Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Стана се сва заруменела и саже се да га пољуби у руку. Ја сам приметио како јој калуђер стеже руку, али мој побратим то није видео. У недељу је била свадба.
Ох, несрећнице! Та све што је на њојзи, све је то његова... крађа!... Јадна мати!... Закукала би из гласа, али стеже срце и ћуташе тужно посматрајући неваљалога сина.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А држи!« Оно се јадно препаде и приби уз онај пањ. Утом прискочи онај с гуњцем, те га поклопи и ухвати. Добро га стеже да му се како не отме. Брже се распаса један, па га упетља добро појасом преко среде, и онда га потераше.
Она лепа кућица обрашће у коров, а ону белу шиндру покриће маховина. Страхиња уздахну, опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару. Пресамари преко Голога брда.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази. И не да се то сакрити од ока које мотри!... Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...
И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже... Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.
Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата. Дах му се поче губити... И... он се обнезнани...
могу и запевати!... Збогом! Веслаћу се чешће око Црне Баре!... Дај ми твоју руку!... Она му је пружи. Он је стеже... Срце му је играло, да излети из груди... — Збогом, сане мој... Снаго, поуздање моје!... Девојко моја!...
Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... Али Станко стеже срце. Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.
— рече он и, по обичају, пође му руци. Попа трже руку. — Бог те благословио!... Шта ћеш? Алекси се стеже грло. Он поче грцати: — Оче!... једно ми унуче болесно... Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...
Маринко махну руком. — Махни! Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока. Јаки је као црна земља!... Него, данас нам не пође за руком.
Мени рече да се спремамо и да теби јавим!... И сад знаш шта је... ето ти!... У Јелицу као да уђе неки бес... Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: — Ја нећу!... Крунија није веровала својим ушима.
вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... Чудно ли човек жуди за оним чега нема! Али он стеже срце. — Нећеш, Турчине!... Нећеш ми речце измамити!...
!... Шта ти је, лудо једна?... Што ћу ти оваки?... Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... Она је ћутала. Он пружи руку и ухвати је за њену руку. Гледаше, па се окрете смејати. — Богами, јеси луда!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом. Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: — Ништа!
Он је ухвати и стеже за мишицу, као хтевши се уверити. — И овај мали! Ти, ти војниче! А шта ти ја којешта нисам мислио! Боже, боже!
Треба ја да водим и твоју бригу! Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину. Набавља зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије старе коњске
Нешто ме још теже стеже у грлу. Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби. Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
неко чудно осећање строгости као проструја кроз саму његову крв и он лепо опази како се један оштар набор прикупи и стеже између његових обрва.
Јуришић опет застаде и у тренутку обујми га нека необична, зверска снага, па инстинктивно испружи руку, стеже, своју кошчату песницу и осети како та песница носи у себи неку велику и чудну моћ.
„Јест, кућа, само кућа, о другом чему ја не умем да мислим.“ И његова десна рука грчевито стеже карабин положен на трави, поред њега. Он га муњевито подиже и ОТКОЧИ, па опружи леву ногу и наслони цев на прсте.
Дед! Где је моја сенка? Брзо, брзо! брзо! Па избезумљен, помахнитао устреми се, полети, сурва, шчепа и свом снагом стеже гушу старице која је крваво кркљала. А кад је пусти јурну у своју собу и закључа се.
Африка
Могу да га сликам, могу да га сликам, али да најпре дам један франак. Ја му га добацујем у руке, а он га хвата, стеже и љуби. Апарат одапиње. у трећу ћелију само провирујем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Каже, дотле није знао шта је права љубав. Она је прва. Обасипа, после, пољупцима, стеже у загрљај, па прича ли, прича. Скакуће као медвед, кад му роди сина. А каже да би дао, сад, крв за њу, из гркљана.
Доћи ће по Павла, кад то сврши. Тако му је наређено, росијски. Павле онда стеже сабљу, и своју, огрнуту абу, па учини корак, два, према кући, која је била мирна, као да су у њој мртви, арестирани.
Трифун је, очигледно, покушавао да опали, и из другог пиштоља. Павле, и нехотице, не знајући ни сам зашто, стеже коња и стаде Трифуну на мету, мирно, као Турчин од дрвета, на ком је сирмијска хусарија вежбала пуцање из пиштоља.
Гледала је мужа, немо, разрогаченим очима, а пред зору, после једне страшне ноћи, поче да га стеже за руку и да му шапуће и да се грчи.
