Употреба речи стегнем у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку. Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.

Она пружи руку. Ја иђах за три степена више и водих је за руку. Кад бисмо на пô басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је. Она се заљуља и прислони се на зид. Била је бледа као снег који малопре газисмо.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Мој лабораториум више личи на вашарску трговину дечијих играчака, но на научнички лабораториум. Но морао сам да се стегнем, јер средства Краљевске Институције су ограничена.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Онда шта? Или сањам или сам мртав пијан. ’Ајде, мислим, да се уштинем за бутину, па ако ме заболи значи ја сам.“ И стегнем колико игда могу.

’Ајде, мислим, да се уштинем за бутину, па ако ме заболи значи ја сам.“ И стегнем колико игда могу. Стегнем ја, али не осетих бол у бутини где сам се свом снагом уштинуо, него га осетих у вилици, где ме неко што је до мене

„Свршено је, мислим, јер у помоћ више не смем викати доста ми је оно батина пред кафаном.“ Седнем на степенице, стегнем уснице колико год могу, размишљам, не знам у чему је ствар. Устанем прекрстим се, понова сиђем доле и почнем да бројим.

Дакле кажем ја троисиèме и енергично пробам кључ — Боже сачувај, ни да приђе. Стегнем стомак, сиђем понова и кад дођем опет на трећи ја залупам из све снаге. „Ко је?

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(Затеже се.) Ја могу, видиш, а теби је тешко. ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укопчана, не могу да се сагнем, нити што да приватим.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— он скиде блузу. Пера „Ђеврек“ притрча и око ноге веза му белу мараму. — Знаш, да ти стегнем тетиве. Залети се и Брана, али му се марама уплете око ногу, и он удари трбухом о сто.

Своју руку није извлачила испод моје. Осећајући близину њенога тела задрхтао сам. Дошло ми је да јој стегнем руку, али сам се тргао. — Опростите! — и тада сам удаљио њену руку. — Био сам исувише слободан. Она ме погледа.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

А ја само бирам. (Тобож вади из решета једно лице.) „'Ајде, голубе, најпре тебе!” Стегнем га за врат, а он само кмекне као јаре. Мора да призна, иако му се не признаје. — „Јеси ли ти сумњиво лице?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Не дам ја тебе! (Умива га по глави): Како му бију жиле! (Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело. (Јовану): А ти ми донеси јастуке и јорган да га наместим и покријем, те да се одмори, спава.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности