Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Камен темељац дао си нам у шаке, ал не дигосмо бедем насупрот сили! На Твом смо гробу оставили штаке, ал не стигосмо куд смо наумили! Паљени опет и гоњени хајкама брзим, тражимо заклон под настрешницом Твојом!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља: а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона. Кад стигосмо пред школу, а она гори увелике.
Африка
Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник. Затим, пред поноћ стигосмо у једно село чије су колибе у одбрани од зверова повезане полукружним зидовима, тако да је тешко наћи улаз у село.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Људи мучаху. Гдјекоја би од жена под бременом хукнула. Једна старија шапну: „Куку, ево омркосмо, прије но што стигосмо на Крстац! А ево ће и божје вријеме на ови час ударит’!
Трећи дан стигосмо близу града Корчуле, под њеки манастир, гдје је био француски шанац. Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У збегове слаба и нејака!...“ И ми одма учинисмо тако, Сакуписмо слабо и нејако, Спремисмо се у камен и гору И стигосмо онамо пред зору.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Опрезно, мудро, уз многе варке, прођосмо замке и тајне чарке. Стигосмо најзад ријеци без брода, пред нама пјени зелена вода, нико је досад прешао није, јер по њој безброј вртлога врије,
“ До воде сишли другари верни, кад ли на песку бојиште красно, репова рибљих лепезе сјајне. „Рођени Жућо, стигосмо касно! повика мачак. — Гозби је крај, неко нас јутрос претече, знај.“ „Ко ли је да је, дабогда пукȏ!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тако разговарајући стигосмо у село Велики Бошњак. Подне је давно превалило. Село је било готово пусто. Испред једнога храста опазисмо само неког
Потом смо дуго силазили и стигосмо у једну котлину кроз коју је протицала река. Ту су војници нахранили и напојили коње. За људе није било ничег.
Сиђосмо једва тако у један поток. Ту напојисмо коње. Онда опет узбрдо, док не стигосмо у једно село, чини ми се рекоше да се зове Сикот. Дуго смо ту чекали.
Са мучним и тмурним расположењем стигосмо опет у село Велики Бошњак. Ту смо дознали да су наши заузели Шабац. — Таман ми пристигнемо, а непријатељ побегне —
Шабац се још димио. Ми скретосмо поред вароши налево и загазисмо средином Мачве, све до Липолиста, где стигосмо при заласку сунца. ПРЕКО САВЕ Опет ситни мирнодопски послови.
Предвече стигосмо у једно село, које је имало бескрајно дугачку улицу. Жене су нас дочекале скрштених руку, а старци, наслоњени на
Собом поведосмо и Танасија, који још од батерије поче да развија телефонску жицу. Онда замакосмо у село и стигосмо у црквену порту, где затекосмо једно пешачко муницијско одељење.
Војници су непрестано придржавали топове, да се не сруче у провалију. Поноћ је већ давно била прошла кад стигосмо најзад у село. Командир нареди да се војници одморе. — Е, па сад, наредниче, ти можеш да се вратиш...
Већ се спустио мрак, када стигосмо једно пешачко муниционо одељење. Заостали су иза једног забрана и чекају даље наређење. Питамо где је командант пука.
Сутрадан рано, зором, настављен је марш... После подне стигосмо у Младеновац. На улазу сретосмо војнике из прве батерије нашега пука, који причају да им је на Космају заробљена
Али одмах је пристигао један пук првога позива, одробио је батерију, али не може још да потисне Аустријанце са врха. Стигосмо у подножје Космаја. Са врха допире живо пушкарање.
Увиђају и сами војници колико су ово критични тренуци, па журе задихани, знојави. Без предаха стигосмо До командира. Он нареди да они са својим послужиоцима притрче оним топовима, наместе затвараче и одмах отворе паљбу на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кола, натоварена купусом, на нојем седимо, зашкрипаше, чим стигосмо на градску калдрму. Провео сам вече под најмрачнијим зидовима, што сам их, у животу видео.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Али сам последње речи добро чуо: „То је услуга отаџбини, коју не може и не уме сваки народ да цени!” Стигосмо на збор, где је већ отпочет избор часништва зборског.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А кад стигосмо пред кућни праг, У месту поче ногама да гребе. Неће напред, неће ни натраг, Узјогуњена као ждребе. Можда се опире
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ема кад чух е оде у Турке, већ куд камо не би размицања, но за њима у поточ пођосмо. На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а кроз Турке несрећну невјесту. Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— виде да се Стеви стесни рез крупних очију. — Ти си се уплашио? — Ове зиме снег много нападао па не стигосмо ни за баште да изриљамо. А мени су и волови престарели.
Продаш ли је скуп о, могу је и гусле опевати. Тако ми, не одмарајући ни своје ни коњске ноге, стигосмо до оног брда у Београду на коме су Турци Саву Немањића спалили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На првом углу скренусмо из главне улице на десно и пођосмо кроз стрме улице на доле, док доле, у равници, не стигосмо у јеврејску махалу.
“ „Е-е?“ „А мене потказа због једног пољупца!“ „Пољубац је само знак питања“. Тако стигосмо у нашем разговору до бечких језуита до бечких девојака; млади студент је био њима одушевљен.
Пут нас водио спочетка кроз Дарвиново имање, а онда се попесмо, праћени његовим верним псом, кроз шуму и стигосмо на једну узвишицу. Ту седосмо на клупу, обасјану сунчевим зрацима.
