Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и дубину шума и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и како себе опет види поред топова, међу неким јаругама, као некад мокрог и јадног, усред грозног хаоса од мрачног стења, трња, блата и магле.
А сутра дан борба понова узе велике размере, па и поред тога, онај вис, као нека грдна мрачна тврђава од црног стења, оста упоран и задуго неприступачан, нападним оделењима одреда. И тако су пролазили часови.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
98. Јера лепо књига заче: Како сунце зађе тио, Како паде то сумраче, Како ј' момак доодио До некаква грдна стења, Пунан туге и чезнења. 99.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ГОСПОЂИЦИ Л. Д. (Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жела и прошења, Теби младој младожења.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Под небо се стење диже. На висове стења тога Не достижу живи људи, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. — У подножју Вардар шуми И високо баца
Црњански, Милош - Лирика Итаке
бедема у којима сам био затваран, или лаке врхове кампанила венетских варошица, или камених далматинских села, и стења бретонских обала, остаће и одавде само модрина његових рубова, како се они, у кишовитој ноћи, кад је празан, кад га
Небројене куле светиље, ближе и даље, трепере целу ноћ и, скоро, цео дан. А звезда никад нема. Из стења тече нешто, црвено као крв, а стене су посуте неком жутом маглом, која гуши, страшна као сумпор.
Ужасне ове жуте воде, и модро стење носе ме мирна, испружена, без страсти и страха, некуд. Љуљамо се, између стења, са острвима, у море, што се спушта све ниже, на ртове, који се дижу све више.
Мрак пада са тих цркава, па тек после са стења и дрвећа. Сав је крај засађен купусом. По блату, дрвене, грдне обуће људи остављају траг, који је као мала лађа од
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Оне су као велико грмље расле по дољама, по брежуљцима и њиховим обронцима, по окомцима сурога стења, међу камењем; оне се пењале на дрвеће, хватале се за гране и огранке и својим цветним, заплетеним врежама и врпцама
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти знаш врло добро, мој животни друже, Да смо прешли многа зла и искушења Стрмим, голим путем преко хладног стења, Јер животом ретко процветају руже.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Усред оног суровог стења којим је опкољен, он ми се чинио јак, постојан, истрајан као и то стење, човек у коме као да су збијене све неисказане
Сиве магле што су гмизале у мраку, нагомилани и огромни масиви тамнога стења и леда, чинили су се елементима свемирског хаоса што се у неравној међусобној борби и у свемирском покрету унапред час
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЛАЗА НАНЧИЋ Млада снага, срце пуно жара. Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења.
Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења. Из низине дизô си се право, Што си могô то си роду давô, Будио га над ’но се успавô — Зналцу душа много с’
Скрпиш ли песму, ти је Читај пред висом стења, Јер глуве стене имају, Јест’, имају — стрпљења. РЕЧНИК (Скраћења: грч.—грчки, јевр.—јеврејски, лат.
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом се све овде код ове остале половине батаљона умири. Војници су на окупу, поседали под заштитничком сенком стења. Већина отвара конзерве и једе; после неће бити за то времена.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
кнеже, уснила, Ал’ не онако као што јој је Природа својим горостасима Кô неки ремек свог величанства На дивље чело стења храпавог Метнула круну, облак мргодан, Да јој озбиљом мушку прилику Хладовна сенка прати вечито...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Поколење се Крви тада роди. 2. ПОХОД Преко језера, равница и стења С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу деца раздрагана.
И чу се громор кô ломњава стења. И авети пуне ноћнога прамења Причаху ми чудну повест у ноћ ову: Старе душе тогу обукле су нову — Стари дах је,
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бистрооке, брзе, блиставе, измицале су ми кроз хладну воду, фијукале између маховинастог стења, нестајале попут светлих муња а ја сам гацао по мокром шљунку љут и огорчен због неуспеха.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На висове стења тога Не достижу живи луди, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. У подножју Вардар шуми И високо баца
разорења; Кипарис зелено тавни и коров шири се само, И влажни, гробовски ветар океан таласа тамо, И звижди са хладног стења. И ја, уморан тешко са даљна некаква пута, На пусту обалу седам.
Ту ступаше у времена стара Легионар преко мрког стења, А у дане бурног пресељења Страшне чете Хуна и Авара. Изумрли древни великани, Силне војске и војводе оне, Од Кавказа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Није се могло више јахати. Сваки је водио свога коња. Морали смо застати да видимо куда ћемо. Читави блокови стења наваљени су, степеничасто падају, затим се наједном дижу купасти врхови један преко другога.
Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим се натквесило Голо Било, суво, мршаво, пуно трошног стења, што одилази у дубодолину као каква река... Онде Ветреник.
Јашите! За мном! — викао сам из свег гласа. Преостали возови кретоше, нагињући се приликом прелаза преко камења и стења. Послужиоци су гурали. Горе над нашим главама одјекују пуцњи пушака...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.