Јакшић, Ђура - ПРОЗА
мирно примисмо гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких бојева заостаде, да је сад питоме немачке стенице кап по кап исисају... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Грехота би било оставити му тело незакопано... — А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака. А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!... Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: То право кажеш; али што ћу, живио сам као нико, нити има ко да растреби, нити да скува. Један пут навалиле стенице, те нисам мого целу ноћ спавати. Е, мислио сам, да имам жену, она би кречила, па ме не би стенице јеле.
Један пут навалиле стенице, те нисам мого целу ноћ спавати. Е, мислио сам, да имам жену, она би кречила, па ме не би стенице јеле. МАКСИМ: Него она.
Обдан можеш како-тако и побећи, а обноћ никако. Но сад видим како сам се преварио. Најпре су ме јеле само стенице, а сад и стенице и жена. МАКСИМ (тресе главом): Сви којекако, тек ја најгоре. НИКОЛА: Шта си узео ту, бога ти!
Но сад видим како сам се преварио. Најпре су ме јеле само стенице, а сад и стенице и жена. МАКСИМ (тресе главом): Сви којекако, тек ја најгоре. НИКОЛА: Шта си узео ту, бога ти!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Је си л’ будан? — Како да нијесам! А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? — Те још какве стенице? Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам.
Је си л’ будан? — Како да нијесам! А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? — Те још какве стенице? Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам.
— Како да нијесам! А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? — Те још какве стенице? Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. — Сад, господине, само док припалим једну.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Али народ неће господу, неће ове изелице, ове крвопије, неће, да кажем, ове лажљивце, ове пијавице, ове стенице. Али ову последњу реч прекиде један тресак. Оздо, иза келнераја, једна плетена столица прва тресну међу нас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Још горе. Ништа нисам видео. Једва сам стигао до Лерина. Био сам страшно измучен. А те ноћи, у хотелу, нападоше ме стенице, и ока нисам склопио. Верујте ми, зажалио сам за земуницом и својим посилним, и свим друговима...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Камен са лишајима. Угинуле стенице. Димитрије Млађи умиру — Макарије се држи. Ухватио се старац безубим деснима за ону лелујаву танушну нит и не умире.