зовну нас човек на Дунав. Одемо ја и Протић, кад ал̓ дошао Стева Живковић; даде нам једнога жива шарана: „Најте ту рибу и што пре можете уготовите и понесите — рече; — ја одо̓ полако,
августа у Одесу пошље. — Живковић Стева пре је од Порте са изуном пошао преко Влашке, ђоја да каже да је Афиз-паша од цара послат, да се Срби не би побили, но
Док је дошао Стева, Миленко Афиза потукао. А да је и дошао Живковић, не би Афизу помогао. Опојени трима слави им победама, позовемо
„Кума Стево, — повика — донеси дивит и ̓артију!” — Донесе Стева [Јевтић] његов. „Де — вели — узми, па пиши коме знаш и како знаш”. Одем ја сада под шљиву где сам плакао.
Док већ у неко доба потрчасмо молити и Стеву отурисмо, те побеже, а он крџалинку до̓вати да убије, а Стева се умеша у војнике и тако се спасе.
Одем у Земун, кажем Стеви зашто га у Голубинце зовемо. Стева каже: „Брацо мој, ја хоћу; но нека оне курве новаца даду, јербо ја немам”.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Да видимо како стоје ствари у Гледићевој кући. Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан. Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је
— То смо ми онда рђаво дошли. — Боже сачувај! Изволите само сести. Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала. Но, откуд за нас та срећа?
Дакле, кажи, ако хоћеш. — Не браним. Ја ћу поћи за њега. — А ти остани при том. Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара. После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити. Сад гледај посао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ко то бјеше? — запита Јанко. — У исти мах опази да се сви намрачише и да Крцун погледа Стева као не одобравајући. Ћоро одговори: — Човјек из свијета као и ти!
А сада да ти покажем наше куће. Ова прва је старог Мргуда Шутова; она друга попа Марка Пунишина; за њом је најближа Стева Бајова; па је Крцунова; па Пура Перова; па Стијепа Мркова; па Мирка Јокашева; па Маркише Стевова!
Код Стева Бајова опет заподјенуше разговор о ратовању Француза. Јанко је морао испричати све што је знао о Наполеону, о његовом
Само ме ти сачекај код Пура, док ја часком обиђем дједа Мргуда, стрика попа и стрика Стева Бајова. Изидоше заједно, па се расташе.
Као што знамо, требало му је проћи поред куће Стева Бојова, попа Марка и Мргуда Шутова, гдје је била удавача. У дворишту Стевову, Маркиша, син, му, такође дераше овна.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
јануара 1907. године. Почео је писати око 1874, преводио немачке песнике, поред Шилера и Хајнеа и мање песнике: Стева на Милова, Анастазијуса Грина, Хамерлинга, и писао оригиналне песме, сасвим у духу и у облику омладинске лирике.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
, етц. — Потом сиђе са брда, и пође да се опрости са друговима. Пут га води кроз један шљивик2 (више Ауерове куће, — Стева3 га познаје), он (певац) пева: Ја доле с брега саде лазим, Но какво место саде газим!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
222. Псеудоним писца разрешен у истом часопису за годину 1888, у списку сарадника под бр. 16 — то је: Стева Б. Зимоњић, из познате херцеговачке породице Зимоњића. 46. ЛИСИЦА И КОКОШКЕ: Забележио Вук Врчевић.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Није сан, а лудо ко сан — Чудан дан. ВИ У пола дана Све се смрачило И изопачило Фино, без плана. ВИИ Мали Стева нешто згрешио А тата се кобајаги насмешио: „У име родитељског закона и права Имаш да поједеш дванаест баклава!
” Ех, чича Богоје, Што је много — много је! Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва су Окна сијала, блештао је цреп. Кратко је трајало.
Пун деце, интернат спава: кућа Дише на прозоре као на плућа. Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану. Интернатски мачор спава најгоре, То јест горе, на тавану.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У Прерово је отишла. — Ћути! ... — Док сване, у селу си. И кад прва опали, сокаци су пусти рече задихано Стева Чађевић, и себи превисок, и седе на миндерлук. Аћим, у оделу, устаде с кревета и извуче фитиљ на лампи.
И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета. На вратима, погурен, стоји Стева Чађевић, председник општине преровске, ћути дуго, па каже: — Војска пије у грабовачкој механи.
млађи, наставите — рече кад се срце растури у лупњави; уђе у општину, у којој, погурен и замишљен, сâм седи председник Стева Чађевић. — Иду ли? — упита тихо. — Нек иду!
Аћим га погледа изненађен, обрадован. — А ко си ти? — официр се погури ка Чађевићу. — Ја сам Стева Чађевић, председник општине преровске. И радикал! А ко си ти? — Ово је каса! Ово је власт!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наши су гледали да концентришу ту што више војске. Из Великога Шиљеговца дозван је мајоп Стева Велимировић са својим оделењем од преко 3000 људи да помогне у борби.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
По виноградима сади се да би чувала виноград од грома (прота Ст. Д. <= Стева Димитријевић>). Она је омиљени орнаменат на везовима (СЕЗ, 17, 120).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ
ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА),
ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА
ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО,
СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО,
МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТЕЖАКОВА
ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Свуда се бели – пао је снег! Засуо дољу, посуо брег, Соник се сија, стакли се лед, Сонице амо – на њих је ред!
Ко вредно ради за века свог, Тог лепим даром дарива бог! ВОЛИМ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Волим цвеће, Волим игру, Волим коња, Волим чигру! Волим тице Лепо поје, Волим поље Зелено је.
Волим људе Када зборе, Мудре, лепе Разговоре! МРАВ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Мили, мили, мали мравак Па по ваздан ради, Лети купи, вуче, слаже А зими се слади.
МОЈЕ СЕЛО СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) За гором је село, Србинство је тамо, Српски збори само; То ми омилело, Мило моје село, Буди ми весело!
А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело! РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу летимице.
Зато рани зором рано Док још није данак сван'о! КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу! Куцни боље, Да зајечи наковањ; Гвожђе мораш покуцати Ако хоћеш што одањ. Док је врело удри, куј!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— домишљао се Стева Радојчић. — Е па добро, ако се тамо где је тачка и запета укрштају возови, то и онај други воз има своју тачку и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неко плаче у мени ко свештеник у цркви. Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио Хоће да тужи друга Перу; неко плаче у мени.
Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио Хоће да тужи друга Перу; неко плаче у мени.
А Стева је опазио да и мали Пера већ плаче; Како би се светио расплаканом човеку. Јак сам ето као мост који се угиба Под товар
Како смо се дуго цењкали да нас пусти, Сетих се да смо заборавили прво умрети. Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
деца су најузбудљивије оличење отаџбине, будућности, живота ради кога треба умрети. И зато је Васојевић Стева могао онако одлучно и убедљиво да каже сестри на растанку: Кад се роди од запада сунце, онда ћу ти са Косова доћи.
Од руке му ништа не родило: рујно вино ни шеница бела! Рђом капô док му је колена!“ Леже Стева у меке душеке, повечера Ваистина слуга, повечера и нали се вина, па ишета пред господског двора и погледа чистом
“ Већ ушета у чардаке горње, па пробуди господара свога: „Устаните, драги господару, јесте нама путовати време“. Уста Стева на ноге јуначке, и умива своје лице бело, и облачи господско одело, па припаса сабљу оковану, па узима кондир вина