Коњушари су били згранути кад видеше како јој тесно, гадно, стеже, жвале, а кад узјаха, и она поче да показује зубе, како је кнутом удара, по њушци, како клизи са седла и понова
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Шездесет! - чух Атамана како каже и обећах му да ћу му просути мозак чим га сретнем. Рашида ме само стеже за руку настављајући да корача поред мене у бикинцу и сва мокра, са, ко зна у ком тренутку, зграбљеном Гретом у
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. Госпођа Сока плаче, а ништа не говори.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Најеживши се од жалости и миља, испружи руку из кола, изнад травуљина, и стеже шаку тако да су му дукати пробијали се кроз прсте и капали нечујно у траву.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ове биљке су: бели лук, којим родитељи „трљају дете по устима када има бабице, па стеже мајку за сисе“, затим паприка, која је „неизоставна при магичном истеривању бабица из породиље“, као и босиљак, пелин,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Свуци виндјаку! — наређује цариник. Свукао је ветровку и тада га крупни човек изненада стеже челичним мишицама на своја широка прса. Осетио је на лицу оштрину његове браде. — И тако, не познајеш више Жику?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Узалуд су и твоје родне године и моје давање ... не помогосмо јој ни ти ни ја, кад је неко трећи ухватио па стеже и не да ...
Милићевић, Вук - Беспуће
га вуче земљи, који му не да да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Партизани не дирају дјецу ни женске, то им је тако у закону. Око банде у троуглу све се више згушњава и стеже обруч народне армије. Пристижу топови, тенкови, авијација.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Нема људи, само дрвеће, осећам у себи други разум, друге моћи, ништа ме не стеже, дишем пуним плућима, слободно летим преко воде, сијам, ко да сам с месечином у браку!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
! — тргох се уплашен. — Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку квасећи је сузама. Срце ми се стеже. Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше. Ти грцаше и плакаше. Ја сам стајао као укопан.
Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом. Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином. — Што питаш? — одговорих туробно.
га сагледа где се примиче к њој, а очију не скида, трепће, и око уста игра му неки болан, учмао осмех — њој се срце стеже, снага устрепти и сузе полете... Себе је одавна прежалила, већ кад га види таквога, дође јој да њега жали, оплакује.
На наше: добро вече, како сте?... само одговори: — Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. Уђосмо унутра. Мита насред собе. Испружен, мртав.
И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде. Али већ испред Итине касапнице мења ход. Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.
А опет, кад се освести и види више себе мајку како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњачâ црни лук с кафом, опет је тера од себе: — Иди, остави ме.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Под отим жигом! — Слика ми жива тек сада срце споменом стеже, с њоме ми свиће, с њом ми се леже, — ноћас те снива': Не беше Париз, ни светско гледе, жена то беше голема, гола, у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Превари се она па метну руку у пуклотину, а дрво јој стеже прсте. Грбо брже боље па сјекиром по шији, те је брзо скреса, наложи ватру и настави.
— Стрпи се мало, — рече Грбо — одмах ћу готов бити! — па брже боље и оне остале притуче, јами ланац па стеже добро кућу. Опет поче краљ викат: — Отварај, јер сам готов умријет! — Нећеш, ђаволе, овамо више! — рече Грбо.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Појачај шкрипу, шкрипнице из чвора: брежуљци моји брст, и коров, јеже док јаблан, бучно, грли ме и стеже у тесном склопу метрике и бола. ВИИ Шта сунча више Ужарена тачка?
Четвртак Петку: Не чекајмо госта у мраку неко Котарицу стеже! А Петак жално: Падај, пчело краја, „На крило изгубљеног раја“. Клопара точак климавог устројства.
) Ниси ли појас новога Ноја, пламена дуго заветних боја? Погубној градњи небо је сврха: не стеже смола горди Вавилон не кући кућу језичка збрка, речник пометњи, двојства небином.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сине, зар идеш? — Мати ми паде око врата. Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже. Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке. Отац је гризао усну и са муком се савлађивао. Онда се обрати мајци.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.
Није ми тешко ићи у срез. Па о оним учитељима... А она учитељица. вели, биће отпуштена... Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...
Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже... Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде...
Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, врелу ручицу. — Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрхтавици, — само да ви нисте онаки.
кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје... Да се све то угуши, заборави, па да се живи кô и досад!...
Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос... Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо,
И сад је обузима дрхтање, а глава све јаче стеже и заноси. Остави ствари, па опет леже. Око подне дође јој мати. Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице,
Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...
Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.
Али вам опет кажем: ја остајем на речи. Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо... Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледа јући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.
И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно. — Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она,
Влајко и Љубица остадоше сами у соби. Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дрхћући сва и тресући се од узбуђења.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!.... Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој,
Већ се лакше ради, а више шали и задиркује. Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже. Ћути он, ћути и она. Он се наже и пољуби је. — Миљо...
Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...« И ту му се опет као стеже нешто у грудима, као кад се човек сети нечега врло неповољног.
И још она лично долази, — место да он иде њој!... Па како можеш ту да се извучеш?!... Јутарња хладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава. Али му ипак то није падало на памет.
Чудно осећање обузима човека, кад погледа овај жив обруч, који се све више стеже и сужава око непозната му непријатеља...
Па ипак је многи њен појединац овако ништаван, као овај Ђокић... А ланац се, без шума и говора, тихо и опрезно, стеже све више, и ми у њему веругамо се преко крша и гудура, преко рудине и трња, час на брдо, час у јаругу, и све више и
Дах се у грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом сунчаном
Они су опкољени. Само би могли прелетети преко ове живе карике, која се све више стеже око њих. Па и да полете, дохватио би их куршум. Једва дођосмо себи од трчања и узбуђења.
Видећи да су девојке збуњене, прозва једну, па стаде да тражи једног мушкарца. Пери закуца срце и стеже му се дисање. Али он погледа у црне наочаре слободно и отворено, знајући да ће га то спасти.
Обрте се несвесно и погледа другове, али кад виде њихове зачуђене погледе, обори главу и седе у клупу. Стеже вилице, очи му се помутише и он погледа професора тако душмански, као да би га тим погледом смождио, уништио...
То се види да је хтео нарочито да ме обори... Ах!...« И он стеже песницу, али је одмах за тим и отвори. Мржња беше достигла врхунац и почела да се блажи и стишава.
Управо не мислим, јер за тај посао слабо марим, него ’нако некако осећам да ми се срце леди и стеже, кад погледам моје малишане. Заигра ми јабучица, затрепћу капци на очима и сузе саме потеку... Чудна ствар!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НЕПРОДАТИ ХЛЕБ Чекао је целог дана, свеж и румен, А увече срце му се стеже у тврд грумен. УЛИЧНА ВАГА У ПОНОЋ Поноћ велика, пространа, блага, Охладили се зидови града...
ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА Деда се ухвати за срце: „Ту ме Стеже, и хоће да ме прекоље!... Где си сад, Ђоко Ђорђевићу, куме, Да ме избавиш из невоље?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Вуче бедно кљусе сипљиво и ромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче, ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо.
Јесам ли био крив? и зашто? — Тама Ћути, и редом сва створења неме. У кврге су ме бацили, о срама! Неко их стеже, а не видим ко је, Ал̓ чујем како шкрипе кврге гнусне, Под силном стегом прште кости моје, И крв из рана на махове
Неко их стеже, а не видим ко је. Јаук и писка свуда око мене. У редовима црним кврге стоје, У њима пиште деца, људи, жене.
И осећам тада да, ко некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над пламеном који обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.
Али не може. Пада. Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Алилуја! НАШИ ПЕЈЗАЖИ Сиво јутро. Магла се свуд слêже. Снег светлуца; стазе завејане. На све стране мрачна зима стеже. Бели покров повио је гране, А ограде окитиле ресе Ледног мира што се свуд протеже. Ни ветрића, да граном затресе!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ништа није тако корисно да оно исто и шкодити не би могло. — Пса већма кос’ веже нег’ли га верига стеже. — Интерес (каматник) душу губи. — Боља је штета договорна, нег’ли корис’ самовољна. — Штета и лудому очи отвори.
— Што човек не потроши, оно је добио. — Боље је да претиче, него да не дотиче. — Што к’о више има, то се више стеже. — Од сувишка свијет не гине. О БОГАТСТВУ — Ко има откуд, има и зашто.
— Што сила не може, (то) разлог оправи. — Разлог законом, а закон свијетом влада. — Закон веже, а разлог стеже. — Разлог је над законом. — Закон је мрежа у коју се муве хватају, а стршљенови прољећу.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Говори да то није истина или, ох, све ћу да побијем! Говори брзо, брзо, јер ево већ ме души (хвата се за прси, врат), стеже, хвата... Говори, кажи да можда, можда... (Измиче се, престрављен.) МАРИЈА Убиј!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Женско се за другога рађа. Ђорђе брзо врати ниску ђинђува у џеп и грчевито стеже кундак пушке. Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак. Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну.
