Употреба речи степениште у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Она је, намештајући косу, насумце, била подигла главу, али није видела човека у одшкринутим вратима, на горњем спрату. Степениште се савијало са њима у спиралу. Горе је био мрак. И она је на зиду имала огромну своју сенку.

Кад је Исакович отворио врата, пред њим је стајала, дерући се, она женетина трактира, која је, свако јутро, прала степениште пред његовим вратима и патос у његовој соби. Била је риђокоса, крупна, чупава, масна, дебела, а звала се Реза.

Унутра, Павла прихвати други хусар, који га је водио, уз дрвено степениште, које је било, од почетка, раскошно. Павле се сети да се прича да је Божич један од најбогатијих, сербских официра.

Попа, Васко - КОРА

једне слепоочнице до друге Где си 25 Патос сам жут У празној соби у којој седиш Само да ме твоја сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

За непуна два сата стиже до ње и нађе се пред Пропилејама. Ту застаде. Раскошно зданије, степениште и капија Акрополе, у пуном сјају своје лепоте, застраши га.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Прошао је мимо мене и отишао уз степениште, према горњем дворишту а да се није ни осврнуо на нас двоје. Чинило се како не зна ни толико да сам овде ипак некаква

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности