Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
како је заиста тешко, разгће и показује им своја изгребена, крвава колена којима се вукла и пентарала по гори, стенама, урвинама, берући те лековите траве, биле. — Па што се, мори, мучиш, што не сиђеш овамо, у град.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Прича се о стенама, небу под облаке, које треба прећи, при прелазу из Хунгарије у краљевину Пољака. А зна се и за гробља, која су, они,
Летели су, над долином Ондаве, над стенама Бескида, далеко изнад Дукље, а тај лет је био тако пријатан, нечујан, лак, као да нису имали крила, а нису морали
Теодосије - ЖИТИЈА
И отуда сишавши нађе долину опкољену великим стенама, а у њима пештере многе. На једну високу стену се попе, прихватајући се прстима.
И напунили бејаху сву долину и по стенама под оружјем хођаху, са шлемовима у облику глава дивљих Вепрова и с ликом медведа и осталих звери на глави, и тако
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пут води до старог манастира Палео Кастрице, који је сазидан у XИИИ веку на огромним, феачким, стенама. На том месту се Одисеј, враћајући се на Итаку, дохватио обале. Испод урвина ту, плави се и модри, Јонско маре.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЗМАЈ Дође дугачак као вратило. Кад лети, са њега сипа ватра и опада крљушт као сребро. — Живи по шу— мама: у стенама и пећинама. Из њих долеће на изворе те се купа...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од стида талас се згрчи, а стена помисли: »Драг је, али неозбиљан овај малецки. Не одговара стенама да се друже с таквим брбљивцима, а ипак!« —погледа га, осмехнувши се, а талас задрхта од нежности.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Растопљено злато просипало се победоносно далеко већ у бездану, а по стенама бежале су вијући се гоњене и плашљиве сенке последњих облака. Сунце је изашло.
ширио се задах влажнога малтера, и гласови раденика што су кречили зидове, звучали су необично звонко, као одјек у стенама.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сећајући се тога, нека деца имућнијих тежака дрско су га нападала и стенама гађала. А, зачудо, он је ту децу волео, волео и с њима се дружио.
Кућице. Вири заклоњена џамија између грања дрвета широких листова. Друга голема капија до половине закрчена голим стенама, иза које се назире поље са дозрелим таласастим житом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
са оног сињег мора Залети се кивна бора, Сила бесна, Урнебесна Напустила поре меко, Па се вину јачој страни, Са стенама да мегдани. Са врхова, камивала Што откине то је њено, И то носи као плеву, Као сено.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Само храбро, смело, стари сте витези. Напред, па са срећом! Колона се крете. Под стенама леже увијена тела, гомиле ранаца, бачено оружје. Ту је прво склониште рањених. Доносе их често. Тамна је ноћ пала.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Којој ће сваку ову мрвицу Турчина бесног кости покрити; Где нема људи, где нема груди Које ће камен бити стенама, А оклоп-стена слабим женама; — Где нема Вељка!... (Почивка.) Жалосна земља!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари. Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рајска травуљина ђика овде до појаса, рајски воњ труловине штипа ноздрве, рајске змије се сунчају по стенама, рајске чавке, гаврани, вране, свраке, јејине, јежеви, рајске гусенице, мрави, пужеви, корњаче, творови рајски и
Станковић, Борисав - ТАШАНА
њеног вечитог зеленила и магле, увек са страхом поглéдао, да ће бити већ мало гола, стара, изрешетана пукотинама и стенама — исто као и ја што сам са пукотинама и стенама на души. И то ће ме радовати.
поглéдао, да ће бити већ мало гола, стара, изрешетана пукотинама и стенама — исто као и ја што сам са пукотинама и стенама на души. И то ће ме радовати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Угледасмо пучину... Онако мирно и сјајно, изгледало је језеро као заробљеник међу оним кршевима, тамним стенама, обраслим свакојаким трњем. Радо бисмо сишли... Али наш је правац преко оних беспутних кршева.
У једноме куту ове косе, међу стенама и кршевима назире се село Горњи Пожар. Цео овај масив укршта се, збија, увале пониру. Онда лево избија Котка.
Са напором титана, наши су сатерали непријатеља из равнице на врхове планинске. Ту су им подишли и под стенама ископали ровове.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гле, месец, та чудна свим стенама рима! Због њега плима Црвенокошког поглавице односи леш: На таласима се таласа црна коса и Мокро перје, боливијско