Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ Сунчани круг се у зенит дигȏ кад је Јежурка до лије стигȏ. Пред кућом-логом, каменог зида, Јежурка Јежић свој шешир скида, клања се, смешка, кавалир прави, бираном
“ Шуњало тајни главом је Жућа, краде се, гунђа: „Мачак је мој!“ А кад је стигȏ надомак млина, из траве скочи, залаја: „Стој!“ Прену се Тоша у сну затечен и само дрекну: „Сада сам печен!
! Охо-хо-хо-хо, пуче ми трба!“ „Та што се чудиш? — повика Тоша, и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих врба, а даље — ничег нема.“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!