Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што је даље Страхиња одмицао, бивало му је све теже. На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га. Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне. Бољка неописана, душа боли. Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
преноси се на читаоца, а угушени уздисаји и испрекидана болна јецања Ђулића увелака не могу се читати а да се срце не стегне, и сузе не навру на очи. То су најнепосреднији, најискренији и најузбудљивији стихови у српској лирици. САТИРИЧАР.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Но кад прође летни пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети, Чим ћеш њима одолети?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зима им дојади јака и сила Симе дјечака. Жали се такав лав, тужан, очупан сав: „Страшна је, каже, зима, кад стегне снагом свом, а још је гори Сима, бије нас — као гром!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. 5 „Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке... Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Господин Јеврем Прокић има реч! А?! СРЕТА: А ти устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, говориш, али ти се стегне срце па се направи оволичко... СРЕТА: Слушај, брате, да поставимо сваку ствар на своје место.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал је шкрипац гадан! Ал је дрипац јадан! Сад, када је пао, Дође ми га жао. Кад заплаче дрипац, Кад га стегне шкрипац, Знај, то се, кратковек, У њему рађа човек.
петровданске или илињске, ту су, тек да се човек подсети куд се све некад пентрао, лети, и шта му је, кад зима стегне јака, кришом, с тавана, скидала бака.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Оташ, који му бјеше ране опрао и како је могао завио. Једно му зрно прошло кроза стегне али није кости преломило; друго кроз ребра с бока на бок. „А све због тебе, Марко!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Војник колута очима и више се не брани. Толи је жао војника, пусти га да удахне, чује пуцањ, опет га стегне. Пусти га, окрене се, види: војници јуре сељаке, опет га стеже и гура му главу у снег.
Мрак заудара на петролеј. Чује Симкин глас. И Адамов. Уплашен, стоји поред кревета, не зна шта ће, прсте не може да стегне у песницу и њоме да се удара по челу зато што је злотвор, најгрешнији отац на земљи, јер он јесте његов син, види
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Имаш ли очи? Руку немаш, знам. И не кајеш се што си је дао. А ја бих се кајао, видиш. Ето, сам си ми казао: стегне ли мало реакција, афере се заташкају, а ратни богаташи измиле.
он пред њом, па је пробраним речима обасуо жељама о великом дану што пружа тако ретку прилику да се поздрави, и да се стегне рука и пожели најбоља срећа. — А сем тога...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Јер кад умор чело смути, Под овом је руком души Најмилије одахнути. Дај ми руку, да је стиснем... Јер кад стегне смртна мука, Кад затишти љута рана, Мелем биће ова рука.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Умем тако кад вабим пса, или кад звиждим ћурану, али кад дође тако нека опасност, а мени се нешто стегне овде, па напрћим уснице и само дувам, али не излази никакав глас. МИЛИСАВ (Таси): Умеш ли ти да звизнеш?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јак над собом. Себе да има у рукама. Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му. Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча. Да је јак.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а кад би му пребацили и дирали га, — он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...
И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.