— Кад сам ја после овакве вечере с вама разговарао? — изазива Ђорђе. Симка му стеже мишицу, а он се гадљиво трже. и Василија се боји, а опет „оче“. Неће са мном као некада, зато ми није јавио да долази.
Па он је годинама мислио очевим мислима и живео његовим идејама. Прстима стеже слепоочнице и уздахује као да се гуши. Не, не мисли он онако како је вечерас говорио.
Свирачи га гледају исколачених очију и показују на Ђорђа. А Ђорђе их не гледа и не слуша. Обема шакама стеже чашу и кроз жућкасту ракију гледа у себе, у ватру што ничим не може да се загаси, у којој горе и распадају се речи без
Ђорђе отвори очи. Почађавела кафана гњура се у врелу маглу уморног пијанства, боли га у стомаку, стеже једњак, и њише му се у глави, глава се њише од таванице до пода, вала се по нагнутом келнерају, пече се на фуруни
Пусти га, окрене се, види: војници јуре сељаке, опет га стеже и гура му главу у снег. Онда га опет пусти: — Је л’ нећеш да пуцаш у мене? — Нећу... — кркља војник. — Жива ти деца?
— Жива ми деца. Загледа му се у очи: личи на Мијата. — Певаш ли ти уз гусле? — Певам. Пуцањ. Тола га стеже свом снагом. Војник се грчи, пуцњава престаје. Тола олабави руке. Види: војници хватају и везују сељаке.
И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани! — стеже му врат, тресе га и хоће главу о зид да му слупа. Од страха, Мијат се не брани. Гудиш у пустој кући.
Дрвени кревет закрцка и зацвиле за њом. Снажним белим рукама Симка стеже решетке на отвореном прозору. Месец млечи велику гомилу жутог кукуруза.
Ето, погледаш ове две куће И видиш колико је само за један човечји век узнапредовала Србија.“ Хајдучка, проклета. Стеже дрвене шипке на прозору. Као да крцка кров. Њише се. Воденица.
Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу... Одувек си ме мрзео. Ђорђе јој грчевито стеже руку. Нисам, шта ћу без тебе? — Рука ти је дрвена. Знам зашто. Дај ми воде. Не може да је одбије.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Загрме однекуда. Искочи муња из таласа. Дечак пребледе, а оцу се учини као да му неко гвозденом руком стеже грло. — Умириће се море! — покуша да утеши дечака, али небо је тамнело, а таласи расли. »Добро је што светионик гори!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Изгледа као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
И осећам тада да, к'о некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над племеном које обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче... М.
Овдје вам свако братски руку стеже У туђем св'јету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство и крв света.
мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда; Вуче бедно кљусе сипљиво и хромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче!
Јесам ли био крив? и зашто? Тама Ћути, и редом сва створења неме. У кврге су ме бацили, о срама! Неко их стеже, а не вадим ко је! Ал' чујем како шкрипе кврге гнусне.
Ал' чујем како шкрипе кврге гнусне. Под силном стегом прште кости моје, И крв из рана на махове пљусне. Неко их стеже, а не видим ко је! Јаук и писка свуда око мене! У редовима црним кврге стоје; У њима пиште деца, људи, жене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Туња тијета. — Тунга тијета. Мир шућур. И чопор крешти, превија се, урла и стеже мртвачке кошчине петорице регрута, што дрхте као уплашене мале тице, и Ресулу који ћути погнуте главе.
И Петроније Свилар осети истог тренутка како и њега нешто грозно оштро, онако исто као она кружна жица, сече, стеже, гуши и дави му крвави гркљан па му неки нови каламбур завитла мозак и он се залелуја на дрхтавим ногама, затетура
се ја измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра од суза.
то сећање, састављено од јасних слика, јави се искидано и у исто време са наступом оне туге која гуши, па после стеже срце једним узаним обручем до болног заноса.
И господин Леђенски увери се намах да пред њим стоји неко који за себе не би могао баш рећи да је млад, па му срце стеже неки узан обруч и у њему нешто јаукну: јао, јао, те се брже уклони као поражен оним што је угледао.
