Црњански, Милош - Сеобе 2
А Валдензер је на то стењао и додавао да је тај исти сад остарео, па се, на коњу, као празно буре, клати. Валдензер се учини, заиста, грдосија,
Башта је, после кише, са својим позним ружама, још мирисала. Заспао је одмах и лежао као клада. Стењао је нешто и мрмљао је, у сну, нешто.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Брже, дајте га овамо — викао је некоме Траило. — Пуни одмах! Темпирачи довукоше Јанкуља, који је стењао и шкрипао зубима од бола. Затварач шкљоцну...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Рањеник је с почетка стењао, па гласније јаукао, док најзад болови му истискоше страшну, чисто звјерску рику. Није шала провући с бока на боку а
Ћипико, Иво - Приповетке
Стари каштел сурих стена, накривљен, пун крцат птичијих гнезда, који је у тишини тајанствено ћутао, а нападнут олујом, стењао и јецао; у чије излокане чврсте темеље, бесно прштећи, разбијаху се валови, котрљајући бели песак.
Краков, Станислав - КРИЛА
а, није то страшно. — Оо, о, докторе, коске су ми поломљене, стењао је Душко када му лекар стаде пипати крваво стопало.
Скочио би, отргао би се, да га десет руку није приковало за сто. Хуктао је, стењао је док му једна сонда продираше рану, и једне пинцете чупаху куршум из разрезаног меса.
Под људима је шкрипао шљунак алеје. Лежали су сви мирни и чекали. Понеко је ипак плашљиво стењао. Ширили су своје потамнеле очи, јер је ово било необично.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зато што их је жуљила моја грба, зато што сам био нејачак да их носим, што сам посртао и сапињао се, кашљао и стењао. Да су они којим случајем изгубили опкладу, а свакако би је изгубили да тебе није било, носили би они мене као перце,
био набрекао од попијене крви, некад млохав као полупразна мешина, али свеједно, увек ми је изгледао несносно тежак. Стењао сам и тресао се од паничног страха, али нисам смео да вичем.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам, на пример, ту скоро, описивао смрт једнога нашег политичара, који је при самртним мукама стењао као магарац, али сам ја у опису рекао да је дубоко уздахнуо и на самртничком челу му се исписала брига за отаџбином.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да је заборављен од Бога, а напуштен од пријатеља, препуштен својој судбини, стењао је народ под силним замахом. Београд је пао. Бугари су прешли границу... Ватрени и убиствени обруч се све више стезао.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало — али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир — куде је тај смрт да ме узме у Горицу да се не мучим...