Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Воденица је баш под једном таком стеном, припета као ластино гнездо уз њу. Беше се већ давно смркло. Помрчина као тесто. Време тихо.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Међ насипима вртлог хучи; И као громка обест џина, Под тешком стеном што се мучи, Из гротла стигну гласи млина. На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После неколико дана проведених на Крфу, они се чине безбројни, као да их има под сваком маслином, и сваком стеном. Имена на тим крстачама над гробовима увек се понављају.
Ти слушаш свог срца лупу, у дубини, што удара, ко стеном, у мрачни Калемегдан. Теби су наши боли ситни мрави. Ти бисер суза наших бацаш у прах.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ми, само од себе, на ум дође: Шта би се десило да се Карађорђе Док је, са устаницима, војевао пред Белом Стеном, Сусрео са Моцартом, Листом ил Бетовеном?
Краков, Станислав - КРИЛА
пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну. Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике.
— Зар и на фронту? Говорио је како ларицин лечи од бубрега. Баба га је од године упустила. Под нагнутом стеном се пискаво свађали официри. Говорило се о храбрости, чиновима и ордењу. Чак су двојица и револвере потезали.
По дану је спавао под стеном буђен само треском експлозија. На Казимира је заборавио, непрекидно пио коњака, и увек мислио на самоубиство.
Гранате су пролетале, и правиле црне ране на белим падинама. Овде заклоњени стеном војници су зидали митраљеско гнездо. Тупи пијуци су звонили по камењу.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Загледао сам: чудан неки камен од љуштура некаквих сићушних пужева. Пред стеном се простире зараван зарасла у коприву, а чим на њој расте коприва, земља је мекана и плодна.