кажете: ево ме... И после разговарамо даље. Дакле тако? — Да, да, да. И господин Леђенски јако и срдачно стеже малу руску руку.
Иде то тако па тек осетим како се онај танки маглени вео почиње да стеже и да скупља све више, све више, у неку све мању и мању гужву, док из њега не остане само један једини лепршави
ти долазиш.“ Тада се моје срце стеже, грло суши, и ја се збуњујем, заборављам спремљени говор, и седам, брукам се, одустајући од тражене речи без икакве
о... Обилић туче, тудека, водека, садека. Г... г... гледај, кнеже, тудека, водека, садека, к... к... како Милош стеже.
И ту, на том месту, и у тој напетости, а тек што је Лепир на крају оних немогућих мука изговорио последњу реч стиха стеже, Вук (да ли случајно или доиста унесен и потпуно предан својој улози — не зна се), борећи се закачи га некако и посече
и круже јастребови над њим, па се ништа под милим Богом не чује до шум њихових крила и оно зујање, њега нешто гуши и стеже у грудима, да га удави.
Па Илија Васић брзо стеже зубе, и прилази ономе: — Ај ем чармет. Хаудујуду! — каже он. (А ово је научио код оних скотовских жена док је код њих
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Још куца, и доста пунано, артерија под кољеном. Мишић срца још се бесмислено стеже и растеже, по снази навике. У плућа и из плућа још струји трачак зрака, механички и бестрасно, као у Мемносов кип.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
он само забављао, али ето, сад му се »тачкица « приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. — Да се одметнем ? — прошапта он као за себе.
морам! — Дакле, сигурно? — Сигурно! — Е, дај руку! Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. — Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!
— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.
— обрте се једна Јелици Плескоњићевој. Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: — А, белају, па што кријеш? — Море, оканите се... шала, кажем ви!
Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње... Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где
После три недеље опази их прво Станкина мати. Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута. Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце.
Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом. Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну:
својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње. На првом кораку у нови живот, она задрхта...
»Откуд ја ово идем?... Шта ово би?... А, јест, убио сам човека !..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на
Стигоше Ђуричиној кући. Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост
— А, бегунче, дође ли ?... — Дођох, вала... Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. — Добро... Како ти?... Хајде у собу.
— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Превари се она па метну руку у пуклотину, а дрво јој стеже прсте. Грбо брже-боље па сјекиром по шији, те је брзо скреса, наложи ватру и настави.
— Стрпи се мало, — рече Грбо — одмах ћу готов бити! — па брже-боље и оне остале притуче, јами ланац па стеже добро кућу. Опет поче краљ викати: — Отварај, јер сам готов умријет! — Нећеш, ђаволе, овамо више! — рече Грбо.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једва се сећам да сам бољи био, Једва осећам зло како ме стеже; Изгледа да се пут живота скрио, И нека рука да злокобно веже Мој дух за земљу и за свет немио.
Увек у средини што дух сваки стеже, Запазио нисам сем ње ништа друго, И често се питах шта ме за свет веже: Заклоњен идеал? Ил' страдање дуго?
Ил' њоме само увијен је живот. 1904. ПОСЕТА Дремеж пао на бол, мисли — жеља нема; Душа као сва у телу; умор стеже Ноге, руке, очи, главу и све дрема; Апатија и клонулост миру теже.
И док стара поноћ носи моје дане, И док ланац мука стеже и окива, Бол, падања и потреси да саране — Моја глава на твом крилу нек почива.
Ћипико, Иво - Приповетке
Антица осјећа у својој дрхтај његове тешке нажуљане руке, па је нешто стеже у прсима: чини јој се да би јој лакше било кад би се насами нашла, лакше би могла да среди своје мисли.
Ту море увијек жамори, а подаље, у увалицама, мирује и вуче испрано, бијело жало, а чисто ме у души нешто стеже када гледам у та засјенута затишја, откуда пуца поглед на широку немирну пучину...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом снагом, учкурима и то унакрст, да би јој мозак испао”.
колије којима је огрнут све га јаче и загушљивије притискују. Осећа како га очи боле и грло стеже”. И тада: „На врата улази она. И то као отуда са тих воденица и башта где тај голуб трепери[. . .