Кад стигосмо до клупе и седосмо, он ми рече: „Одавде можете, мој драги млади пријатељу, обухватити једним погледам онај кутак света
Његове остареле очи засветлише са младалачким жаром. „Кад затим стигосмо до Капвердских Острва, пребродисмо Атлански Океан на његовом најужем месту, искрцасмо се у Бразилији, а овде крочих у
„Ваше путовање трајало је пуних пет година?“ „Не баш толико! Стигосмо у Фалмаут, где се искрцах из лађе, 2 октобра 1836, тако да је до довршетка пете године недостајало 82 дана“.
Кад стигосмо доле, затекосмо целу породицу окупљену у трпезарији. Деца, умивена, очешљана и лепо одевена, дочекаше ме као свог милог
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пошто кроз сузе и журно изменисмо неколико речи ми се, обојица, упутисмо пешке кроз варош све док не стигосмо у касарну.
Кад стигосмо пред кућу он истрже своју руку: — Причекај, побратиме. Ја застадох, а он продужи клатећи се, пипајући и држећи се зид
Ћипико, Иво - Приповетке
— Уђите! — рече ми стара кад стигосмо. — Ово је сада моја кућа. Нађох се међу старим развалинама, чије је испуцане зидине оклопио бршљан, а из процијепа
Петровић, Растко - АФРИКА
Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник. Затим, пред поноћ стигосмо у једно село чије су колибе у одбрани од зверова повезане полукружним зидовима, тако да је тешко наћи улаз у село.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
После овога разговора данас више не видех пуковника Рајевског; не знам куд штуче. Кад стигосмо код пруговачког шанца нађосмо да је све поље и брежуљке око шанца притиснула војска. 23 батаљона ту је конаковало.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
у шеснаест и четрдесет и пет, стигли смо на Метери Степе. Командант је био отишао пре нас, и како стигосмо, он нареди да наш трећи батаљон изиђе још даље напред.
Војници су полегали покрај пута. Коњи опустили вратове. У нашем ходу наилазимо наизменично на топ, онда кару, док не стигосмо на чело батерије. Запитао сам опет за командира. Неко из мрака проговори: — Ево га на предњаку топа.
Ћипико, Иво - Пауци
— упита Раде. — Казуј, имена ти! — А да, упутисмо се из приморја лицем на Туциндан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно. Разговарали и шалили се...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У том облику дођосмо у ново сазидану библиотеку пергамонску. „На путу онамо, видесмо целу варош. Кроз главну капију стигосмо прво у њен доњи део, а одатле, поред огромне зграде гимназије, подигнуте на трима терасама брега, у пергамонски град.
А ако ову робу узмогнем продати и пара зарадити, нећу се бринути да ли је отрована, та нико је неће јести.“ - Ми стигосмо у његову телалницу. „Наш нови власник мораде нас спочетка прикрити и гледати да нас на неки начин прокриумчари.
Но временом изађосмо из моде и употребе и преспавасмо векове на полицама манастира и цркава. Напослетку, стигосмо овамо. „Научници долажаху овамо да нас виде и прегледају.
Потрпасмо се у њих како смо знали и кренусмо кући. Када стигосмо онамо, берачи су већ испунили двориште, а из подрума је изваљано буре вина да се испразни до дна.
Ми летимо даље, Ариаднино клупче показује пола милиона светлосних година, али ми не стигосмо до краја света. Куд год бацимо наш поглед, ми видимо нове и нове светове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Само, да ли могу туда топови проћи? Уосталом, а ко ће то сада да истражује, кад свакога часа могу банути. Стигосмо до батерије. Командир зовну воднике. Дакле, Немци су. Једини је излаз да ударимо једним бочним путем.
Али шта ће са нама бити, то нико од нас не зна — одговара јетко потпоручник Живадин. Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице. Ноћ је била хладна. Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути.
И не гледајући више Арнаутина, изиђосмо на пут, да сачекамо команданта. По мразној и мрачној ноћи стигосмо у Пећ, и сместисмо се у хладне учионице неке школе. КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА Последње уточиште наше.
Мало доцније стигосмо и ми. Пред нама је залеђена стрма раван, отприлике једно две стотине метара дуга, и још уз то накренута мало у страну.
— вели кроз смех потпуковник Петар. — Тако вам и треба. Него држите Војина, да он, рањен, не падне. Једва стигосмо крају. Војници одвезују крпе са коњских ногу, товаре сандуке и џакове и журно полазимо.
Једноме се одвалило пенџе, сео покрај пута и ножем одсеца опуту са каиша пушке, да би увезао цокулу. Стигосмо и групу војника, који су на импровизованим носилима од шаторских крила носили свога друга. Кажу, пао је и сломио ногу.
Кажу, пао је и сломио ногу. Носе га до првога села, где ће га оставити. Некако зарана стигосмо у једно село. Војници се разместили по шупама, а ми одабрасмо неке црногорске куће.
Јахали смо једном стазом, док најзад, једва једном, изиђосмо на друм. Пођосмо сада живље... Стигосмо у Беране. Али Лим надошао, а мост још није готов за коњски саобраћај. Треба прегазити.
А предаће се првој патроли на коју наиђе. На Скадарско поље стигосмо око подне. Био је мутан дан. Нека сива, висока измаглица заклањала је небо. Земља је била влажна.
и њихови стомаци, знају Арнаути да се са измученим и острвљеним пешацима ни шала не збива, а још мање замеће кавга. Стигосмо најзад у Љеш, пред којим се налази Сан Ђовани.
Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани... Једна зграда само и неколико барака. Остало крш и камен. Из зграде изиђе журно један виши официр.
Умиру тако људи без јаука. Нечујно и тихо гаси се њихов живот, као жижак у кандилу. Око подне стигосмо пред једну набујалу реку. Рекоше да се зове Шкумба.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето, с таквим мојим послом стигосмо и до Јерусалима чинећи ми грех дурма. Јоште и горе тога, није ми доста било у корабу што сам чинила, него и после,