Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се копрцао, отимао — не помаже. Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне... Изгуби и глас, руке му се узеше...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И док је све мрачна безуветност стегла, Има једно место где је прсла уза: То је горки простор у који је легла Та наша самотна и исконска суза.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У-пам-ти до-бро!” Ћути она, сирота, као заливена. Стегла срце, копни из дана у дан, а све се моли богу: „Боже, ти мене немој оставити!
Намрчио се као Турчин. — Дај још! — вели мојој мајци. Она стегла срце. Ћути као камен, отвара ковчег па шаком сипа у његову, а он везује у махраму.
Ко је још видео да женска глава што одговора? И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу. И, од тада, чисто се променила.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пар који би ту игру играо, личио је на близанце. Први пар је био домаћин, са домаћицом, па је домаћица стегла, црвену, лопту, под браду, а Валдензер је отимао.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сведочанства! Боже мој! Је ли то било оно што ме је покренуло? - Да му покажемо, Весна? - рекао сам. - Не знам! - стегла ме је за руку, али ми је по ономе како ме је погледала било јасно да зна шта мислим.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин. Стегла јака зима те 1891. године: баш сасвим онако како стоји у календару.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али није могао. Само је у мом крилу видео њене беле, пуне руке, којима ме стегла и, онако поникнута, крила се иза мене. Он извади кесу с новцима и пружи ми динар: — На, да си купиш...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
2. Нисмо ни видели гле кад је од длана постала пест шака се водиља стегла у нешто чврсто ударно у камену вест и људску љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка. »Шта он хоће ? размишља Љубица о целом догађају.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Хладна сурова смрт заузела је све мисли његове и стегла му мозак својим пакленим отровним ноктима. Он се предао овом страховитом ненаду, јер не осећаше у себи довољно снаге
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ама, ја сам крива, нико други није крив него ја. ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива? ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим. „Издај, Јевреме, две собе; нама је много пет соба, што ће нам пет соба”.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стоји у сенци граба, под њим речица тече зелено и звонко. Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и изглодан, који уморно мили око манастира и конака.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ујак беше толико тронут, да мораде испити још једну чашу, јер му се, како рече, гуша стегла од узбуђења. Почеше да се опет неусиљено разговарају и да оживљују старе успомене. „Како године брзо пролазе!
„И Ви морате онамо, у славно друштво“. Опирем се колико год могу, но она је чврсто стегла моју руку, одведе ме за онај сто, нареди да се између Лагранжа и Лапласа смести једна столица за мене, седе поред мужа
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А на растанку она му је стегла руку и казала. — Заиста, нисте као други, признајем. До виђења! Па је тек после растанка госпођа Леђенски осетила
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ништа не осећа, не мисли, не живи... Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се... А терет озго све тежи, све мучнији... Почиње губити свест...
Ћипико, Иво - Приповетке
ни речи, истрже го нож иза паса, шчепа цупy за руку, и голим ножем хоће да се пробије кроз гомилу што се око њега стегла. И већ очи замичу на отворено поље, да са цуром побегне, и, машући ножем; полако продире.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Страх ме је да мислим, а мислим. Па ето, тражио је цилиндер. Зар не видиш да ја држим оба палца стегнута? Стегла сам их крвнички, бојим се ишчашиће се, али ако, толико могу за мога мужа да учиним.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само једном руком беше поднимила слабину, стегла своја лепа старачка уста и из све снаге узмахнула да је не би страшан догађај поткосио.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Облаци се тâње; Тишина је нема; Сва се грла стегла. Чека се, чека се — Али Бога нема. Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти, Којим’ смрди
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Певала је сјајно, заносно, пратећи себе на клавиру. Иако расејан, пришао сам јој и пољубио руку. Стегла ми је руку са обе њене.
Нисам оспоравао... Једва сам савладао себе и рекао хладно: — Дао сам часну реч. Погледала ме је уплакана, онда стегла руку и лупила ме пркосно по колену. — Дали сте њој, али не и мени. Ви ме не зовете. Добро. Доћи ћу сама...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...“ Та вест би стегла срце жалосно, Заледила би горке речице Што се на тужну душе свечаност У таван олтар срца сливају...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи угиба се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в. и ГЕМ, 5, 1930, 40), што је свакако староверски обичај, упор. нпр. Сопх. Оед.
Ћипико, Иво - Пауци
Већ 'ајдемо, жено моја! И, ухвативши је за руку поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући. Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи. Бијаше се већ обикло на меке зиме, па у селу понестаде пиће благу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та крв, пламена лава, светли, тамни, усирава се и каменим арабескама шара оклоп, који је невидљива рука наново стегла и заковала. Сат васионе откуцава нове векове. На Земљи је завладала потпуна тама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Прети: потопиће и планину и дечака. Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се. Већ му леденом руком појас стегла. — Стани, водо! Шта хоћеш?