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јер ова авет, овај вампир бледи Не пушта никог док га не исцеди. Он мреже стеже, жртве му се гуше; Њему се мили кад те несвест хвата; Залуд га питаш: — „Та имаш ли душе?“ — „Шта ће ми душа?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Дакле, ништа нема од свадбе? РУЖИЧИЋ: Химен само два једнака серца стеже? САРА: Имате право, невоспитана је, а и свашта. Него, мати јој је друга жена. Она и вас на ручак позива.
Краков, Станислав - КРИЛА
И душко лежи крај њега и дрхти. Куршуми му пресекли сећања и мисли. Стеже грчевито сигнални пиштољ, и припија се уз ниску гомилицу камена и земље.
Само се један будни део држи чврсто и упорно. Ватрени обруч се стеже око њих све више. Они се бране све упорније. Доле испод њих на ”Чепу”, сликар—капетан са чупавом брадом, исправљен и
Петровић, Растко - АФРИКА
Могу да га сликам, могу да га сликам, али да најпре дам један франак. Ја му га добацујем у руке, а он га хвата, стеже и љуби. Апарат одапиње. у трећу ћелију само провирујем.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— То измиче наше становништво (већином жене, деца и старци) из горње Мораве, куда су Турци упали. Мени се стеже срце од бола при овом ужасном призору и при помисли да ће можда и она села која се сад онако дивно беле кроз густо
У глави се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове загробним шапатом: — Стој,
и милује... милус... милус... И ова мала прилика наслони главу на моје груди, једном ме руком страсно загрли и стеже, а другом ме миловаше по образу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хтео бих да устанем, али неки терет ми пао на ноге. Лежим на леђима и нешто ме гуши. Напињем се... али неки се обруч стеже све више око мојих груди, и кости као да ми пуцају. А неки беличасти облачак ми пред очима. Затим постаде црвен...
Кад падох... ја сам се притајио и направио као да сам мртав... Знам ја њих... Ни рањенике не остављају. — Он стеже моју руку. — Много сам се плашио за вас... Али, хвала Богу. — Он повуче моју руку својим уснама.
Док сам ја овде, немаш ничега да се плашиш... — Молим, молим — насмеја се Драгиша и погледа Луку испод ока. Лука стеже Драгишу за врат. — Шалим се. Ми одавно нисмо имали кога да „завитлавамо“ па смо и тога жељни. Стиже ли једном у Рим?
Дохватио сам је за руку. Била је мекана и топла. — Лулу! — гледао сам је вероватно узбуђено. Она ми такође стеже руку. Питао сам је полако: Је ли то истина? — Истина је. Наишао је баш тада келнер са чајем. Пустио сам јој руку.
На углу сам застао и окренуо се. Француз јој је нешто говорио и она се, чини ми се, смејала. Осећао сам како ме нешто стеже око груди, а пред очима ми као нека магла.
Осетио сам њену руку на својој. Хтео бих да је извучем, али она ме стеже јаче и наслони своју главу на моје раме. Осетио сам мирис њене косе. Сетио сам се Арлете.
слушајте, и ја хоћу да вам дам доказ своје љубави. Водите ме себи, водите — она завуче руку испод мога шињела и стеже ми груди. У мојој глави се мутило. Обухватио сам то младо тело, хтео да је понесем, да је безумно пригрлим...
Пљусак је бивао све јачи. Као да се небо згрчило над нашом главом, и нека невидљива сила стеже све јаче, да се исцеди и последња кап. Муње су се сустизале, громови се надметали, планине и јаруге су јечале.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Еда љубиш која тело не стеже, Спред' и састраг једну прегачу веже, С цванцигери и петаци плетене косе, Са шљокама измешане кошуље носе, Што с
Ничто друго него мраз љуте руске зиме, От које се ујутру сви домови диме. Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже. Ја сего не знаја, мислих да сут татије, Грабитељи живота мирне своје братије.
— Тако дакле једва Руси откравише руку, Мене от зла избавише, утишаше хуку. Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже.
Знај пак и то да мртваци Боље држе речи дане Него људи, лаке ћуди.” Страшно људма мртца видит, А сан страшан стеже прси И на чело зној наводи.
у то доба на седалу У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту поста.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Учини му се страшан, голем; и дебљи и већи од Јаблана. — Јабо, бате, ако данас платиш главом,
И сва се чељад заплакаше, зајаукаше. И Рели се грдно ражали, али се стеже, намрачи, па само суво уздахну и, заносећи се као мало у страну, викну: — Не плачите, не јадикујте, дјецо моја!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав. Љубав. И тада се сети. Ах, да, то је.
шири очи крупне и црвене Кô вечерње небо врх пешчаних степа, И тражи у поноћ сласти непијене, Док оловно срце стеже се и цепа И челична змија сикће на њ и пљује, Стакластих очију и сребрна репа.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Зашто су главе нагле, и косе смешале благе, и дршћу наге? Од зиме се не јеже, страх срца им не стеже, јер на планини одрасле су саме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Њиме трљају дете по устима када има »бабице«, па стеже мајку за сисе (СЕЗ, 13, 395). Б. л. лечи се и окобоља код стоке (ібід., 430 и (даје се) кокошкама, када је помор (ібід.
Ћипико, Иво - Пауци
—Идем . —Де ти... Раде изиђе на коњски пут и пође даље. Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца. Стеже га у грудима, и на махове, премишљајући, чисто претрне; устави се и гледа уоколо. У двоумици је. Што да ради?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дамари ми заглушно буче, срце ми се узнемирило. Хоћу нешто и сам да проговорим, али страх ме стеже у челични прстен, ухваћен сам у крлетку и узалуд се у мени пропиње немоћни бес.
Па ипак, зар би вилински род могао отрпети понижење да, сред успаљеног кола, најлепша међу њима страсно стеже бутинама његове кукове, да избезумљено подрхтава на простирци расуте косе у трави, да јеца, шкргуће зубићима, сркуће,
Чинило се да је сваки живот замро и да се нигде ништа не помера. Те ноћи се разведри и стеже мраз. Освануло је зубато, црвено сунце и слеђени предео који је светлуцао и цаклио се у реском ваздуху.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Изгледа као да самрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
Кмету ћу ја тебе, зверко.“ Зборећи ужасно тако, Он стеже Амора малог, мада је последњи плахô И отимао се дуго. Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Павле одједаред поче да јеца: — Бранко, друже, шта је ово од нас! — Бранко стеже Павла у загрљај. Стари чупави пас фрау Розин се пропе уз другове. Фрау Розино здравље слабо.
Чим се господин-Васа јаче закашље, Сокине се очи напуне сузама. Кад истрчи пред њега у двориште, и узме му руку, стеже је као да је то само сада и само за два, три тренутка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али обруч се све више стеже око нас. Понекад се борба прима само зато да би отишли нејач и комора. Пред Јанковом клисуром стало се, и ни маћи.
А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот... Командир стеже вилице, да му одскочише мускули, и с дрхтајима уздахну. Онда настави тихо.
Носимо га као врећу, док не за ђосмо за окуку, те га онда спустисмо. Умирао је. Мене нешто у грлу стеже. Наиђоше неки пешаци. — Хајдете, браћо, да га понесемо. „Море један више или мање не чини!
Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте. А мраз све јаче стеже. Нека магла спустила се изнад вароши. Војници тумарају по логорима и договарају се. Неки се опраштају јавно и одлазе.
— Не пада ми то на памет, очију ми. Него, господин поручник, како дођосмо овде, и видо оне планине, е, нешто ме стеже овденак — он показа на груди и готово се загрцну.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад локомотива одјури срце ми се бедно стеже, Железне пруге за њом спајају се у пољубац и беже; И срце ми се стеже, усамљеност моста је дубока, Прохујала
Кад локомотива одјури срце ми се бедно стеже, Железне пруге за њом спајају се у пољубац и беже; И срце ми се стеже, усамљеност моста је дубока, Прохујала локомотива, зашкрипала кола сељачка. ЈЕСЕН Сним, хај!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје вам свако братски руку стеже — У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Донеше му суву дреновину; стеже Марко у десницу руку, прште дрво надвоје, натроје, ал’ из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време“.
Када виђе да је за мајдана, онда иште суву дреновину. Донесоше дреновину Марку; кад је стеже у десницу руку, прште пуста надвоје, натроје, и дв’је капље воде искочише.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Сад ћу да се јавим ! — прошапута Јованче. — Оно је патуљак. Знаш, онај из приче. Мачак му чврсто стеже руку и промуца: — Хајде па шта нам буде. Он је један, а нас двојица, бићемо јачи. Упали само да га видимо.
Запуцаш ли, покварићеш нам читав план, село ће нам изгорјети. Николетина само одмахну руком, стеже пушку и нерадо крену за дјечацима.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?...
Питао би је: — Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке? — Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. — Како ништо?! Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџијска крв!...
с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и
И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...